POŽAR koji je izbio u borovoj šumi, usled udara groma, u mestu Železnica (Kosurići), MZ Ušće, na površini od oko 4 hektara, lokalizovan je u 10 časova.
Foto: Novosti
Na gašenju požara učestvovala su 32 vatrogasca-spasioca sa 13 vozila iz VSJ Kraljevo, Kruševac, Novi Pazar, Kragujevac i Čačak, kao i predstavnici DVD Kraljevo i DVD Studenica.
Foto: Novosti
Vatrogasnim ekipama u ovog području osim konfiguracije terena intrevenciju dodatno otežava i snažan vetar koji razbuktava plamen.
„CELO NEBO JE U TRENUTKU POSTALO NARANDŽASTO“ Veliki požar u porodičnom domaćinstvu kod Čačka
Veliki požar izbio je u selu Miokovci u krugu porodičnog domaćinstva, kada se zapalio objekat u kom se nalazilo seno. Na lice mesta odmah po dojavi, oko 20 sati, upućena su troja vatrogasna kola, a sa vatrenom stihijom se duže od sat vremena bori se deset vatrogasaca.
– Ugledali smo ogroman plamen, celo nebo u trenutku je postalo narandžasto. Ovakav požar nikada pre se nije desio u nekom od domaćinstava u našem selu. Dim se video ak i u Čačku koji je udaljen preko deset kilometara – kaže za RINU meštanin sela Miokovci.
Foto: Rina
Za samo sat vremena vatra je do temelja progtala objekat od skoro 500 kvadrata, vatrogasci se nadljudskim naporima bore da lokalizuju požar kako se ne bi proširio na susedne objekte.
Foto: Rina
– U selu vlada prava pometnja, svi su se uplašili. Još uvek nije poznat uzrok požara, ali unutra je bila ogromna količina sena. Sada je od svega ostao samo pepeo – dodaju meštani.
Foto: Rina
Saobraćaj se kroz selo Miokobci odvija jednom kolovoznom trakom, jer su na ovom ddelu puta parkirana vatrogasna vozila.
U VELIKOM požaru koji je u sredu po podne izbio u ataru Kikinde koji se zove Brešće, na potezu od grada prema Mokrinu, izgorela su 24 hektara pšenice, 600 rolo bala slame i površina od 140 hektara strnjike.
Foto R. Šegrt
Vatrena stihija zahvatila je površinu od oko 40 hekatra, a vatrogasci i poljoprivredncii sa svojim mašinma uspeli su da spasu polovinu.
Kako je saopšteno iz Policijske uprave u Kikindi, velika vatra pričinila je ogromnu štetu privatnim vlasnicima useva, koja je procenjena na pet miliona dinara. Ovako velika šteta na usevima nekada ne nastane za dve sezone, procenuju neki vatrogasci.
Prema nezvaničnim informacijama, najveću štetu pretrpelo je gazdinstvo „Romić agrar“ kojem je na toj lokaciji izgorelo skoro 13 hektara pšenice od ukupno 35, koliko poseduju na toj lokaciji.
– Požar nam je prijavljen oko 15,30, lokalizovan je oko 17, a ugašen oko 20,30. Na terenu su bila četiri vatrogasna vozila sa osam vatrogasaca Odeljenja za vanredne situacije MUP-a, jedno vozilo industrijske vatrogasne jednice NIS-a. Veliku pomoć profesionalnim vatrogascima pružili su poljoprivrednici koji su na teren izašli sa svojim traktorima i tanjiračama su napravili zaštitne pojaseve tako da je sprečeno dalje širenje vatre – rečeno nam je u policiji.
Tačan uzrok nastanka požara se ne zna, ali nema sumnje da je namerno izazvan. Uviđaj na terenu obavili su policija i inspektori Odeljenja za vanredne situacije. Na istoj lokaciji danas je trajala i vršidba, a u policiji kažu da je kombajn koji je kosio žito bio nov i opremljen protivpožarnom opremom.
– Temperatura u ataru je bila visoka, duvao je jak zapadni vetar i sve je to otežavalo gašenje vatare, ali, možda, i uticalo na izbijanje varnice koja je mogla da nastane od više uzroka – sumnjaju vatrogasci.
Najvažnije je da niko nije povređen, a nije stradala nijedna poljoprivredna mašina.
Foto R. Šegrt
USEV NIJE BIO OSIGURAN
ZATEČEN sam onim što se dogodilo. Usev mi nije osiguran. Još nisam ni izračunao štetu, a sigurno iznosi oko dva-tri miliona dinara. Sve zavisi od toga koliko bi pšenice bilo.
Ne mogu ni da pretpostavim šta bi mogao da bude uzrok izbijanja vatre. Tek treba da se saberem posle svega što se dogodilo. Tek sada ću razmišljati o osiguranju i zaštiti parcela – izjavio je juče oko podne Siniša Romić za „Novosti“.
NEPRESTANE PALJEVINE
Vatra je napravila veliku štetu, a zabrinjavajuće je što se ovakva situacija ponavlja iz godine u godinu. Vatra često nastaje namernim paljenjem strnjike, trave ili otpada, a počinilac se po pravilu nikada ne otkrije. Gradski štab za žetvu je pre nekoliko dana ponovo javno upozorio da je strogo zabranjeno spaljivanja ostataka strnih useva, smeća i biljnih ostataka na otvorenom prostoru.
BEOGRAD – Vatrogasi su danas ugasili požar na krovu i magacinskom prostoru jednog objekta na pijaci u Mladenovcu.
Foto Screenshot 2022
Potpuno ugašen požar u Mladenovcu koji je izbio jutros na objektu u sklopu pijace. Prema prvim informacijama uzrok požara je udar groma. Krov objekta u potpunosti je izgoreo. Velikim naporom vatrogasaca sprečeno je širenje na druge objekte. Srećom povređenih lica nema, a materijalna šteta je velika.
„Intervencija je završena“, rečeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) MUP je o izbijanju požara obavešteni u 4.45 sati.
Do požara je navodno došlo jer je grom udario u banderu na pijaci.
– Ljudi imaju strah da je produženim razgovorom sa 193 naše dejstvo usporeno a to ne odgovara istini. Imamo dovoljan broj operatera koji rade u ovom centru, a rade na način da jedan komunicira, prepozna događaj, a ostali slušaju i šalju odmah ekipe – objašnjava za Telegraf.rs komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Miloš Majstorović
– Ulica Matice Srpske broj 20. Na petom spratu. To je Mirijevo? Da li je samo dim ili plamen? Samo dim. Koliko zgrada ima spratova? Vi ste na kom spratu? Na šestom. Ne, nemojte izlaziti iz svog stana. Vatrogasne ekipe stižu…Nemojte da izlazite u hodnik zbog dima. Stižu.
Dok jedna operaterka nije ni završila razgovor sa sugrađankom koja je pozvala zbog dima u zgradi u beogradskom naselju Mirijevo, druga je već upalila alarm, obavestila vatrogasce-spasioce i uputila vozila na intervenciju.
Ovo je samo jedan od poziva koji smo čuli dok smo boravili u novoizgrađenom Komandno-operativnom centru (KOC) stacioniranom u Vatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograd, u Ulici Mije Kovačevića. Da ne znam gde sam, pomislila bih da sam ušla u neku drugu redakciju, ne svoju.
Ovaj centar počeo je sa radom početkom aprila ove godine, a kako za Telegraf.rs objašnjava komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Miloš Majstorović, on pokriva celu teritoriju Beograda.
– Pokriva celu teritoriju našeg grada, svih 17 opština, i odavde, osim što se primaju pozivi za sve vanredne događaje, i rukovodi se svim intervencijama vatrogasno-spasilačkih jedinica – počinje razgovor za Telegraf.rs Majstorović.
Operateri u ovom centru na dnevnom nivou prime oko 300 poziva.
– Broj poziva zavisi od doba godine. Povećan broj poziva je u toku leta zbog požara na otvorenom prostoru, međutim, ako govorimo o proseku to je negde oko 300 u toku dana a 15 do 20 intervencija Vatogasno-spasilačka brigada Beograda ima na dnevnom nivou – kaže Marjanović kojem pažnju skreće poziv koji dobija centar.
Razumemo da se negde upalio alarm, i da tu nema prostora za njihovu intervenciju, ali… Šta ako nije lažni poziv?
– Broj lažnih poziva je smanjen. Mobilna telefonija je uznapredovala, više nemamo javne govornice koje su nam nekada pravile veći problem. Bez obzira na to, operateri u Komandno-operativnom centru su u obavezi da ne prave sumnju ko je i šta dojavio i na koji način. Nama je zadatak da i lakše naše ekipe uputimo na lice mesta, i ako se ništa ne događa mi ćemo se vratiti, ali ne smemo sebi da dozvolimo grešku da na događaj ne uputimo snage – napominje naš sagovornik.
Rad 24 sata, 365 dana u godini
Vatrogasno-spasilačka brigada Beograda je organizovana u 4 smene. Radi 24 sata, 365 dana u godini. Tako radi i ova Jedinica, odnosno Komandno-operativni centar koji u smeni ima između 8 i 10 ljudi.
– Oni su zaduženi da prime pozive na 193 i upute adekvatne snage iz najbliže jedinice. Ja volim da kažem, ne iz najbliže, nego onu koja će najbrže stići. Imamo tu mogućnost a i način rukovođenja ovim centrom je takav da imamo tu slobodu da nismo teritorijalno opredeljeni pa ako požar u Lazarevcu, ne mora jednica isključivo iz Lazarevca da ide da gasi, već će biti upućena na lice mesta ona koja je najbrža. Nakon toga, u KOC-u se prati sam događaj kroz informisanje viših starešina o stanju na terenu, i na kraju, ono što je za nas najbitnije jeste evidentiranje tih događaja radi pravnih postupaka i pravljenja analiza kroz analitiku da bismo videli šta tu može bolje da se uradi – objašnjava komandant.
Građani 193 najviše zovu zbog požara.
– Međutim, kako se mi zovemo uprava za vanredne situacije, zbog svakog vanrednog događaja za naše sugrađane oni zovu, imaju slobodu i pravo da ga na ovaj broj prijave. Nakon požara, tu su i tehničke intervencije u saobraćaju. Mi smo jedina služba u gradu koja poseduje opremu i alate, uz obučenost naših pripadnika, da intervenišemo u situacijama kada imamo saobraćajne udese, da pomognemo ekipama Hitne pomoći da te ljude što pre izvuku iz smrskanih automobila i na taj način, a toga je često u poslednje vreme, spasemo što više ljudskih života. Sve ostalo što se dešava kao vanredno, a to su poplave i elementarne nepogode kojih je u poslednje vreme, nažalost, sve više i više, su deo našeg posla. Mi se trudimo da odgovorimo na sve naše zahteve pa i na ono što je stalno vaše pitanje – a da li skidate mačke sa krova.
Komandno-vatrogasni centar Vatrogasno spasilačke brigade Beograd
Foto: Nikola Anđić
– Da, skidamo mace koje su povređene i nemoćne, ali ne skidamo mace koje su se popele na drvo i zahvaljujući nama koji stojimo dole i bodrimo ih, ne smeju da siđu. Tako da, ostavite macu, svaka će sići sa bilo kog drveta i krova, samo se vi sklonite. Šalimo se malo. Mi smo tu da u saradanji sa svim činiocima i institucijama koje se bave životinjama a kada su one povređene, nemoćne, ugrožene u bilo kom prostoru, da na isti način postupamo kao i sa ljudima – kaže komandant Majstorović.
Spasavanje mačaka, spust sa trešanja
S obzirom na to da je sezona trešanja, pitamo ga da li je bilo spasavanja sa njih i sličnih objekata.
– Bilo je slučajeva i da skidamo ljude sa trešanja. Većini ljudi, ako gledamo ljudsku psihu, a to i moje iskustvo govori, lakše je popeti se negde, dok je sam silazak uvek problematičan. Posebno deca imaju tu volju i želju da istraže nešto novo, onda se popnu na neke objekte – drvo, terasu, krov neke zgrade, pa kad treba da se spuste, shvate da imaju problem, pozivaju nas a mi smo tu, naravno, da pomognemo….
Poziv! – Navalno vozilo, pravac Barič, gori trava uz kanal Baričke reke!
Komandanta pitamo na osnovu čega zaposleni u centru koji se javljaju, znaju koje i koliko vozila će poslati na intervenciju.
– Iskustvo ljudi koji rade u Komandno-operativnom centru je nešto što je nama od velikog značaja. Oni na osnovu dojave prepoznaju o čemu se radi i u situacijama kada je potrebno šalju više vozila. Odnosno, moj neki princip i strategija je to da mi nemamo pravo na grešku, i trudimo se da po prepoznavanju potrebe za većim brojem vozila šaljemo možda i više od potrebnog, iz prostog razloga što su sekunde u pitanju kada je reč o samom požaru, njegovom razvoju, potencijalnoj šteti, mogućnosti da neko strada. Mi se trudimo da na sve te požare odgovorimo sa adekvatnim snagama.
– Vozila se razlikuju. Imamo vozila koje sa bave isključivo gašenjem požara za neke opšte intervencije, imamo vozila koja se bave tehničkim intervencijama u saobraćaju i ono što je za našu javnost manje poznato, mi smo jedina služba koja se bavi urgentnim saniranjem posledica izlivanja opasnih materija svih vrsta. Imamo i vozila za spasavanje sa visina kojih u ovom trenutku Beograd ima u dovoljnom broju, dohvatnih visina od 32 do 54 metara, koje koristimo za gašenje požara na visokim objektima, ne samo visokim stambenim već i na privrednim objektima a i sami ste videli kako to ide u Beogradu. Ono što je problem kod njih i njihove upotrebe, jeste ponašanje naših sugrađana u saobraćaju. Oni ne vide potencijalnu opasnost i potrebu da vatrogasno vozilo priđe što bliže i efikasnije. Parkiraju se, ako mogu, što bliže u ulazu u svoju zgradu, na dva metra, da bi sa dve kese lakše došli do svog ulaza. Nemojte to činiti, jer ako vatrogasno vozilo priđe, smanjiće se vreme reakcije vatrogasaca koji su došli na lice mesta. Prošle godine su vatrogasci spasioci morali u pojedinim delovima grada čak i po 200 metara takozvanu vatrogasnu prugu da pruže do ulaza da bi tek krenuli u formiranje u tom ulazu do etaže koja je gorela. To su gubici koji su nemerljivi za nas, a jednostavno se rešavaju ako je taj protivpožarni put slobodan, a koji smo prenamenili u parking prostor. To je ono što je naša odgovornost kao građana.
Da bi vatrogasci-spasioci što pre stigli na intervenciju, neophodno je da imaju i pouzdane podatke gde se i šta dešava. Zato oni koji zovu 193, kako objašnjava za Telegraf.rs komandant Majstorović, treba da budu strpljivi i da odgovore na pitanja koja im se postave:
– Ovi ljudi ovde su dovoljno iskusni i obučeni da vas navedu da odgovorite na pitanja koja su nama potrebna. Ne treba da imate predznanja u komunikaciji sa 193, mi to ne očekujemo. Ali, ono što je moja molba, budite strpljivi u komunikaciji. Sve informacije koje se od vas potraže, dajte. Zašto? Ljudi imaju strah da je produženim razgovorom sa 193 naše dejstvo usporeno a to ne odgovara istini. Imamo dovoljan broj operatera koji rade u ovom centru, a rade na način da jedan komunicira, prepozna, a ostali slušaju i šalju ekipe. A, te informacije koje mi dobijamo nam znače da li da pošaljemo nešto specijalne opreme, dodatne snage ili kako lakše da dođemo do lica mesta. Iz tog razloga slušajte šta vas pitaju, odgovorite i budite strpljivi u razgovoru koji ne ometa našu intervenciju – objašnjava Majstorović i navodi najosnovnija pitanja koja se postavljaju građanima koji zovu 193:
– Osnovno je mesto nastanka požara i šta oni vide. Koliko god u tom trenutku to zvučalo kao nešto nebitno, nama je bitno da li se vidi samo dim na petom spratu ili je plamen koji izlazi. Tačna lokacija je najbitnija. Jer, imamo situacija da ljudi pogreše ulicu, ili broj ili što je najbitnije, čak i ulaz. Nakon toga jedno pitanje koje mi pitamo, a oni ne žele da nam daju odgovor, a to je koliko je ta zgrada visoka, a što je jako bitno.Ako je zgrada na 5. spratu, a ima 15, nama treba još 5 vozila više zato što potencijalna opasnost od stradanja nije na toj etaži koja gori i ispod nje, nego na 1o sledećih. To su neke stvari koje će naši operateri sigurno pitati a naši sugrađani treba strpljivo da odgovore, jer, bićemo mi mnogo uspešniji, a ako smo mi uspešniji, posledice odnosno materijalna šteta je manja, i što je najbitnije uspešnije je spasavanje ljudskih života.
Miloš Majstorović, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd
Foto: Nikola Anđić
Leti je rizik od klima uređaja
Od početka godine, beogradski vatrogasci-spasioci imali su 2.500 intervencija, od čega su 1.800 bile zbog požara.
– Nažalost, i ove godine smo u gradu Beogradu imali 9 lica koja su stradala direktno u požaru a spaseno ih je 45 direktno iz požara. To je brojka koja nama pojmi i prija, pokazuje koliko mi svoj posao dobro radimo, međutim, mene ne raduje jer je sama opasnost po te ljude potencijalno velika i nadam se da ćemo svi shvatiti na osnovu ovih brojki koliko možemo više raditi na prevenciji, koliko moramo raditi na eduakciji našeg građanstva, jer požar kao takav događa se svima. Niko od njega nije aboliran, i niko ne može da bude 100 odsto siguran da se neće dogoditi njemu ili nekom koje njemu blizak.
– Ukupno smo od početka godine imali 2.500 intrvencija, to je neki prosek višegodišnji. Ja ne volim da se bavim tim brojkama, zato što prosek nije nešto što mi daje za pravo da se mi kao takvi opustimo. Svaki požar i svaka interencija je za nas jako bitan. Mi smo ove godine imali 1.800 požara, i očekujemo da se u nekom narednom periodu poveća broj požara na otvorenom prostoru.Najavljuju vrele talase u nekom narednom periodu. Ide nam i žetva. To je ono što nas zabrinjava. To su većinom u Beogradu intervencije koje imaju manje materijalne štete ali ono što je nama problem, veliko je rasipanje resursa naših jedinicia. Možete da zamislite situaciju da u jednom trenutku 15 do 20 intervencija imamo na otvorenom prostoru, da gasimo travu na nekoliko kvadrata ili na hektar, a da je u istom trenutku potrebno ugasiti požar u stanu na 17. ili 20. spratu ili izvaditi čoveka koji je zaglavljen u automobilu.
– Iz tog razloga vatrogasci mole naše sugrađane da obrate pažnju na Zakon o zaštiti od požara, koji kaže da je to spaljivanje na otvorenom prostoru kažnjivo, i prekršajno i krivično. I povrh toga što postoji Zakon i primenjuje se, mi moramo da utičemo na svest naših građana, da shvate koliko je to potencijalno opasno iako se njima čini da to njihovo delovanje u tom trenutku ne može biti opasno, verujte, vrlo često se takve situacije izmaknu kontroli i imamo velike materijalne štete. Nažalost, i u požarima na otvorenom prostoru smo imali i smrtno stradala lica uz povređene. Uglavnom su to lica koja su izazvala požar. Promenom pravca vetra koji se dogodi, onemogući se njihovo bežanje u bezbedan prostor, dim ih savlada, ostanu tu, kasnije u nekom delu izgore. To je ono što ne treba da nam se događa, a to se može sprečiti jednostavno – nemojte paliti na otvorenom prostoru i bićemo srećni – apeluje komandant Majstorović.
Osim požara na otvorenom prostoru leti su česte intervencije odnosno požari zbog neadekvatnog korišćenja klima uređaja.
– Imamo jedan novi problem koji se pojavljuje poslednjih 15 do 20 godina a to su klima uređaji. Nismo ni svesi koliko su ti uređaji, koji možda nisu pojedinačno veliki potrošači električne energije ali kojih ima puno, pa opterete instalacije koje su stare u pojedinim zgradama 20, 30, 50 godina. Nisu projektovane za tu snagu električne energije koja treba da se primi, pa se događa da u toku letnjeg perioda imamo možda neprimerno povećan broj požara na građevinskim objektima zbog klima uređaja i elektroinstalacija, čiji su požari uzrokovani preopterećenjem zbog klima uređaja. Savet je da se povede računa u kakvom su stanju vaše elektroinstalacije, da li postoji neko grejanje na osiguračkoj tabli, ili bilo gde da na drugom mestu. I ono što je prosta radnja koju savetujemo i tokom zime kada pričamo o grejalicama, nemojte nijedan elektrouređaj da ostavite uključenim po napuštanju prostora. To je osnovni savet koji u preko 95 odsto sprečava pojavu požara. Imali smo već intervencija zbog klima uređaja, ali ne u velikom obimu zahvaljujući vremenu. Tokom dana je možda malo veća temperatura a ujutro i noću je hladnije, ali očekujemo da će ih biti i ove godine kao prethodne, zato je ovaj apel u tom pravcu – završava komandant Majstorović.
Takođe, Ničić je predložio da ova dva hrabra momka, dobiju najvišu nagradu grada za hrabrost, koja se uručuje povodom Dana grada, 6. oktobra.
Foto: MUP
Prijem će za Trifunovića i Lalića, kao i za njihove starešine, generala policije, načelnika Policijske uprave Zaječar, Bogoljuba Živkovića i načelnika Štaba za vanredne situacije, Branislava Matića, biti upriličen u 14 sati.
Andrija i Saša su, kako su ispričali za Telegraf.rs, trogodišnjeg dečaka koji je upao u šaht spasli sinoć oko 20 časova, kada su krenuli kući nakon završetka smene.
– Po završetku naše dnevne smene u 20 časova, krenuli smo kućama. Videli smo neku gužvu, metež među ljudima, galamu i usporili isto iz radoznalosti da bismo videli o čemu se radi, šta se dešava. Kolega je spustio prozor, tek tada smo čuli povike: „Dete, dete, dete mi je u šahti!“, i virsku.
Ovim rečima za Telegraf.rs prepričavaju jučerašnji kraj dana vatrogasci Andrija Trifunovič (29) i Saša Lalić (26), koji su sinoć u Zaječaru spasli trogodišnje dete. Ono je u Ulici Generala Gambete u tom gradu upalo u šaht pun vode, dubine oko četiri metra. Kada su ga izvukli, dete nije davalo znakove života, ali su ga reanimirali i oni ga vratili u život.
– Istrčali smo iz vozila, došli do šahta i videli da je dete u vodi na nekoj dubini od 3,5 metara do vode. Videla mu se samo obuća. Patikice. Kolega je brzo otrčao do auta, uzeo iz gepeka sajlu za vuču vozila, i ja sam ga obuhvatio tom sajlom i spustio ga u šaht. On je sišao. Tada su prišli prolaznici, koji su videli da držimo sajlu, da spuštamo čoveka, pa smo zajedno spustili kolegu u šaht. On je uspeo da uhvati dete, izvukao ga je na površinu, međutim, dete je bilo bez znakova života, modro u licu, ukočene vilice. Mislili smo da je borba izgubljena. Međutim, masirali smo mu i grudni koš, uradio sam mu reanimaciju i uspeli smo da ga spasemo – priča vatrogasac-spasilac Andrija Trifunović za Telegraf.rs, koji je u ovoj službi tri i po godine.
Saša, koji je silazio u šaht, kaže nam da u prvom trenutku nije mogao ni da vidi lepo dečaka.
– Bila je velika dubina, a on je bio u vodi ceo, bukvalno. Napipao sam mu nogice i izvukao ga, a oni su onda nas izvukli iz šahta – kaže Saša koji ovaj posao radi dve i po godine.
Vatrogasci iz Zaječara Andrija Trifunović i Saša Lalić spasili su trogodišnjeg dečaka koji je u Ulici generala Gambete u tom gradu upao u šaht pun vode, dubok oko četiri metra.
Vatrogasci Lalić i Trifunović (Foto MUP Srbije)
Vraćajući se sa posla, vatrogasci-spasioci zatekli su okupljenu grupu ljudi i tom prilikom videli maloletno dete koje je upalo u nezaštićen šaht.
Brzom reakcijom, jedan vatrogasac-spasilac se sajlom za vuču vozila spustio u šaht, uhvatio dete za noge i izvukao ga.
Dečak nije davao znake života, a nakon što su ga Trifunović i Lalić reanimirali, došao je svesti, nakon čega je prevezen u Zdravstveni centar Zaječar, gde mu je ukazana lekarska pomoć, prenosi Tanjug.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je zahvalio Trifunoviću i Laliću povodom spasavanja trogodišnjeg dečaka, istakavši da su učinili podvig vredan svakog divljenja.
Kako je saopšteno iz MUP-a, ministar policije će nagraditi hrabre vatrogasce koji su spasili život trogodišnjaku.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji je obišao vatrogasce koji i na dan praznika u Komandno-operativnom centru Uprave za vanredne situacije u Beogradu rade, apelovao je na građane da budu odgovorni i da ukoliko Prvi maj – Dan rada slave na nekom od izletišta preduzmu sve mere zaštite od požara.
„Od početka godine izbilo je 5.955 požara na otvorenom u kojima su dve osobe izgubile život. Budimo oprezni i odgovorni prvenstveno zbog sebe, ali i zbog naših vatrogasaca koji su tu kada god je teško i kada nam je pomoć potrebna. Odgovornim ponašanjem učinimo da pripadnici Sektora za vanredne situacije, koji dežuraju na izletištima širom Srbije, omogućimo da praznik provedu bez intervencija“, poručio je ministar Vulin.
Naglasio je da je najveći broj požara na otvorenom izazvan našom nepažnjom i nemarnošću.
Ministar je putem tetra sistema vatrogascima poželeo da im dan prođe mirno i zahvalio im se na svim godinama koje su posvetili i trudu koji su uložili u spasavanje naših građana i njihove imovine.
„Nadam se da će biti dosadan, dug dan, da će naši sugrađani voditi računa o tome da ne izazivaju požare na otvorenom, da ne rade ništa što ne bi trebalo da rade. Nadam se da će ovaj praznik biti vredan ponavljanja, a i mi u njemu. Drage kolege čestitam vam novi Komandno-operativni centar, ali želim da vam se zahvalim za vreme, godine, trud, posvećenost. Koliko god naši sugrađani nekada ne razmišljali o sebi mi smo tu da brinemo o njima. Živela Srbija!“, poručio je ministar Vulin.
Foto: Novosti
Foto: Novosti
Komandno-vatrogasni centar Vatrogasno spasilačke brigade Beograd
Miloš Majstorović, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd
Foto: MUP
Foto: Alo!
Foto: 021.rs