Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Tekuća godina u “top 10” po broju požara još od 1887.

29 сеп Vesti i Događaji | SVS

četvrtak, 29 septembar 2016 11:00 / Autor: Jovana Mladenovic / InfoKG

049803e94bacd5508963790a4078bdef_xlTekuća godina mogla bi da bude u “top 10”, nažalost po crnoj statistici, koja se odnosi na broj požara još od 1887. godine, od kada postoji oblik organizovane vatrogasne zaštite u Kragujevcu.

U prvih osam meseci ove godine bilo je dosta posla za Vatrogasno spasilačku brigadu Kragujevac koja je intervenisala u 689 akcedentnih događaja. Veliki broj požara uglavnom se dešava na građevinskim objektima, pre svega stambenim i ekonomskim, kao i vozilima. Tokom leta, uobičajeno, bio je povećan broj požara na otvorenom, usled paljenja biljnih ostataka, čak 82 odsto od svih intervencija.

nenad_milosevic_moja_slika-1Kada je reč o uzrocima, najčešći je ljudski faktor, u čak 82 odsto slučajeva, slede kvarovi na električnim uređajima i instalacijama, a zatim paljenja usled udara groma, pri atmosferskom pražnjenju. “Problem je što uvek mislimo da će se opasna situacija dogoditi nekom drugom, a ne nama. Međutim, opasnost uvek vreba, ali se može kontrolisati odgovornim ponašanjem. Požari nastaju zbog nehata, nepažnje, neznanja, od trivijalnih stvari poput šerpe zaboravljene na šporetu, pegle, zapaljivih tečnosti kojih ima u domaćinstvu, dečje igre, pa do neposvećivanja pažnje tehničkoj ispravnosti vozila. Bacaju se opušci i ambalaža sklona eksplodiranju, pali se suva trava, kada je vlažnost vazduha velika i visoka temperatura, dovoljan je vetrić da se sve veoma brzo razgori”, objašnjava u razgovoru za InfoKG komandant Vatrogasno spasilačke brigade Kragujevac Nenad Milošević.

On se može ponositi činjenicom da u svojoj “četi” raspolaže samo najboljim – počev od stručnosti vatrogasaca spasilaca do vrhunske opreme koja parira onoj koju koriste kolege iz EU. Vatrogasno spasilačka brigada Kragujevac ima 164 pripadnika koji kroz obuke i vežbe stalno usvajaju nove veštine. Posle Beogradske i Novosadske, ovdašnja jedinica najveća je u Srbiji i u samom vrhu po realizaciji zadataka, pa se često angažuje i van teritorije koju pokriva. “Brzina izlaska ekipe iz vatrogasnog doma je normirana i iznosi 40 sekundi – toliko vremena prođe od poziva do polaska na teren. Prosečno vreme stizanja na mesto događaja je prošle godine bilo 8,46 minuta, što je odličan rezultat u odnosu na teritoriju koju pokrivamo. Prema proračunu EU, pri čemu su uzete u obzir sve specifičnosti teritorije za koju smo zaduženi, to vreme bi trebalo da iznosi od 5 do 7 minuta, ali, ista studija takođe kaže da bi u gradu trebalo da imamo 5 prstenasto postavljenih vatrogasnih stanica, a tu su samo dve”, objašnjava Milošević. Inače, Vatrogasno spasilačka četa Kragujevca zadužena je za teritoriju od 2387 kvadratnih kilometara, na kojoj je 174 naselja, u kojima živi 310.000 stanovnika. Uz gradske, tu su i stanice u Aranđelovcu, Topoli, Rači, Batočini i Kniću, dok ih Lapovo i Stragari zbog nerešenih smeštajnih uslova nemaju.

Pored požara, teških saobraćajnih nesreća, vatrogasci priskaču u pomoć i u poplavama, aktivaciji klizišta, pri zaglavljivanju u liftu, ako je potrebno razvaliti vrata i brojnim drugim “osetljivim” situacijama. Zato je za njih vrlo bitna savršena psihička spremnost, uz fizičku, jer se i svačega nagledaju, a izloženi su velikom stepenu ospasnosti – ogromnoj količini produkata gorenja, gustom dimu, opasnim materijama u vazduhu, obrušavanjima. Njihov posoa je i da kroz razne edukativne akcije i pokazne vežbe, namenjene svim uzrastima, građanima pruže priliku da upoznaju njihov rad i nauče kako da reguju. Milošević kaže da je zadovoljan rezultatima koje postižu kragujevački vatrogasci, ali naglašava i da uvek može bolje, pa će se u tom pravcu kontinuirano i ići.

Ostavi odgovor