Vatrogasci u začaranom krugu strogih mera štednje: većeg prijema neće biti još dugo

02.07.2015 u 13:55 | Info SVS

Republika Srbija ima upola manje profesionalnih vatrogasaca nego što iziskuju realne potrebe, a većina vatrogasnih vozila je uveliko zagazila u četvrtu deceniju.

Evropski standardi nalažu da je na 7,5 miliona stanovnika, koliko je brojna populacija Republike Srbije prema preliminarnim rezultatima popisa stanovništva sprovedenog 2011. godine, potrebno 7.500 profesionalnih vatrogasaca. Da je situacija dramatična i daleko od idealne pokazuje podatak da RS trenutno ima 3.100 vatrogasaca.

Uzmimo kao primer naš glavni grad u kojem je oduvek bio očigledan manjak vatrogasaca, a trenutni broj vatrogasaca-spasilaca na teritoriji Beograda je manji nego davne 1986. godine, i ispod smo svakog evropskog proseka koji kaže da na hiljadu građana dođe jedan zaposleni vatrogasac-spasilac. Sada trenutno Beograd ima nešto više od 730 vatrogasaca-spasilaca a ima oko dva miliona stanovnika, znači trebalo bi negde 2.000 vatrogasaca-spasilaca.

Naše zanimanje među mladima je na sreću veoma popularno, ali džaba ako je problem besparica zbog koje Vlada ne može da zaposli i angažuje veći broj vatrogasaca, pa nam tako država ostaje veoma tanka sa profesionalnim vatrogascima. Imamo tako i veliki problem u malim odeljenjima gde radi po jedan vatrogasac koji po propisu ne sme napuštati objekat ili krug da se ne bi udaljio od telefona, a o ostalim stvarima koje je dužan da radi nećemo ni da govorimo jer je više nego tužno.

Pored nedostatka ljudstva većina naših jedinica može (na mišiće, štap i kanap) efikasno odgovoriti svim izazovima ali cenu tog terete plaćaju svi zaposleni jer su previše angažovani a to se nepovoljno odražava na njihovo zdravstveno stanje. Pored ovog problema tu su odmah problemi sa zastarelim vozilima i opremom. Mi smo 2007. godine poslednji put kupili vatogasna vozila, a u Evropi se to radi skoro svake godine. Problem zastarele oprema datira još iz vremena bivše Jugoslavije. Problem je što oskuđevamo u osnovnim stvarima: naprtnjačama, crevima i mlaznicama što je posebno izraženo prilikom gašenja šumskih požara, a remont dotrajale opreme nema nikakvog smisla i nije ni malo siguran.

– U prethodnih desetak godina za neke vatrogasne jedinice su nabavljena nova vozila ili smo ih dobijali iz nekih donacija od naših prijatelja, ali i pored toga vozni park je još star, a mnoga vozila su stara više od 40 godina i gotovo da nema delova za njih. Ove godine mi uopšte ne znamo koliko novih vozila i opreme bi moglo biti nabavljeno jer dugoročna strategija finansiranja ne postoji. Mi bi najradije voleli da dobijemo novu opremu a da stariju ispravnu opremu doniramo dobrovoljnim vatrogasnim društvima kako bi i oni mogli funkcionisati ali to su samo pusti snovi.

Posao vatrogasca iziskuje veliki napor. Od vatrogasaca se ne zahteva samo fizička snaga, kondicija, već i psihička stabilnost. Poslovi koje obavljaju vatrogasci iziskuju veliki napor i potrebu za stalnim usavršavanjem i osposobljavanjem. To je jedna od najstresnijih profesija a naš poslodavac ni malo ne radi na psihološkom oporavku vatrogasaca.

Počinje leto i tad nastupi sezona šumskih požara a nama ne bi bilo dovoljno da imamo i 1.000 vatrogasaca više na raspolaganju u tom periodu.

Srpski vatrogasci demonstriraju spremnost mesečnim i dnevnim izvođenjem vežbi koje su predviđene planom i programom, ponosni smo na činjenicu da i pored problema sa kojima se susrećemo, građani su veoma zadovoljni našim radom.

Statistike govore da je evidentiran i veliki broj tehničkih intervencija pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica prilikom saobraćajnih udesa na izvlačenju povrijeđenih iz vozila. Bilo je i pretraga za izgubljenim ili nestalim osobama, pa ih je veoma teško locirati i doći do njih kada se izgube. Naša zemlja je sve više ugrožena raznim vrstama prirodnih opasnosti (poplave, suše, ekstremno visoke temperature, zemljotresi, klizišta, olujne nepogode, snežne mećave itd.), tehničko-tehnološkim nesrećama, dejstvom opasnih materija i drugih stanja opasnosti. Gde god da se dese ovakve pojave vatrogasci su angažovani.

I to nije sve, vatrogasci sa malim platama se sve vreme nalaze u jednom jako neobičnom začaranom krugu. Plata od 40.000,00 din se ne može smatrati luksuzom za ovo vreme. Naročito ne u zemlji gde je trošak života mnogo veći od plate koja se smatra luksuzom. Vatrogasci imaju standard u minusu.

Dokle god se plata od 40.000,00 din bude smatrala luksuzom vatrogasci nikada neće napredovati, mi ćemo trpeti za mnogo stvari, polako ćemo propadati, mi i naše porodice, ali će stranke, koje podržavaju ovakve stavove, prosperirati. Jer Hleba & Igara…