Категорија: Edukacija

1.UVOD

Taktika gašenja požara se danas bitno razlikuje od taktike gašenja koja se primenjivala godinama unazad. Ranijih godina, materijali ugrađeni u građevinske objekte, uglavnom su bili prirodni (drvo, vuna, papir,pamuk i sl.). U današnje vreme se unutar većine objekata nalaze sintetički materijali, koji su u stanju da veoma brzo dostignu visoke temperature gorenja i to dva do tri puta brže od prirodnih materijala uz stvaranje velike količine dima i drugih štetnih produkata potpunog ili nepotpunog sagorevanja, što znatno otežava samu akciju gašenja požara i spašavanje ugroženih lica iz objekta. Izviđanje i napredovanje navalne grupe ka žarištu požara, kroz nepoznati prostor je jako usporeno, a zbog smanjene vidljivosti dolazi i do čestih nezgoda i povreda.
Glavni cilj primene opreme za ventilaciju povišenim pritiskom u požaru je da smanji ili potpuno odstrani dim, toplotu i otrovne gasove iz objekta u što kraćem vremenskom intervalu. Smanjenjem temperature i povećanjem vidljivosti u požaru se stvaraju pogodniji uslovi za rad vatrogasaca i povećava sigurnost prilikom intervenisanja, a akcija gašenja požara se ubrzava, smanjuje vreme trajanja intervencije, a time i štete nastale u požaru.
Ograničenja u primeni opreme za ventilaciju povišenim pritiskom do sada su se uglavnom ogledala u nepoverenju korisnika prema ovoj opremi, pre svega zbog nedovoljne edukacije iz ove oblasti.

2. PRIMENA OPREME ZA VENTILACIJU POVIŠENIM PRITISKOM

Ova metoda odimljavanja je relativno nova u taktici gašenja požara. Prvo je našla primenu prilikom gašenja požara na brodovima, a u poslednjih 10-15 godina je sastavni deo akcija gašenja požara u zgradama.
Ovom metodom stvara se razlika između spoljnjeg, atmosferskog pritiska i višeg (pozitivnog) pritiska u objektu, koji nastaje ubacivanjem svežeg vazduha, preko mobilnih uređaja za ventilaciju povišenim pritiskom. Toplota, dim i gasovi unutar objekta potiskuju se od strane ubačenog svežeg vazduha, koji je pod povišenim pritiskom, krećući se ka izlaznim otvorima. Otuda ova metoda nosi naziv VENTILACIJA POVIŠENIM PRITISKOM (eng. POSITIVE PRESSURE VENTILATION, skr. PPV).

U poređenju sa ventilacijom potpritiskom (upotrebom dimovuka), ova metoda je pokazala sledeće prednosti:

• vatrogasna grupa koja postavlja uređaj ispred ulaza u objekat neće se suočiti sa dimom i toplim gasovima, koji se nalaze u samom objektu;
• sagoreli produkti neće biti uvučeni u uređaj i prljati ventilator;
• ulaz u objekat neće biti blokiran uređajem i opremom za ventilaciju;
• uređaj se brzo postavlja i ne zahteva dodatnu opremu;
• navalna grupa vatrogasne jedinice nastupa u struji svežeg vazduha;
• metodom nadpritiska, koji je jednak u celom objektu, mogu se izbaciti dimni gasovi iz svih delova objekta;
• proces gorenja se odvija uz veće učešće stabilnih krajnjih produkata gorenja, jer sa ubačenim kiseonikom dogorevaju opasni produkti nepotpunog sagorevanja.

Ventilacija povišenim pritiskom je našla mnogo veću primenu prilikom odimljavanja požarom ugroženih objekata od izvlačenja produkata gorenja stvaranjem potpritiska upotrebom dimovuka.

Oprema za ventilaciju povišenim pritiskom se na intervencijama može primeniti:

• u samom nastupu napredovanja navalne grupe prema žarištu požara (ubačeni sveži vazduh snižava temperaturu, povećava vidljivost i sigurnost u intervenisanju);
• po lokalizaciji požara, radi bržeg odimljavanja prostora (ubrzava se intervencija, smanjuje utrošak sredstava za gašenje i materijalna šteta) ;
• kod ventilacije prostora kontaminiranog opasnim materijama (sprečava se dalje širenje i usmerava kretanje opasne materije u željenom pravcu).

3. OSNOVNA PRAVILA PRILIKOM UPOTREBE OPREME ZA VENTILACIJU POVIŠENIM PRITISKOM

Za uspešnu intervenciju veoma je važna pravilna i stručna upotreba opreme za ventilaciju povišenim pritiskom, jer će jedino tako dim iz prostorije u najkraćem roku biti zamenjen svežim vazduhom.
Dosadašnja praksa je pokazala da su mnogi komandiri intervencija izbegavali upotrebu opreme za ventilaciju povišenim pritiskom, pre svega zbog mnogih zabludi, kao i nedovoljnoj taktičkoj obučenosti oko primene ove opreme .
Osnovna pravila prilikom primene opreme za ventilaciju povišenim pritiskom se ogledaju u sledećem:
3.1. Uvek moramo znati šta želimo postići ventilacijom povišenim pritiskom
Ukoliko je ventilacija neophodna u intervenciji, potrebno je odrediti približno mesto požara, smer kretanja dima i postojanje otvora za odstranjivanje produkata gorenja iz objekta.
3.2. Pravilno odabrati tip ventilatora prema kapacitetu i pogonu
U zavisnosti od veličine i konstrukcije objekta, kao i od date situacije potrebno je odabrati adekvatnu opremu. U vatrogasnim jedinicama širom sveta se ustalio ventilator prečnika 540 mm sa SUS motorom snage 3,7 KW, koji se u praksi pokazao kao najpraktičniji.
3.3. Obezbediti potpuno pokrivanje otvora u objektu konusom svežeg vazduha

Ventilator se postavlja ispred ulaznih vrata u objekat, tako da konusna struja svežeg vazduha potpuno zatvori ulazni otvor.Optimalno rastojanje ventilatora od ulaza zavisi od tipa ventilatora i veličine ulaznog otvora, ali se kod standardnih vrata kreće od 2-3 m. Ako je ventilator previše udaljen, suviše vazduha iz ventilatora udara u zid oko otvora i umanjuje se korisno dejstvo ventilatora. Ako je ventilator preblizu ulaznom otvoru stvoriće se šupljine, gde štetni gasovi mogu biti potisnuti unazad.
3.4. Predvideti izlazne otvore za odimljavanje
Izlazni otvori moraju biti od 0,75-2 veličine ulaznog otvora. Mali ili previše veliki izlazni otvori neće dati željene efekte pri ventilaciji, a otvaranje što većeg broja prozora na objektu izazvaće kontra efekat.
3.5. Sagledati uticaj vremenskih uslova na odimljavanje
Kod hladnog i vlažnog vremena ventilacija se odvija sporije nego u normalnim uslovima. Jak vetar može da umanji efekat odimljavanja, stoga se teži, da ako je to moguće izlazni otvori uvek budu u smeru kretanja vetra.
3.6. Postaviti opremu spremnu za gašenje požara
Pod ovim se podrazumeva da je pruga za gašenje pod pritiskom i dovoljne dužine za potpuni pristup do mesta požara i da imamo dovoljno sredstva za gašenje. Navalna grupa mora biti spremna da pravovremeno interveniše, odmah po odimljavanju i uočavanju mesta žarišta.
3.7. Biti u stalnoj vezi sa navalnom grupom
Komandir intervencije mora biti u vezi sa navalnom grupom zbog eventualnih nepredviđenih situacija usled ventilacije pozitivnim pritiskom i blagovremeno prilagoditi taktički nastup, novonastaloj situaciji.
3.8. Proveriti eventualno prisustvo ljudi zatečenih u objektu
Između mesta požara i izlaznih otvora ne smeju se zateći lica, jer će biti ugrožena povećanom toplotom i produktima gorenja. Prilikom upotrebe opreme za ventilaciju povišenim pritiskom u objekat smeju ulaziti samo članovi ekipa za gašenje i spasavanje.

4. ISKUSTVA IZ PRAKSE

U Vatrogasnoj brigadi Beograd ventilacija prostorija i objekata se ranije vršila izvlačenjem dima (pod potpritiskom)-dimovucima i to uglavnom iz podrumskih prostorija. U poslednjih desetak godina nabavkom mobilnih uređaja za ventilaciju povišenim pritiskom (ventilatora TEMPEST), odimljavanje objekata je postalo sastavni deo taktike akcija gašenja požara i spašavanja ugroženih.
Mobilna oprema za ventilaciju povišenim pritiskom kojom raspolaže Vatrogasna brigada Beograd se sastoji od ventilatora TEMPEST, koji kao pogon koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Zbog svoje univerzalnosti i praktičnosti ovaj uređaj je našao najveću primenu kod nas i u svetu.
Ovom opremom može veoma lako rukovati 1-2 vatrogasca, lako se premešta i zadovoljava potrebe ventilacije gotovovo svih građevinskih objekata. Primera radi prostorija puna dima, površine 75 kvadrata, standardne visine, primenom ovog ventilatora, može se odimiti za 18 sec.

4.1. Ventilacija po lokalizaciji požara

Mobilna oprema za ventilaciju povišenim pritiskom prvo je primenjivana isključivo kod odimljavanja objekata po lokalizaciji požara, posebno kod gašenja visokih objekata, gde je stepenišni prostor ispunjen dimom. Pozitivna iskustva pri upotrebi ove metode ventilacije po lokalizaciji požara su da je dogašivanje požara olakšano, lakše nalaženje zaostalih žarišta, manja šteta u objektu od utrošene vode za gašenje, kao i kraće vreme trajanja celokupne intervencije.
Iskustvvo je pokazalo da je odimljavanja stepenišnog prostora sa jednim ventilatorom uspešno izvedeno i kod objekata od 24 etaže, koji su ujedno i najviši objekti u Beogradu.

4.2. Ventilacija u fazi napada

Vatrogasna brigada Beograd je prvi put uspešno primenila mobilnu opremu za ventilaciju povišenim pritiskom u fazi napada navalne grupe 1996. godine. U ulici Bežanijskih ilegalaca 86, gorele su podrumske prostorije, iz kojih se razvijala velika toplota i gusti dim koji je popunjavao ceo objekat i izlazio kroz podrumske šahtove. U objektu je vladala panika i veliki broj građana se nalazio na terasama svojih stanova. Odmah se pristupilo gašenju požara unutrašnjom navalom preko stepeništa i spoljnom navalom preko podrumskih šahtova. Zbog visoke temperature navalna grupa je sporo nadirala i nije mogla prići žarištu. Odlučuje se da se postavi ventilator za ubacivanje svežeg vazduha na samom ulazu u objekat. Pre toga u stepenišni prostor se šalje grupa za otvaranje otvora na poslednjoj etaži. Struja svežeg vazduha razdimljava stepenišni prostor, snižava temperaturu u podrumu, povećava vidljivost, a navalna grupa počinje da napreduje, dolazi do žarišta i veoma brzo lokalizuje požar. Komandir intervencije je bio u stalnoj radio-vezi sa navalnom grupom, tako da se stalnpermanentno pratilo kretanje dima u objektu i svaka promena situacije. Po odimljavanju stepenišnog prostora, ventilator se premešta na poziciju ulaza u podrum i vrši ventilaciju, čime se dogašivanje požara ubrzava do krajnje likvidacije.
Slično iskustvo je bilo i prilikom gašenja požara u zajedničkoj garaži ispod visokog objekta u ulici Vojvode Stepe, gde je gorelo nekoliko vozila i gde je upotrebom ventilacije povišenim pritiskom navalna grupa lakše prišla žarištu, a stepenišni prostor u visokom objektu iznad požara veoma brzo odimljen.
Ovakvim taktičkim nastupima vreme lokalizacije i likvidacije požara znatno je skraćeno, vatrogasci su dejstvovali sigurnije u bezbednijoj sredini, a šteta od nastalog požara i utrošena voda je bitno umanjena.

4.3. Dejstva sa više ventilatora istovremeno

Kod dejstva sa više ventilatora istovremeno, pravilno postavljenih, efekat odimljavanja se povećava.
Kod standardnih vrata maksimalno dejstvo će se postići ako se dva ventilatora postave jedan iza drugog, tako da se prvi postavi kao kod upotrebe jednog ventilatora, a drugi od 0,60-1,00 m od ulaza.
Kod širokih ulaznih vrata se postavljaju dva ventilatora jedan pored drugog, tako da konus svežeg vazduha pokrije ceo ulazni otvor.
Kod prostorija koje nemaju izlazne otvore, odimljavanje se može izvesti pomoću slepe sobe sa dva ventilatora. Jedan ventilator se postavlja na sam ulaz zadimljene prostorije bez izlaznih otvora. On pokreće dim uduvavanjem svežeg vazduha, koji kroz gorlji deo otvora, iznad ventilatora izlazi iz zadimljene prostorije, a zatim pod dejstvom natpritiska drugog ventilatora, koji je postavljen na ulazu, biva odimljen kroz postojeći izlazni otvor.

4.4. Ventilacija prostora kontaminiranog opasnim materijama

Ventilacija povišenim pritiskom se može primeniti i kod provetravanja kontaminirane sredine sa opasnim materijama. Prilikom ventilacije mora se voditi računa o pravcu kretanja oblaka opasne materije i obezbediti izlazne otvore koji ne ugrožavaju okolinu.

4.5. Najčešće greške prilikom upotrebe

Često se dešava da se nestručnom upotrebom, nedovoljnom edukacijom i nesagledavanjem svih aspekata na požaru javljaju greške prilikom upotrebe opreme za ventilaciju povišenim pritiskom, koje se ogledaju u sledećem:

• nepovoljan izbor vozila na koje se postavlja;
• nepoznavanje rada uređaja
• loš položaj postavljanja uređaja;
• neadekvatan izbor izlaznih otvora;
• ubacivanje svežeg vazduha kod tinjajućih požara većeg obima, bez pripremljene navalne grupe sa odgovarajućom opremom i sredstvom za gašenje;
• prenošenje požara preko izlaznih otvora na višu etažu.

Da bi se izbegle greške prilikom upotrebe opreme za ventilaciju povišenim pritiskom, vatrogasci moraju imati osnovna znanja u poznavanju ove opreme i neprestano se usavršavati u radu i primeni ove opreme u stvarnim požarnim uslovima, gde se ona mora koristiti brzo, efikasno i sa lakoćom, bez ulaganja posebnih dodatnih napora u radu.

4.6. Preporuke prilikom nabavke opreme

Prilikom nabavke opreme za ventilaciju povišenim pritiskom potrebno je voditi računa o sledećem:

• taktičko-tehničkim karakteristikama uređaja;
• veličini uređaja, zbog postavljanja na odgovarajuća vozila;
• broj uređaja u skladu sa programom razvoja jedinice i taktičke primene;
• složenost pri rukovanju;
• mobilnost;
• servis i održavanje uređaja;
• obezbeđivanje neophodne stručne obuke od strane proizvođača.

5. ZAKLJUČAK

Iz dosadašnjeg iskustva može se doneti zaključak da je ventilacija povišenim pritiskom sastavni i nezaobilazni deo taktičkog nastupa vatrogasnih jedinica prilikom intervencija gašenja požara na građevinskim objektima. Vatrogasci moraju biti svesni da primenom ove metode olakšavaju svoj rad u požarnim uslovima. Pravilnom i stručnom upotrebom mobilnim uređajima za ventilaciju povišenim pritiskom , akcija gašenja požara i spašavanje ugroženih lica je bezbednija, brža i uspešnija.

6. LITERATURA

1. A. Lazarević, Uređaji za odimljavanje požarno ugroženih objekata, diplomski rad, 1996, Niš.
2. A. Lazarević, Analiza požara u ulici Bežanijskih ilegalaca 86, 1996, Beograd.
3. Ventilator TEMPEST, upustvo za rukovanje, 1990, Giengen, Nemačka.
4. Fire&Rescue, April, 2003.

KOMPOZITNE BOCE

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, popularnost kompozitnih boca je polako rasla u Severnoj Americi, Japanu i delovima srednje Amerike, dok je Evropa još uvek koristila čelične boce. Međutim kompozitne karbonske boce su stigle u Evropu 1995. godine, postavši tako dostupne svim korisnicima aparata za disanje.
Prvi korak u razvoju proizvodnje kompozitnih boca bio je sa upotrebom aluminijumskih boca čiji je omot (plašt) bio od staklenih vlakana pojačanih plastikom (hoop-wrapped boce). Ovde je debljina zidova približno na polovinu od debljine zidova čeličnih boca. Krajnji rezultat su boce koje trpe manji pritisak na zidove od konvencionalnih boca, 30% su lakše od čistih aluminijumskih boca iste veličine. Otkad su predstavljene 70-tih godina, preko 400 000 komada boca od aluminijuma i staklenih vlakana (fibreglassa) su prodate širom sveta za opremu gde je težina boca vrlo važna, kao što je to npr. Kod izolacionih aparata za disanje. Većina ih je tada u upotrebi u Severnoj Americi. Neke od ovih kompozitnih boca se koriste u Evropi kod pojedine opreme, međutim vrlo snažne i teške čelične boce su daleko rasprostranjenije.

Ove „ultra-lake“ boce bile su predstavljene Evropi i 80-tih godina su stekle veliku naklonost svih korisnika aparata za disanje koji su tražili kombinaciju mala težina i mala cena. Ovakvo rešenje međutim nikada nije dozvoljeno u USA. Ali s vremenom velika snaga i izdržljivost standardnih čeličnih boca je dodatno unapređena, pri tom značajno smanjivši težinu, kada se pojavila prva prava kompozitna boca (fully-wrapped). 1976 godine SCI (Structural Composites Industries) je bila prva kompanija koja je proizvela komercijalnu kompozitnu bocu. Od tada do danas kompozitne boce su pravljene za razne namene i upotrebe, a jedna od njih je pravljenje boca za vatrogasne aparate za disanje, kod nas poznati još i kao izolacioni aparati. Ova prva boca je imala osnovu od tankog aluminijuma a po celoj površini je bila ojačana staklenim vlaknima u kalupu od smole. Rešenje je obećavalo u budućnosti smanjenje težine u odnosu na metalne i delimično (hoop-wrapped) kompozitne boce. Ove kompozitne boce su vrlo brzo postale standard, odnosno najpopularnije boce koje se koriste kod aparata za disanje u Severnoj Americi. Trenutno ima preko 2 miliona ovih boca u upotrebi. Najveći uticaj na povećanje performansi kompozitnih boca ostvaren je upotrebom vlakana. U početku su se koristila staklena vlakna, a u poslednjih 10 godina su zamenjena i sada se koriste vlakna od kevlara i karbona. Zbog izuzetnih osobina kao što su čvrstoća, izdržljivost (veća nego kod čelika) i pre svega težina, koriste se mnogo u svemirskom i vojnom programu. Proizvodnja i prodaja karbonskih boca se kreće oko 250 000 komada godišnje, pre svega u Severnoj Americi i Japanu, a upotrebni vek iznosi preko 15 godina.
Zbog zakonskih regulativa i složenosti, kompozitne boce nisu bile dostupne korisnicima u Evropi do nedavno. 1995. godine karbonske boce su predstavljene većini Evropskih zemalja. Sa predstavljanjem karbonskih boca u Evropi naglo je poraslo interesovanje za sve kompozitne boce. Ove boce su najzad postale dostupne svim korisnicima aparata za disanje i u Evropi su sada zastupljene skoro isto kao i u Americi. Najbolja karakteristika, krutost karbonskih vlakana, dozvoljava upotrebu tankih metalnih omota i u nekim slučajevima polimerske nosače sa metalnom osnovom. Karbonske boce sa aluminujumskom osnovom su i do 50% lakše od čeličnih boca iste zapremine. Zato su vrlo brzo postale najpopularnije boce današnjice. One kombinuju bezbednost sa izuzetnom lakoćom i velikom izdržljivošću.

Upotreba plastičnih nosača sa aluminijumskim pojačanjem povećava težinu karbonskih boca, zato što nosači imaju težinu ali nemaju snagu i izdržjivost (po definiciji) i pojačanje je potrebno da to kompenzuje. Međutim, plastične boce nisu odobrene za upotrebu u USA i otpornost i izdržljivost ovih boca tek treba dokazati. Do tog vremena, karbonske kompozitne boce predstavljaju standard na tržištu aparata za disanje, ali kako razvoj ovih boca progresivno raste biće vrlo interesatno videti koji je sledeći korak u evoluciji izrade boca za izolacione aparate.

U nastavku predstaviću vodeće proizvođače kompozitnih boca na tržištu i neka njihova konstruktivna rešenja:

ABB Plast – Spirolite

Spirolite je nova generacija super lakih boca pod pritiskom namenjena SCBA korisnicima, a rezultat je zajedničkog razvoja Interspiro-a i ABB Plast-a iz Švedske. Zasnovana na kombinaciji materijala koji uključuje polimersku oplatu sa osnovom od karbon/epoxy kalupa. Spirolite daje znatno unapređenje nošenja i komfora. Rezultat je mala težina izolacionog aparata sa visokim performansama, povećana bezbednost i redukovana potrošnja vazduha. Boca zapremine 3,4L ima težinu od samo 2,4kg, a boca zapremine od 6,7l ima težinu od 4,4kg što je za više od 50% lakše od konvencionalne čelične boce iste zapremine.

DRAGER- PA2000

Draeger je razvio svoj novi licni izolacioni aparat PA2000. Lagane kompozitne boce nude vanredne performanse. Zbog vrlo dobrih i prilagodljivih nosača boca, maksimalni komfort je obezbeđen smanjenjem opterećenja i pritiska na leđa vatrogasca… Značajnim ulaganjem u proces proizvodnje dobile se boce sa povećanom izdržljivošću i glatkim poliranim finišom. Prevazilaženje zdravstvenih i bezbedonosnih specifikacija HSE-AL-FW2, je postignuto proizvodnjom dvolitarskih sfernih boca dizajniranih za upotrebu kod izolacionih aparata tipa Draeger PA2000, isto kao i boce od 6 i 6,8l od 300bar. Ovaj model aparata sa bocama od 6,8l od pre par godina su u upotrebi i kod vatrogasaca u Srbiji i pokazali su odlične karakteristike.

Treba pomenuti i najnoviji Draeger-ov izolacioni aparat tipa “Doughnots” (kifla), koji objedinjuje unutar sebe tri dvolitarske karbonske kompozitne boce, spojene cevima, i pozicionirane su nisko na leđima. Rezultat je poboljšan raspored težine i velika sloboda pokreta. Mnogi proizvođači u zadnje vreme usvajaju ovakav način konstrukcije izolacionih aparata jer nude više komfora.

EFIC

Još od kada je prvi put predstavljena prva karbonska kompozitna boca (1994 godine), EFIC boce su demonstrirale veliku toplotnu izdržljivost i dobile impresivno visoku ocenu. Sada odobreno na upotrebu od strane više od 15 zemalja, EFIC-ov proizvodni program uključuje boce od 2,0l do 9,0l zapremine. Novi proizvodni proces daje ravan i gladak finiš, što rezultuje, bez kompromisa, odličnim izgledom i velikom izdržljivošću na spoljna oštećenja.
Mala težina EFIC-ovih boca na terenu omogućava vatrogascima da lakše rade svoj posao. Kao primer navedimo da je tipična 9l boca sa pritiskom od 200bar teška 3,9kg, a to je 60% manje od ekvivalentne čelične boce. Lakše boce omogućuju komforno nošenje i veliko poverenje, što rezultuje manjom potrošnjom vazduha iz boce i ujedno zbog bezbednog i sigurnog nošenja smanjuje rizik od povreda ledja.

HEISER

Heiser je dugo bio vodeći svetski proizvođač sudova pod pritiskom i nedavno je oformio istraživačko odeljenje kako bi razvio novi kompozitni sud za gasove pod pritiskom. Kombinujući bolje karakteristike pojedinih vlakana u odnosu na metale i male težine kompozitnih materijala, novi proizvod je dizajniran i testiran u skladu sa standardom EN12257.
Svaka boca koja ima metalnu oplatu mora biti ofarbana specijalnom bojom kao zaštita od korozije, ali i oplata napravljena od karbona ili staklenih vlakana takođe mora biti obojena kao prevencija od mehaničkih oštećenja. Heiser radi na razvoju i konstrukciji potpuno kompozitnih boca sa termoplastičnim nosačima što će dodatno uticati na smanjenje ukupne težine izolacionih aparata.

LUXFER

Kao jedan od najvećih svetskih proizvođača karbonskih kompozitih boca, Luxfer je vodeći autoritet u usavršavanju tehnologije izrade boca. Dostupni su u devet različitih kapaciteta sa dva različita punjenja pritiska. Model Luxfer LCX unapređuje karbonske kompozitne boce koristeći ultra tanke aluminijumske osnove pojačane cilindričnim omotom, kombinujući optimalnu težinu, bezbednost i performanse. Ovih devet veličina boca u potpunosti ispunjavaju sve internacionalne standarde. Luxferova nova MediLux boca je dizajnirana za terensku upotrebu i transport medicinskog gasa. Za upotrebu kod vanrednih zahvata gde se ukazuje prva pomoć i svakodnevno oživljavanje, olakšavanje tegoba ili terapija disanja, Luxfer MediLux boce su sposobne da dugo očuvaju pritisak gasa a nude i malu težinu i olakšano prenošenje.

MANESSMAN

Mannesman Stahlflaschen GmbH je najveći Evropski proizvođač lakih čeličnih boca za SCBA korisnike. Usaglašivši svoje proizvode sa zahtevima standarda kao što su DIN, EN i ISO, Mannesman boce su postale dostupne u raznim veličinama, od 0,8l do 6l, za korišćenje pod pritiscima od 200bar i 300bar.

SCI

Structural Composites Industries je bila prva kompanija koja je predstavila tržištu još 1976g. komercijalnu kompozitnu bocu na osnovu revolucionarnog pronalaska centra za istraživanje svemira (NASA). Od tada pa sve do danas je konstantno radila na unapređivanju i razvoju istih. Do danas je SCI prodao preko milion komada kompozitnih boca. SCI boce su odobrene za upotrebu u većini Evropskih država, a kompletne karbonske boce su takođe dostupne i u USA. Od kako je kompanija počela da proizvodi i aluminijumske nosače 1995 godine, SCI je izrasla u kompletnog proizvođača sa niskom cenom izrade i prilagodljivom proizvodnjom, prodajući preko 90.000 komada svojih boca godišnje. Boce ovog proizvođača su sa inovacijama koje uključuje extra korozivnu zaštitu i poboljšanom vlaknastom strukturom.
SCI je nedavno razvio nov i zakonom zaštićen metod smanjenja debljine zida boce upotrebom aluminujuma. Ovakva boca je poznata kao “AlumaShield”. Unapređenja ovako postignuta dokazana su serijim testova a rezultat je neverovatna otpornost na koroziju. Drugačijim načinom presvlačenja, AlumaShield je bezbedna za korišćenje kiseonika i vazduha u svojim bocama i nema pojave fleka kod periodičnog punjenja.

LITERATURA

1. časopisi „Fire Rescue“, više brojeva
2. časopisi „Fire Enginering“, više brojeva
3. Internet sajtovi više proizvođača opreme:

• www.interspiro.com
• www.interspiro.com
• www.luxfercylinders.com
• www.draeger-safety.com
• www.mcs-int.de
• www.scicomposites.com

GAŠENJE POŽARA KROVNIH KONSTRUKCIJA POKRIVENIH LIMOM

1.UVOD

Akcije gašenja požara na krovovima i u tavanskim prostorima su jedne od najsloženijih intervencija sa kojima se susreću vatrogasne jedinice. Krovne konstrukcije su obično drvene, čelične ili armirano-betonske, najčešće pokrivene crepom ili limom.
Tavanski prostori često su skučeni, neprohodni, bez protivpožarnih prepreka, velikog požarnog opterećenja u kojima se nalaze različiti gorivi materijali. Obično su u tim prostorima razvedene elektro-instalacije, antenski kablovi, ventilacioni kanali i sl.
Požari se u ovim delovima objekata teško uočavaju, tako da se obično ovakvi požari dojavljuju Vatrogasnim jedinicama kada su već u poodmakloj fazi gorenja, a požarom zahvaćena cela površina tavanskog prostora ili krovne konstrukcije.

2.SPECIFIČNOSTI KROVNIH KONSTRUKCIJA POKRIVENIH LIMOM

Veliki broj objekata u Beogradu je pokriven limom, što ako dođe do požara na takvim krovovima još više otežava akciju gašenja nastalog požara. Obično na takvim požarima gori drvena krovna konsrukcija i gorivi materijal u tavanskom prostoru. Ako se radi o armirano-betonskoj konstrukciji pokrivenoj limom, obično je požar zahvatio termo i hidro-izolaciju koja se nalazi između konstrukcije i pokrivača.
Pošto su ovi krovovi potpuno opšiveni limom i najčešće bez otvora, požari na ovakvim objektima su prilikom dolaska Vatrogasnih jedinica u tinjajućoj fazi, usled nedostatka kiseonika u procesu gorenja. Prilikom pokušaja ulaska u tavanski prostor, ili otvaranja krova dolazi do naglog priliva kiseonika, koji pospešuje gorenje i požar prelazi u razbuktalu fazu. Zbog toga vatrogasne jedinice moraju biti spremne da sa više strana napadnu žarište i sa dovoljno sredstava za gašenje.
Treba napomenuti da otvaranje ovih krovnih pokrivača zadaje puno poteškoća i da je kod ovakvih intervencija potrebno pripremiti odgovarajuću tehničku opremu i alat.
Prioritet kod ovih intervencija je presecanje požara i zaustavljanje širenja na susedne objekte, posebno ako su u istom nivou sa objektom koji gori.

3. ORGANIZACIJA AKCIJE GAŠENJA POŽARA KROVOVA POKRIVENIH LIMOM I SEKTORI RADA

Poslednjih nekoliko godina Vatrogasna brigada Beograd je intervenisala na više objekata, čiji su krovovi pokriveni limom, od kojih se izdvajaju:

• 17.10.1997. JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE;
• 19.12.2002. hotel METROPOL;
• 08.04.2004. stambeni objekat u ulici Prote Mateje 54.

Akcije gašenja požara na ovim objektima su predstavljale kompleksne intervencije, sa više sektora rada, na kojima je učestvovao veliki broj izvršioca.
Po dolasku Vatrogasnih jedinica na lice mesta, kod svih ovih intervencija, požarom je bila zahvaćena celokupna krovna konstrukcija.
JDP i hotel METROPOL je imao drvenu krovnu konstrukciju i požarom je bio zahvaćen i tavanski prostor, u koji vatrogasne jedinice nisu mogle da prodru, zbog visoke temperature, skučenog i neprohodnog prostora. Na ovim intervencijama gašenje je vršeno uglavnom sa unutrašnje strane objekta, probijanjem više otvora sa poslednje etaže objekta.
Stambeni objekat u ulici Prote Mateje je imao armirano-betonsku krovnu konstrukciju (kose ploče), pokrivenu limom, između kojih su se nalazile daske, letve, hidro i termoizolacija. Požaru je moglo da se priđe jedino sukcesivnim otvaranjem limenog pokrivača sa gornje strane objekta.

Na ovim intervencijama je odmah angažovan veliki broj vatrogasaca i tehnike iz svih gradskih stanica, a prilikom akcije gašenja su oformljeni sledeći sektori rada:

• unutrašnja i spoljna navala;
• komandni štab i štab za logistiku;
• sektor za odimljavanje objekta;
• sektor za izolacione aparate i opremu za otvaranje krova;
• sektor za vodosnabdevanje;
• sektor za održavanje vozila i tehnike;
• sektor za zaštitu etaže ispod požara;

4. OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI PRI RADU

Zbog svoje specifičnosti ove intervencije je pratilo niz otežavajućih okolnosti:

• neblagovremena dojava o nastanku požara;
• otežan pristup žarištu ispod limenog pokrivača;
• velike površine krova, bez ikakvih protivpožarnih prepreka;
• minimalan efekat gašenja monitor mlaznicom preko hidraulične platforme i auto-mehaničkih lestvi;
• neprohodan tavanski prostor;
• nedostatak specijalne opreme za otvaranje limenih krovova

5. OPASNOSTI PRILIKOM INTERVENISANJA

Ovakve intervencije nose veliki rizik po vatrogasce koji učestvuju u akciji gašenja požara, kao i opasnost za lica koja su se zatekla u njima. Stoga treba uvek imati na umu eventualne opasnosti koje prate ove intervencije:

• velika toplota i zadimljenost;
• otežano kretanje po limenom krovu i opasnost od pada;
• opasnost od povređivanja prilikom otvaranja limenog krova i plafonske konstrukcije;
• stalna opasnost od rušenja krovne konstrukcije ili delova krova;

Na intervenciji gašenja JDP-a došlo je do rušenja krovne konstrukcije iznad gledališta, dok je na hotelu METROPOL u jednom delu pala plafonska konstrukcija. Na istoj intervenciji jedan vatrogasac je zadobio opekotine leve podlaktice prilikom gašenja u tavanskom prostoru. Na intervenciji u ulici Prote Mateje jedan vatrogasac je povredio šaku leve ruke prilikom otvaranja limenog krova.

Iz ovoga se mogu izvesti sledeće mere bezbednosti, kojih se moraju pridržavati učesnici ovakvih intervencija:

• obavezno korišćenje kompletne lične zaštitne opreme (uključujući rukavice i potkapu);
• obavezna upotreba izolacionih aparata i konopaca;
• oprezno kretanje po limenom krovu (prilikom rada obezbediti se konopcem);
• prilikom istovremenog dejstva spoljne i unutrašnje navale uspostaviti koodinaciju u radu;
• zabrana kretanja ispod ulegnutih konstrukcija;
• nestabilne delove krovnih konstrukcija skidati sa objekta da ne bi došlo do rušenja.

6. ZAKLJUČAK

Iz svega iznetog može se zaključiti da su akcije gašenja krovnih konstrukcija pokrivenih limom vrlo složene intervencije, koje zahtevaju izuzetno znanje, uvežbanost i koordinaciju svih učesnika na ovakvim intervencijama. Zbog toga bi trebalo dati veću pažnju pripremi i obuci pripadnika Vatrogasnih jedinica za ovakve i slične intervencije, kako na teoretskom znanju , tako i na sticanju neophodnih veština. Isto tako neophodno je obezbediti adekvatnu zaštitnu opremu, kao i tehničku opremu za otvaranje limenih krovova i plafonskih konstrukcija, radi lakšeg prilaza žarištima i uspešnijeg gašenja požara. Poželjno je za ovakve intervencije obezbediti i usisivače za prikupljanje utrošene vode za gašenje, čime bi se znatno umanjila nastala šteta. Od izuzetne je važnosti da se svi učesnici u akciji gašenja krovnih konstrukcija pokrivenih limom, pridržavaju svih mera bezbednosti, jer su se na ovim i sličnim intervencijama često dešavale povrede vatrogasaca.
Ovi požari su još jednom ukazali na građevinske nedostatke objekata po pitanju preventivne zaštite od požara, koji su stvorili uslove da požari na ovim objektima budu u takvim razmerama.

LITERATURA

1. I. Bjelović, R. Stojanović, Analiza gašenja požara JDP, 1987, Beograd
2. A. Lazarević, Analiza gašenja požara hotela METROPOL, 2002, Beograd
3. A. Lazarević, S. Živanović, P. Sel, Analiza gašenja požara stambene zgrade Prote Mateje 54, 2004, Beograd

VEŠTINA ČITANjA DIMA U POŽARU

REZIME

Dim predstavlja najveću opasnost prilikom požara kako za ljude koji se nalaze u objektu, tako i za vatrogasno-spasilačke ekipe koje učestvuju u akciji gašenja i spasavanja. Međutim, permanentno posmatranje požarnog prostora i poznavanje tehnika čitanja dima u požaru, mogu nam dati dragocene podatke o lokaciji požara, vrsti gorive materije, veličini i fazi razvoja požara, eventualnim opasnostima i u velikoj meri omogućiti donošenje pravovremenih odluka u cilju efikasnije i bezbednije akcije gašenja požara i spasavanja ugroženih.
Ključne reči: dim, flashover, backdraft, eksplozija dima, rušenje konstrukcija

UVOD

Najbitniji požarni produkti su dim i toplota. Oni predstavljaju najveću opasnost prilikom požara, kako za ugrožene u objektu, tako i za vatrogasno- spasilačke ekipe koje učestvuju u akciji gašenja i spasavanja. Dim i toplota su neodvojivi pojmovi i kod njih ne postoje konstantni odnosi. Dok požari sa nižom temperaturom mogu biti bogati dimom, tako požari sa oslobođenom većom količinom toplote mogu da sadrže manje količine dima. Pošto većina zapaljivih materijala prilikom sagorevanja obrazuje dim, zato se i najveća količina toplote iz zone gorenja prenosi dimom. Zbog toga se dim u požaru uvek mora tretirati kao gorivo!

ZAŠTO ČITANjE DIMA?

Poznavanje veštine čitanja dima u požaru i stalno praćenje stanja na objektu koji gori, može da nam pomogne kod donošenja ključnih i pravovremenih odluka u toku akcije gašenja požara i spasavanja. Te odluke mogu doprineti bržoj evakuaciji i pravovremenom spasavanju ugroženih, uspešnijom akcijom gašenja požara, manjim utroškom sredstava za gašenje i smanjenom materijalnom štetom, a pre svega u velikoj meri utiče na bezbednost i sigurnost vatrogasno- spasilačkih timova koji su angažovani u akciji gašenja i spasavanja. Čitanje dima može da nam da odgovore na mnoge važne činioce koji utiču na sam tok intervencije:

• vrsta gorivog materijala;
• koliki je obim i koja je faza razvoja požara;
• koja je lokacija požara;
• prioritete u taktici gašenja i spasavanja;
• eventualne opasnosti kod ekstremnih pojava u požaru;
• mogućnost rušenja konstrukcija.

Slika 1 – Razvoj dima na požaru hladnjače u Boleču

Slika 2 – Kretanje dima u odnosu na lokaciju požara

VRSTA GORIVOG MATERIJALA

Dim nastaje pri skoro svim tipovima gorenja. Samo neki gasovi sagorevaju u prirodnom ambijentu bez dima. Hemijske osobine dima zavise u velikoj meri od sastava gorive materije, brzine njenog sagorevanja, koncentracije kiseonika, kao i od temperature nastalih gasova. Pošto je većina ovih veličina promenljiva u toku požara, teško je dati tačan hemijski sastav izdvojenog dima i prema boji dima prepoznati vrstu gorive materije. Goriva materija se može predpostaviti po boji i gustini dima samo kod homogenih materija u ujednačenim uslovima požarnog ambijenta.
Količina i fizičke i hemijske osobine gorivih materija, određuju ukupni energetski potencijal požara. Međutim, za oslobađanje toplotne energije u požaru od velikog značaja ima dotok kiseonika. Kada dođe do požara, veličina i visina prostora, kao i otvori za dotok svežeg vazduha i odvod dima, utiču na ventiliranost prostora i brzinu razvoja požara, a samim tim i na količinu oslobađanje toplote i razvoja dima. Boja dima u požaru se kreće od svetlo-plavičaste, u slučaju dobrog sagorevanja, do tamno crne, kada se u dimu nalazi velika koncentracija nesagorivih čestica gorive materije i njenih kondezacijskih produkata. Kod čitanja dima u požaru je jako bitno pratiti i proceniti njegove ključne faktore: jačinu, pritisak, gustinu i boju. U toku požara u zatvorenom prostoru, gorivo se menja (masa i sastav), tako da se boja, gustina i jačina dima shodno tome menjaju.

OBIM I FAZA RAZVOJA POŽARA

Osnovni uslovi koji utiču na razvoj i ponašanje požara u nekom zatvorenom prostoru su pre svega količina, vrsta i karakteristike gorivih materija, otvori za dotok vazduha, karakteristike, oblik i veličina prostora gde je nastao požar. U zavisnosti od tih uticaja i vremena slobodnog razvoja požara, vatrogasno-spasilačke ekipe prilikom dolaska na lice mesta mogu zateći razvoj požara u tinjajućoj ili u razbuktaloj fazi.
Požar sa premalo dima, a velikom površinom gorenja, može da prevari i prilikom otvaranja prostora i dotokom velike količine svežeg vazduha naglo ubrza širenje požara, koje se sa raspoloživim snagama ne može kontrolisati. To je posebno svojstveno za zatvorene velike podrumske prostorije i tavanske prostore sa dugim vremenom slobodnog razvoja požara, a sa nedovoljno kiseonika za potpuno sagorevanje.
Svaki požar se mora posmatrati sa svih strana, pratiti posebno kretanje dima kroz otvore i u svokom momentu predvideti promene situacije i promenom taktike sprečiti širenje požara i umanjiti neželjene posledice. U praksi se dešava da vatrogasno-spasilačke ekipe dejstvuju na požar samo frontalnom navalom, a požar se preko potisnutog dima i toplote po dubini širi na susedne prostorije ili po vertikali na gornje nivoe objekta.
Gustina i boja dima nam takođe mogu ukazati i na obim i fazu razvoja požara. Posebno treba pratiti nagle promene, koje ukazuju na nagli razvoj požara i vatrogasno-spasilačke ekipe koncentrisati na sektore zaustavljanja širenja požara.
Promena boje i gustine dima, takođe mogu da nam ukažu i na dejstvo sredstava za gašenje na žarište požara. Kada crni, gust dim, pređe u svetli, to je znak da vatrogasno-spasilačke ekipe dejstvuju po požarnoj zoni.

Slika 3 – Razvoj požara i dima pre dejstva unutrašnje navale

Slika 4 – Razvoj dima posle dejstva unutrašnje navale

LOKACIJA POŽARA

Dim može da nam ukaže na tačno mesto nastanka požara, kao i na pravce njegovog razvoja. Zbog toga moramo poznavati osnovne zakone kretanja dima u zatvorenom prostoru. Glavne pokretačke sile kretanja dima u požaru su razlike u temperaturi i pritiscima. Topli gasovi i dim koji nastaju u požaru, usled razlike gustine u odnosu na okolni vazduh, pod dejstvom pritiska uzdižu se u vis i formiraju sloj u gornjim delovima prostora. Stvara se nadpritisak, usled čega topli gasovi i dim izlaze iz prostorije kroz otvore.
Zbog prirodnog kretanja dima, posebno kod visokih objekata, posmatranje dima pri otvorima može da prikaže lažan utisak o lokaciji požara. Često se dešava da prilikom dojave požara, građani prijave požar na višim spratovima, a stvarno žarište se nalazi na nekoj donjoj etaži ili čak u podrumu. Požari u podrumima razvijaju velike količine dima koje se prirodnim strujanjem dižu u vis i popunjavaju više delove objekta i izlaze kroz objekat kroz nađene otvore. Nisu retki slučajevi da građani napuste svoje stanove na višim etažama, ostave otvorena vrata i omoguće da dim izlazi iz njihovog stana. Time se može stvoriti pogrešan utisak o lokaciji požara. Bilo je slučajeva u praksi da dim izlazi na vrhu objekta, a požar se razvija u podrumu. U takvim slučaju dim se kreće kroz vertikalne kanale za bacanje smeća, ventilacionim kanalima ili sepeništem i napušta objekat kroz otvore na vrhu objekta. Zbog toga, prilikom izviđanja požarnog prostora u ovakvim slučajevima, mora se prepoznati tačna lokacija požara, od čije nam brze procene u velikoj meri zavisi pravilan izbor taktičkog nastupa gašenja požara i spasavanja ugroženih.

TAKTIKA GAŠENjA I SPASAVANjA

Posmatranje dima na požaru može da nam ukaže na ključne momente razvoja požara i druge momente, koje ćemo primenom odgovarajuće taktike gašenja i spasavanja sprečiti do potpune likvidacije požara, a posledice svesti na najmanju moguću meru.
Posebno je važno permanentno pratiti ceo tok interevncije. Komandir intervencije mora imati potpunu sliku požara i posmatrati objekat sa spoljne strane. Samo unutrašnje posmatranje dešavanja u požaru, može da sakrije stvarnu sliku i može se zakasniti sa pravovremenom intervencijom. Uvek treba gledati šire od samog požara, da bi mogla da se predvide eventualna buduća dešavanja. Posebno se mora voditi računa o brzom kretanju dima u zonama visokog pritiska (liftovi, ventilacija, stepeništa i hodnici), pogotovu ako se požar dešava u visokom objektu, sa velikim brojem stanara.
Tokom akcije gašenja i spasavanja mora se stalno voditi računa koliko brzo dim izlazi iz objekta i kakva je boja i gustina dima. Moraju se upoređivati otvori za ventilaciju, ulazi svežeg vazduha i izlazi dima. Kada se otvaraju vrata ili prozori mora se posmatrati kako se ponaša svež vazduh, a kako dim. Uvek je važno postupati oprezno sa požarnim prostorom prilikom ulaska. Polako i pažljivo otvarati vrata i posmatrati šta se dešava!
Tokom akcije mora se voditi računa o svakoj promeni. Svaka neželjena promena dešavanja, ako se brzo ne zaustavi može uzeti maha, ubrzati razvoj požara, ali i ugroziti vatrogasno-spasilačke ekipe i ugrožene u objektu. Zbog celokupne slike požara i predviđanja eventualnih neželjenih efekata, neophodno je da svi učesnici u intervenciji saopšte svako zapažanje koje može dovesti do promene. Potrebno je oceniti kada neželjeni događaj vodi ka drugom događaju. Koliko se brzo dimni uslovi menjaju na bolje ili gore? Rukovodilac akcije mora poznavati veštine čitanja dima i biti sposoban da se odluči za prava rešenja. Upozoravajući znaci nisu uvek vidljivi, moraju se uvek koristiti znanje, veštine i iskustvo i verovati svojim instiktima.

OPASNOSTI KOD EKSTREMNIH POJAVA U POŽARU

Kako požar postaje zavistan od ventiliranosti prostora tako se smanjuje procenat sagorelih produkata gorenja, a koncentracija zapaljivih gasova raste. Zapaljivi elementi u dimu su ključni faktor u ekstremnim oblicima ponašanja u požaru kao što su flashover, backdraft i eksplozija dima. Upravo zbog toga va- trogasci-spasioci moraju dim promatrati kao gorivo.
Nagli razvoj požara i dima predstavlja značajnu opasnost vatrogascima- spasiocima tokom gašenja požara. Ukoliko oni nisu u potpunosti svesni takve opasnosti – rizik po njihovu sigurnost je veći.
Ekstremno ponašanje požara može se definisati prema trajanju poveća- nog oslobađanja toplote. Pri naglom razvoju požara promene se dešavaju jedna za drugom i prisutan je stalan porast oslobođene toplote. Ove ekstremne pojave u požaru predstavljaju značajnu pretnju vatrogascima-spasiocima i ugroženima koje se zateknu u požaru i uglavnom rezultiraju velikom materijalnom štetom. Flashover, backdraft i eksplozije dima su ekstremne pojave u požaru koje na prvi pogled izgledaju dosta slično, ali uslovi za njihov nastanak se bitno razlikuju.

Flashover predstavlja prelaz iz faze rastućeg požara u fazu potpuno razvijenog požara u jednom zatvorenom prostoru. Uz pretpostavku dovoljnog dotoka svežeg vazduha, flashover će se u jednom trenutku pojaviti kao normalna faza razvoja požara. Uz ograničenu ventilaciju, požar ne mora ući u fazu flashover-a. Siguran znak flashover-a je isijavanje toplote snagom od 15-20 kNj/m2 i dostizanje temperature u gornjem sloju prostora od 500 0S do 600 0S. On nastaje kada temperatura gorenja u ventiliranom zatvorenom prostoru dostigne temperaturu paljenja svih gorivih materija koje se u tom prostoru nalaze. Preventivne mere za sprečavanje flashover-a su navala usmerena na žarište požara i odvođenje dima i toplote iz objekta, a tek onda ventiliranje objekta. Uočljivi znaci upozorenja pre nastanka flashover-a su turbulencija, gusti i intenzivan dim, naglo širenje plamenih „jezika“ izvan zatvorenog prostora kroz otvore i eventualno pucanje prozorskih stakala usled porasta temperature.

Slika 5 – Stanje požara koje prethodi nastanku flashovera-a

Slika 6 – Nastanak flashover-a

Takođe i naknadni dotok svežeg vazduha u prostor zahvaćen požarom može rezultirati flashover-om (otvaranje vrata, prozora, pucanje prozorskog stakla). Taj proces može se ispoljiti veoma brzo, ali može nastati i nakon dužeg vremenskog perioda. Zbog ove pojave prinudna ventilacija velikih, nepristupačnih prostora zahvaćenih požarom, gde vatrogasno-spasilačke ekipe ne mogu brzo reagovati, nije poželjna.

Backdraft nastaje u situaciji kada slabo ventilirani požar primi iz- nenadnu veću količinu vazduha, pri čemu se požarni gasovi pale, ponekad pra- ćeno eksplozijom. Backdraft je iniciran uvedenim kiseonikom, kroz dotok sve- žeg vazduha u „hermetički“ zatvoreni požarni prostor i razlikuje se od flashover- a po brzini rasta oslobođene energije.
Najčešće se dešava prilikom naglog ulaska u zatvoreni požarni pro- stor. Backdraft može nastati i pri kontinuiranom gorenju kada se nakupljaju ve- like količine gorivih gasova, međutim više kao iznenadni i kratkotrajni blje- sak plamena.
Predznaci Backdraft-a su pojava žućkasto-sivog dima, naglo usisavanje svežeg vazduha prilikom otvaranja vrata ili prozora i prethodno zatvoren pro- stor sa puno dima.

Pravila ponašanja prilikom ulaska u požarni prostor:

• prozori i vrata moraju se otvarati iz zaklona, uz zaštitu pripravnog mlaza raspršene vode. Ako se pri otvaranju vrata oseti usisavanje vazduha u prostoriju, vrata se moraju ponovno zatvoriti ili usmeriti raspršeni mlaz na dim i njime sprečiti Backdraft.
• ako se opravdano sumnja na Backdraft, tada ga možemo usmeriti u željenom smeru, tako što se pre ulaska u prostoriju, otvori prozor, a ako dođe do Backdraft-a, tada se on usmerava kroz nastali otvor i ne ugrožava navalnu grupu.

Eksplozija dima je varnica ili plamen unešen u prethodno koncentrisanu mešavinu dima sa vazduhom iznad njegove temperature paljenja. Izvor paljenja požarnih gasova može biti plamen požara, užareni ugarak, ali i ne mora biti nužno povezan sa požarom. Dodatne količine kiseonika nisu preko potrebne ukoliko se koncentracija zapaljivih požarnih gasova nalazi između donje i gornje granice eksplozivnosti.

Eksplozija požarnih gasova i backdraft su dva posve različita događaja.
U oba slučaja gorivo je dim. Razliku između ove dve pojave nalazimo u osnovnim uslovima za nastanak procesa gorenja. Backdraft traži visoku koncentraciju dima, nisku koncentraciju vazduha i tempraturu koja nadmašuje temperaturu paljenja nastalih zapaljivih produkata u požaru. S druge strane eksplozija dima traži mešavinu dima (kao goriva) i vazduha u granicama eksplozivnosti i temperaturu koja je iznad njihove temperature paljenja. Njihovo će paljenje nastati kada temperatura dostigne potrebnu vrednost. U mnogim slučajevima, eksplozija dima je nalik eksploziji propan-butana u zatvorenom prostoru. Ako je izvor paljenja prisutan eksplozivna smesa dima, kao goriva i vazduha će se zapaliti praćena eksplozijom. Dim nastao kao produkt slabo ventiliranog požara može isticati kroz razne otvore u objektu i nakupljati se u šupljinama i drugim prostorijama. Prisutnost dima, makar bio hladan i dovoljno udaljen od prostora zahvaćenog požarom, takođe predstavlja opasnost od nastanka eksplozije požarnih gasova.

Predznaci eksplozije dima mogu biti zarobljeni gasovi u višim zonama, povećanje gustine dima, kao i konstatacija da dovod svežeg vazduha prevazilazi količinu izlaženje dima kroz otvore.
Taktika za sprečavanje eksplozije dima se zasniva na:

• pravilnoj i pravovremenoj ventilaciji prostora,
• uklanjanju eventualnih izvora paljenja smeša dima i vazduha,
• primeni svih mera bezbednosti kao kod drugih ekstremnih pojava u požaru.

Ova pojava je retka na intervencijama gašenja požara u zatvorenim prostorima, ali uvek predstavlja značajnu opasnost po vatrogasce-spasioce. Mnogi vatrogasci-spasioci mogu definisati ove izraze, ali ne prepoznaju ključne pokazatelje stanja i ne znaju adekvatan odgovor na novonastalu požarnu situaciju.
Vatrogasci-spasioci moraju biti sposobni i moraju znati prepoznati mogućnost nastanka nekog od ovih ekstremnih oblika ponašanja požara i primeniti taktičke nastupe kako bi uticali na ponašanje požara i zaštitili sebe i druge.

RUŠENjE KONSTRUKCIJA

Povećanjem toplote u zoni požara i delovanja vatrogasno-spasilačkih ekipa, dolazi do slabljenja građevinskih konstrukcija i mogućnosti njihovog rušenja. Najugroženije građevinske konstrukcije u požarnoj zoni su krovovi, međuspratne konstrukcije, dimnjaci i zidovi. Postoje slučajevi kada je za vreme akcije gašenja požara došlo do rušenja i kompletnih objekata. Rizik za rušenje je veći, kada je požar nastao na trošnim i objektima u izgradnji. Verovatnoća za obrušavanjem konstrukcija se povećava vremenom trajanja intervencnije. Pogotovo posle ekstremnih pojava u požaru kao što su flashover, backdraft i eksplozija dima, često dolazi do rušenja građevinskih konstrukcija. S toga se prilikom akcije gašenja i spasavanja mora stalno pratiti situaciju u požaru i stabilnost građevinskih elemenata.
Međutim, vatrogasno-spasilačke ekipe, ponekad nisu u stanju da prate i primete oštećenja na građevinskim konstrukcijama, jer obavljaju zadatke u uslovima smanjene vidljivosti i ne mogu uvek pratiti stanje objekta spoljnjim izviđanjem. Iz tih razloga rukovodilac akcije mora pratiti akciju gašenja objekta i sa spoljne strane i prepoznati promene dima koje ukazuje na eventualni kolaps.
Na taj način bi mogao pravovremeno reagovati primenom odgovarajućeg taktičkog nastupa., ili ako je događaj već uzeo maha, organizovati na vreme povlačenje vatrogasno-spasilačkih ekipa i tehnike na bezbedno mesto, gde ne bi bili ugroženi od eventualnog rušenja konstrukcija.

Slika 7 – Rušenje dela krova prilikom ulaska u prostor motela u Feniksu, SAD 2006. god.

Slika 8 – Razvoj dima neposredno pre rušenja krova na požaru JDP-a 2002 god.

ZAKLjUČAK

Stalno posmatranje požarnog prostora, mogu nam dati veoma važne podatke koji su bitni za izbor adekvatnog taktičkog nastupa. Poznavanje i razumevanje čitanja dima u požaru, spojeno sa ličnim iskustvom, osnova je za donošenje pravovremenih odluka u cilju efikasnije i bezbednije akcije gašenja požara i spasavanja ugroženih.
Ključ čitanja dima je u tome da se definiše i predvidi šta će se sledeće dogoditi. Mora se predvideti šta se dešava u prostoriji koja gori, koje su osobine dima, koje nas promene očekuju i imati veštinu donošenja prave odluke. Na kraju, treba imati uvek na umu da prilikom gašenja požara i spasavanju ugroženih ništa nije apsolutno! Svi požari u zatvorenom prostoru mogu biti slični, ali ni jedan nije isti.

LITERATURA

1. Grimwood P., Koen Desmet K., Tactical Firefighting, 2003
2. Grimwood P., Firefighting- Strategy & Tactics, 1998
3. Hartin, E. (2006). Extreme fire behavior: Smoke explosion, 2006
4. Hartin, E. (2005). Smoke Burns, 2008
5. A. Lazarević: diplomski rad: „Uređaji za odimljavanje požarno ugroženih objekata“, 1996

FLASHOVER I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI GAŠENjU POŽARA

REZIME

Rad obrađuje opasnosti po zdravlje vatrogasaca pri gašenju požara u zatvorenim prostorima skopčane sa produktima pirolitičke disocijacije požarnih gasova u uslovima dobre ventilacije. Obrađen je flashover, kao najčešći uzročniik smrti američkih profesionalnih vatrogasaca. Flashover spada u fenomene pri požarima dobro provetravanih prostora, koji sačekuju vatrogasce pri unutrašnjim napadima nanoseći im teške opekotine. Izuzetaka ima i vatrogasci mogu postati žrtve flashover-a i pri taktici spoljašnjeg napada na opožarenu zgradu.
Ključne reči: plameni udar, flashover, obuhvat plamenom, bezbednost pri gašenju požara pirolitički produkti sagorevanja

UVOD

Flashover kao opasnost za zdravlje vatrogasaca ima tendenciju stalnog porasta zbog zastupljenosti složenih organskih materijala u unutrašnjoj dekoraciji radnog i životnog prostora ljudi. Ovaj trend, negativan za zdravlje vatrogasaca se ne može zaustaviti ali se svakako njegove štetne posledice za zdravlje onih koji učestvuju u požaru može svesti na minimum. Ako vatrogasci i žrtve na vreme prepoznaju opasnost i znaju koje mere treba preduzeti broj žrtava će se svesti na minimum. Od ključne je važnosti da vatrogasci prepozaju znake nastupajućeg flashover-a a ne njihovi komandiri jer se isti ne nalaze u opožarenom objektu i njihovi životi nisu ugroženi. Naravno bitno je i da komandni kadar dobro poznaje sve opasnosti kojima se izlažu vatrogasci kada krenu u požarom zahvaćeni objekat.

OBUHVAT PLAMENOM „FLASHOVER“

Flashover – plameni udar ventilisanog prostora ( u stručnoj literaturi koristi se i izraz „razbuktavanje dima“). Postoji više definicija flashover-a. U radu ćemo razmotriti dve najvažnije. ISO definicija (International standard organisation – ISO 1990): „Nagli prelaz rastućeg požara u stanje u kojem su odjednom zahvaćeni svi gorivi materijali koji se nalaze u prostoru“. Definicija u literaturi „British fire service operations“: „U požarnom sektoru požar može ući u fazu gde ukupna toplotna radijacija nastala požarom, vreli gasovi i vrući zidovi požarnog sektora prouzrokuju nastanak zapaljivih produkata pirolize izloženih površina unutar sektora. Uz postojeći izvor paljenja, situacija će rezultirati iznenadnim i naglim prelazom rastućeg požara u potpuno razvijeni požar“.

Definicija
Izraz flashover prvi je opisao britanski naučnik P. H. Thomas šezdesetih godina prošlog veka, a korišten je da opiše razvoj požara od početne faze do tačke posle koje požar postaje potpuno razvijen. Ova definicija opisuje da faza razvoja požara kulminira flashover-om. Današnja definicija je nešto drukčija od početne Tomasove, a glasila bi ovako; „plameni udar zatvorenog ventilisanog prostora naziva se flešover, a događa se u međufazi između početnog i razbuktalog požara“. Pod pojmom ventilisanog prostora podrazumeva se prostorija u kojoj su usled požara popucala prozorska stakla ili progorela vrata, što omogućava dotok svežeg vazduha. Osnovni potrebni uslovi za nastajanje flashovera-a su:

• temperatura dima i zapaljivih gasova produkata nepotpunog gorenja pri stropu prostorije treba biti oko 600°C. Tada se postiže toplotno isijavanje koje je dovoljno da zagreje sav zapaljiv materijal (predmeti i gasoviti produkti pirolize) koji se nalazi u prostoriji na temperaturi paljenja.
• Treba da postoji optimalan dotok svežeg vazduha kroz prozore ili vrata. Ako je prevelik dotok, ne može se postići temperatura od oko 600°C jer se prostorija hladi. Ako je dotok vazduha mali, požar ne gori dovoljno intenzivno i temperatura u prostoru pada. Ključan generator koji proizvodi pirolitičke gasove i pare je toplota. Oko 75% nastalog toplotnog zračenja biće zadržano i usmereno od stropa (neutralne površine) prema dole. To će dovestido povećanja nastanaka požarnih gasova kao rezultat pirolize. Tada nastaje kritičan trenutak kada se svi gasovi nastali pirolizom odjednom pale jer je njihova koncentracija bliska DGE a ekspanzijom dosegnu do plamenih jezičaka.

Da bi se sprečilo flashover (trenutno sagorevanje nakupljenih gasova), potrebno je pristupiti hlađenju i razređivanju nesagorelih produkata sagorevanja i pirolize. Flashover se događa kada ukupna toplota nastala unutar prostora, i u najudaljenijoj tački od izvora požara, emituje energiju u iznosu od 25 KW/m2.
Flashover-om se može upravljati i to kontrolom ventilacije, (dotok kiseonika u opožareni prostor), hlađenjem pirolitičkih gasova, ili hlađenjem preostalog goriva.
Požar je u početnoj fazi u potpunoj zavisnosti od ventilisanosti i zapaljivom sadržaju prostora. Ostaće u ovoj fazi ako je otvor na opožarenom prostoru veličine ulaznih vrata. Poveća li se otvor do veličine zida, požar će tada u potpunosti zavisiti od raspoloživog goriva. Kod požara koji se dogode u većim požarnim sektorima nije izvesno da će se uvek razviti u flashover. Razlog egzistencije ove mogućnosti leži u činjenici da se požarni gasovi hlade kako se šire prema stropu i udaljavaju od izvora paljenja. Struktura građevine (čelik, beton) ponaša se kao pasiv – čim požarni gasovi dosegnu strop oni se hlade zbog brzog odvođenja toplote. Tako ohlađeni požarni gasovi neće dostići potreban stepen zagrejanosti i pokretljivosti.

FAZE ZAGREVANjA

Za stvaranje uslova za flashover treba zadovoljiti dva činioca:

• dovoljan priliv kiseonika iz vazduha, radi održavanja sagorevanja uz pojavu plamena
• nedovoljno odvođenje toplote. Toplota nastala u požaru se uopšte ne odvodi ili se pak nedovoljno odvodi tako da temperatura raste. drvene obloge i ostali toplotni izolatori ugrađeni u objekat spre- čavaju razmenu toplote sa okolinom.

Oslobođeni zagrejani gasovi sakupljaju se u gornjem delu prostorije. Međutim, još ne dolazi do nagomilavanja toplote, obzirom da se dim može širiti, ili pak strop prostorije preuzima deo nastale toplote, pa se produkti pirolize hlade. Požar se počinje širiti i dolazi do povećanog stvaranja vrelog dima. Ako se toplota sadržana u dimu ili sam dim ne mogu dovoljno odvoditi ili prenositi, u zadimljenoj zoni će doći do porasta temperature i gornji deo prostorije će se zagrevati. Vreli dim i zagrejani deo prostorije počinju da zrače toplotu, te će gorive materije u preostalom delu prostora, koje su udaljene od žarišta požara, početi da oslobađaju pirolitičke gasove koji će se gomilati u gornjem delu prostorije (u zadimljenom sloju). To naizmenično delovanje požarnog dima i toplotnog zračenja naziva se povratno termičko delovanje radijacije. Poveća li se udeo pirolitičkih gasova u zadimljenoj zoni, moguća je pojava plamenih jezika i to:

• ako se u zadimljenom sloju nalazi dovoljno vazduha
• pri njihovom izlaženju iz prostorije
• na granici vazdušnog i zadimljenog sloja (plameni jezici dodatno zrače toplotu, koja još više pojačava oslobađanje pirolitičkih gasova).

Za flashover je presudno da se u prostoriji nalazi dovoljno kiseonika i pirolitičkih gasova čija je koncentracija na granici buktanja. Do razbuktavanja zadimljenog sloja doći će čim se postigne blizina donje granice eksplozivnosti (DGE) pirolitičkih gasova koja se naziva granica buktanja. Pri požaru ne dolazi do značajnijeg porasta pritiska iznad zone neutralne ravni uz nagli dotok vazduha, pritisak može porasti do 1 KPa. Nakon iniciranja plamenom gorućeg požara i zapaljenja ove komprimovane smeše, cela će prostorija buknuti, kao da je polivena benzinom, a preživljavanje bez zaštite je nemoguće. Zaštitno odelo prema EN 469 omogućiće korisniku povlačenje u trajanju od oko 5-8 sekundi. Na žalost to je malo vremena da bi se vatrogasac povukao iz prostorije bez teških povreda, a najčešće se radi o opekotinama opasnim po život.

PREDZNACI FLASHOVER-a

U prirodnom razvoju požara razbuktavanje dima javlja se u ranoj fazi požara. Međutim očituje se tek u toku vatrogasne intervencije. Do flashover-a najčešće dolazi kada se prve mere zaštite pokažu neefikasnim ili kada se ne može odrediti žarište požara. Razbuktavanje dima ima samo jedan, stvarno pouzdan predznak (porast temperature), stoga je nužno preduzimanje preventivnih mera zaštite.
Dim prvi znak pretećeg flashover-a je ekstremno gust, taman dim koji dinamično izlazi iz prostorije, zgrade ili kuće. Ako je dim uz to još i toliko vruć da se u njemu ne može držati ruka, to također upućuje ne predstojeći flashover.

Osnovni predznaci flashover-a su:

• Plameni jezici; ako se u zadimljenoj zoni ili na njenoj granici s ne zadimljenom zonom javljaju plameni jezici, za nekoliko će sekundi doći do flashover-a. Stoga odmah treba preduzeti mere zaštite (hlađenje vrelog dima) ili krenuti u povlačenje. Ako se dim pali na vazduhu dok izlazi iz objekta, potrebno je na to upozoriti navalne grupe koje se nalaze u unutarnjosti objekta, a po potrebi zapovediti njihovo povlačenje u interesu bezbednosti.
• Porast temperature; prema američkim izvorima jedini pouzdan predznak flashover-a jest upadljivo jak porast temperature. Taj porast temperature se može osetiti i preko zaštitne odeće i sigurno najavljuje flashover.

Predznak flashover-a – ekstremno gust i dinamičan dim
Slika 1:

Evo još nekih predznaka za nastup flashover-a. Požar mora biti, kao što je već rečeno u ventilisanom prostoru.
Nesnosna isijavajuća toplota zbog koje je navalna grupa prisiljena da se zadrži vrlo nisko i vrele površine predznaci su nastupajućeg „obuhvata plamenom“. Ostali predznaci su:

• spuštanje nivoa neutralne ravni s proplamsavanjem u visini stropa („plameni jezičci u dimu“).
• povećana stopa pirolize.
• povećana turbulencija neutralne površine.
• porast brzine i/ili turbulencije gasova ukazuje na brzo približa- vanje flashover-a.

Ponekad je moguće uočiti i „nadimajući efekat“ požarnih gasova. Teško je, naravno, predvideti flashover. U zatvorenom prostoru je prisutno mnogo faktora koji sprečavaju suvislo rasuđivanje. Gledati u požar i rasuđivati realno analizirajući svaki signal stigao od vatre je prosto suludo, i za to vatrogasci nemaju vremena. Komandir ga mora imati ili ga naći ako ga nema!

Flashover u prodoru kroz prozor opožarenog objekta
Slika 2:

ZAKLjUČAK

Kvalitetna obuka je glavni faktor u borbi sa požarima, pa tako i u predviđanju flashover-a i pravovremenom reagovanju u datom trenutku. Vatrogasci se nalaze u nezavidnom položaju za vreme intervencija, uz veoma teške uslove rada tu su i ove opasnosti koje prete operativcima. Visoke temperature, mogućnost propadanja poda ili urušavanja samog objekta, gust dim koji smanjuje vidljivost, otrovni produkti gorenja i najgore od svih zapaljivi pirolitički gasovi koji mogu stvarati eksplozivne smeše. Kontakt tela sa visokom temperaturom je pogibeljan. Odela za zaštitu vatrogasaca od visokih temperatura na žalost nisu delotvorna. Zaštitno odelo prema EN 469 omogućiće korisniku povlačenje u trajanju od oko 5-8 sekundi. Kako flashover traje i po 20 sekundi, povrede su smrtonosne. Treba li podsećanje da kvalitet zaštitnih odela naših vatrogasaca nije prema citiranom standardu već su znatno slabije. Stoga je nužna kvalitetna obuka budućih vatrogasaca i onih koji to već jesu, jer upravo o stečenom znanju tokom školovanja u budućnosti će zavisiti njihovi životi, kao i životi onih koje treba spasavati. Nedvosmisleno je i neophodno da se u Srbiji oformi centar za obuku vatrogasaca, koji će ovu problematiku približiti vatrogascima na kursu kako bi ovu opasnost u realnom životu izbegli.

LITERATURA

1. ***: „CFBT – Compartment Fire Behaviour Training“, Devon Fire and Rescue Service te Snjedish Rescue Service Agencć.
2. Grimnjood P.: «Fog Attack», 1989. London
3. Karabasil D.: “Osnove taktike gašenja požara”, Budućnost, NoviSad, 1998
4. Karabasil D., Lovreković Z.: „Požarne opasnosti objekata i tehnologija kroz istoriju“, Zbornik radova savetovanja Zaštita od požara, zaštita životne sredine i bezbednost objekata, Subotica 1998.
5. Karabasil D: «Strategija zaštite od požara i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara», doktorska disertacija, Beograd, 2004.
6. ***: „British fire service operations“. Internet sajt
7. Grimnjood P., Koen Desmet K., Tactical Firefighting, 2003
8. Grimnjood P., Firefighting- Strategć & Tactics, 1998
9. Hartin, E. (2006). Extreme fire behavior: Smoke explosion, 2006
10. Hartin, E. (2005). Smoke Burns, 2008

Autor: ing. Nebojša Manojlović

1.Umesto uvoda Prirodne katastrofe nastaju po nekoj svojoj volji. Nekada ih je moguće pratiti i predvideti (poplave, suše…) a nekada je to skoro nemoguće učiniti (zemljotresi). Ni u jednoj elementarnoj nesreći se ne poruši toliko zgrada i ne zatrpa toliko ljudi koliko prilikom potresa zemlje. Bivaju iznenadni, nenajavljani, kao po pravilu u noćnim satima… kada su ljudi u kućama… Posledice su često katastrofalne, a u najsvežijem sećanju su nam stradanja u Turskoj ili Šri Lanki. Podsetimo se i nedavnog u Indoneziji, kada je zemljotres u Indijskom okeanu 16. Decembra 2004.g. tačno u 00:58:53 časova izazvao cunami! Podigao se talas od preko 30m koji je napravio katastrofu u 9 zemalja i odneo 229.866 života. Njegova magnituda je bila 9,3 (drugi po veličini ikada izmeren instrumentima) i to je do sada najveća ovakva nesreća u istoriji ljudske civilizacije.

2.Zemljotres kao pojam Zemljotresi u odnosu na način izazivanja mogu biti Vulkanskog, Gorskog i Tektonskog porekla. Na teritoriji balkanskog poluostrva odnosno naše zemlje, najčešće se javljaju Tektonski potresi koji su posledica seizmo-dinamičke aktivnosti zemljine kore koja je u sklopu rodopske mase sredozemnog seizmičkog pojasa. Ova rodopska masa je ispresecana mnogobrojnim rasedinama čiji su pravac pružanja i dimenzije različiti, a neki se spuštaju i jako duboko u zemljinu koru, i do 50km. Odlomci tih rasedina čine seizmogeni blokovi koji su stalno aktivni, bolje rečeno stalno su u pokretu. Njihova sleganja ili podizanja unutar zemljine kore, na njenoj površini izazivaju – zemljotrese! Zemljotresi na površinu zemlje izazivaju vertikalna i horizontalna talasanja zemljišta. Mesto stvaranja talasa unutar zemljine kore naziva se – hipocentar, a isto to mesto na zemljinoj površini naziva se – epicentar! Jasno je da je talasanje zemljine površine najveće u epicentru, pa tu nastaju i najveća oštećenja i rušenja. U epicentru nastaju potresi sa kratkim i oštrim udarima koji traju nekoliko sekundi. Posle ovakvog potresa (naziva se ”predpotres”) sledi u malom vremenskom rasponu (nekoliko sekundi do jedne minute) tzv “glavni potres”. Talasi glavnog potresa često dostižu desetostruku vrednost predpotresa, a mogu trajati i do jedne minute. Ovaj glavni potres izaziva prve velike štete na infrastrukturi, na objektima, na gradjevinama… Posle nekoliko minuta do jednog časa, glavni potres se rasplinjava u “naknadne potrese”. Prvi naknadni potres je 1 do 2 stepena slabiji od glavnog, ali često izaziva veća i trajnija oštećenja jer su infrastrukture i gradjevine već značajno oslabljene i rastrešene “glavnim udarom”. Sledeći naknadni potresi su sve slabijeg inteziteta i traju duži period (smirivanje tla). Najjači zabeleženi zemljotres na svetu imao je magnitudu od 9.5 i dogodio se u Čileu 1960. godine. Posledice zemljotresa na zgrade i infrastrukturu zavise od nekoliko bitnih faktora: tipa, pravca i jačine zemljotresa reljefa, geološkog sastava tla i podzemnih voda veličine, vrste i kvaliteta izrade zgrade udaljenost od epicentra

3.Određivanje jačine Zemljotresa Makroseizmičke skale za određivanje jačine zemljotresa koje se danas koriste, zasnovane su na karakterističnim potresima u gornjem delu zemljine kore koji izazivaju dejstvo na organe čula (znamo da životinje mnogo pre čoveka mogu da registruju zemljotres), oštećenja na građevinama, promene u prirodi. U svetu, u praksi srećemo nekoliko skala za merenje zemljotresa: Rossi-Forel – (RF) 10-to stepena skala iz 1883.g. Mercalli-Sieberd – (MS) 12-to stepena skala iz 1917.g. Modifided Mercalli – (MM) 12-to stepena skala iz 1931.g. Medvedev-Sponheur-Karnik – (MSK) 12-to stepena skala iz 1964.g. Japanska meteorološka 7-mo stepena skala (JMA) Skala MSK iz 1964.g. je u stvari prerađena, detaljizirana skala MS koja u Evropi postepeno potiskuje primenu Mercallli-Sieberd (MS) skale. Ovde ćemo prikazati ocenu jačine zemljotresa po 12-to stepenoj MS skali, koja se skoro potpuno poklapa sa MSK skalom:

instrumentalni, registruje se samo na seizmografu vrlo lak, opažaju ga samo osetljive osobe lak, opaža ga samo mali broj osetljivih osoba umeren, većina osoba u kući oseća potres, pomeraju se delovi nameštaja, zvecka posuđe, ljulja se luster. Pucketaju tavanice. Oseća se uznemirenost.

prilično jak, zemljotres se oseća i na otvorenom prostoru. Klati se drveće i njihaju grane. Klate se viseći elementi. Uspavani se bude, oseća se strah, beži se iz kuća. Ispadaju predmeti sa polica, padaju elementi nameštaja. Nastaju manje građevinske štete. Pada poneki plafon i dimnjak. jak, nastaju velika oštećenja na objektima, pucaju zidovi, padaju plafoni i dimnjaci. Prema tome, posledice zemljotresa mogu biti veoma različite – od malih oštećenja do potpunog katastrofalnog rušenja. Važno je napomenuti da je za zgrade najkritičnije onda kada se seizmološke oscilacije poklope sa sopstvenim frekvencijama oscilovanja. Tada su potpuna rušenja ovih objekata neminovna. Kao što smo napomenuli, kakva će oštećenja biti na objektima usled zemljotresa zavisi pre svega od vrste objekata. Sve objekte možemo podeliti u tri osnovne grupe: prvu grupu čine objekti od neobrađenog kamena, seoske zgrade, zgrade od čerpića i naboja. drugu grupu čine zgrade od opeke, velikih blokova, od prirodnog tesanog kamena i zgrade sa delimično drvenom konstrukcijom. treću grupu čine armirano-betonske zgrade i odlično gradjene drvene kontrukcije. U javnosti se jačina zemljotresa objavljuje u vrednostima Rihter magnitude koje važe samo za zemljotrese sa normalnom dubinom čija je gornja granica neograničena. Gornja granica se uzimala do 8,9 ali po najnovijim istraživanjima dostiže vrednost od 9,5 Richter-magnituda. “M” je merna jedinica oslobođene energije od centra potresa. Neposredno upoređivanje vrednosti Richter-magnitude sa stepenom inteziteta po skali Mercalli-Sieberg nije moguće , pošto dva potresa iste energije ali različite dubine, ispoljavaju različita dejstva na zemljinoj površini. Plići potresi imaju veći epicentralni intezitet nego dublji. Ocena maksimalnog inteziteta potresa 10 (0MS) na osnovu izmerene magnitude M moguća je samo ako je poznata dubina potresa. U Austriji npr. jaki potresi imaju prosečnu dubinu od 10km, pa se uzima statistička formula M=0,7 * 10 – 0,1, dok za druge regione važi drugačija statistika pa bi kao primer mogli navesti sledeće formule za izračunavanje: Na osnovu ovih formula moguće je okvirno pretpostaviti jačinu mogućeg zemljotresa u odredjenom regionu. Ovo je važan podatak,jer na osnovu toga se zna koji je potreban minumom koji neki objekat mora da izdrži prilikom potresa. Najviše norme se naravno postavljau za izgradnju objekata u trusnim područjima, kao što su recimo Japan ili Indonezija. U našoj zemlji se ne očekuju zemljotresi veći od 7-8 Rihtera, a objekti se prave tako da moraju da izdrže jačinu zemljotresa od 5 Rihter mnagnitude.

4.Umesto zaključka Po svim istraživanjima, kada su u pitanju prirodne katastrofe ili elementarne nepogode, ljudi se najviše plaše – zemljotresa!! Daleko više nego recimo požara, poplava ili suše… Iako je zemljotres najredja pojava, ona kada se dogodi izaziva katastrofe ogromnih razmera. Ovaj tekst je imao nameru da objasni zemljotres kao pojavu, da pojasni njegove osnovne elemente kao i način njegovog merenja i prikazivanja. Tako ćemo umeti za početak da shvatimo da je zemljotres prirodna pojava a da se pravilnom pripremom i pravilnom gradnjom objekata možemo vrlo uspešno braniti od njegovog razarujećeg dejstva…

Autor radi kao profesionalni vatrogasni oficir u Vatrogasno spasilačkom Bataljonu Jagodina, Sektor za vanredne situacije MUP Republike Srbije, m.nesha@sezam.net

PRAVILAN ODABIR ZA POTREBE VATROGASACA

Daleko iza nas je vreme kada smo o izolacionom aparatu, kao jednom od osnovnih delova opreme jednog vatrogasca, razmišljali, kao o delu opreme koji nije neophodan u gotovo svakoj intervenciji vatrogasaca u zatvorenom, pa i na otvorenom prostoru. Aparati za disanje ili kako se kod nas stručno nazivaju izolacioni aparati, su jedan od najvažnijih delova opreme svakog vatrogasca. Ohrabruje činjenica da je razvoj i usavršavanje opreme za vatrogasce u svetu usmeren na bezbednost i dobrobit samih vatrogasaca, a to se najbolje postiže kvalitetnom i pouzdanom opremom.

„Ceo uspeh zavisi od njihovog ulaska i ostajanja na mestu požara, a pri tom oni moraju nositi svoju opremu sa sobom, jer su bez nje beskorisni“, tako je pisao sir Eyre Massey Shaw u njegovoj knjizi „Požar i vatrogasne brigade“. Ove reči, napisane još pre 100 godina, potpuno su istinite i nisu izgubile ništa na svom značaju. Vatrogasne sprave i oprema su konstantno pod kritičkim pogledima i korisnika i proizvođača, a možda je istina reći i to, da nijedna prezentacija ne izaziva veću pažnju u vatrogastvu od prikaza novog aparata za disanje.

Glavni razlog za nekorištenje ove opreme u većini intervencija vatrogasaca je uglavnom bio u gabaritu i velikoj težini ove opreme, koja je uslovljavala smanjenu pokretljivost i bitno otežavala rad vatrogasaca, kao i ostalih korisnika ove opreme na intervnecijama. Kao posledica izuzetne različitosti postojeće opreme i svakodnevnog prikaza nove i savršenije, vrlo je važno da vatrogasna služba pažljivo izvrši selekciju aparata za disanje koji dozvoljavaju svojim korisnicima da rade bezbedno u različitim sredinama. U kritičnim trenucima, kod ranijih razmatranja upotrebe izolacionih aparata, uglavnom se konstatovalo da se jedina pomoć mogla očekivati od kolega, koji bi sa ovom opremom naknadno ulazili u opasne prostore i spašavali one koji bi se u takvim prostorima zatekli bez ove opreme.

Ovakvi uslovi rada bi sada, obzirom na mogućnosti savremene tehnologije, trebali biti prošlost. U današnje vreme, intervencije vatrogasnih jedinica su praćene sa drastičnim povećenjem opasnih materija u svakoj od situacija, bilo da se radi o opasnostima klasičnih zagušljivaca, pa do raznih vrsta kancerogenih i mutagenih otrova. Danas je korištenje izolacionih aparata potrebnije nego ikada, ali prvenstveno sa maskama koje štite celo lice, jer problem nije samo u gasovima i parama koji se unose preko organa za disanje, već i u delovanju pojedinih materija na otvorene delove tela.

Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred izolacionim aparatima, kao što su materijal za izradu, težina, zapremina (kapacitet), temperaturne perfomanse, alarmni upozoravajući uređaj, creva, podređena su standardu EN 137, tako da ovaj standard obezbeđuju minimum zahteva potrebnih za odabir i selekciju ovih uređaja.

Odgovorno stručno lice u vatrogasnoj jedinici mora pregledati većinu postojeće opreme na tržištu pre nego napravi konačan odabir. Prioritet pri odlučivanju svakako da mora biti puzdanost. No pored ovakvog osnovnog prirodnog razmišljanja, izolacioni aparati se moraju proveriti i u realnim uslovima. Grubi i teški uslovi prate većinu vatrogasnih aktivnosti pa zato aparati moraju omogućiti bezbedno nošenje i u takvim uslovima. Cilj – puzdanost, može biti pronađena u kvalitetu i izdržljivosti jednog ovakvog uređaja. Ovi osnovni elementi moraju biti zadati i ispunjeni prilikom same konstrukcije i kasnije proizvodnje. Kombinacija ova dva elementa (kvalitet i izdržljivost), obezbeđuje proizvođačima neku buduću prednost nad konkurentima i verovatan prihod, ali danas je ipak najvažnija poboljšana pouzdanost. Bez apsolutne pouzdanosti aparata za disanje, mogućnosti borbe sa vatrom bi bile znatno smanjene. Drugo, pouzdanost jednog uređaja utiče i na buduće troškove, jer u ovim danima kada budžeti nisu tako veliki, naglasak je stavljen i na cenu održavanja opreme. Što je uređaj pouzdaniji to su troškovi njegovog održavanja manji. Na kraju, kvalitet i pouzdanost izolacionog aparata se reflektuju i na dužinu eksploatacije istog. Rezultat je da nema zahteva za stalnim popravkama kod redovnog održavanja, što predstavlja znatnu uštedu.

Neizostavno je da su pored pouzdanosti nošenja izolacionih aparata važne i sklonosti odnosno navike korisnika. Izolacioni aparati moraju biti tako konstruisani da obezbedjuju dobru izbalansiranost i težinu, da omoguće određen komfor pri nošenju i u isto vreme moraju biti osposobljeni za brzo montiranje (postavljanje) na sve vrste zaštitnih odela, a da se pri tom ostvari maximalna bezbednost, u istoj meri kao za komfor u radu. Povećana upotreba lakih materijala, kao što su karbonska vlakna, staklo i najlon, već su viđeni u konstrukciji tzv. pozadinske ploče (obloge), a sve to rezultuje izvanrednom balansu u težini, snazi i izdržljivosti.

Budući razvoj ove opreme se kreće u smeru redukcije ukupne težine aparata, tako što će se upotrebljavati i znatno lakše boce, odnosno lakši materijali za njihovu izradu. Većina običnih čeličnih boca će biti postepeno zamenjena novim kompozitnim bocama, koje u startu smanjuju težinu same boce za oko 50% težine čeličnih boca. Dva osnovna tipa kompozitnih boca se prave od karbonskih i staklenih vlakana, pojačanih raznim plastičnim materijalima. Trenutno je teško napraviti razliku između ova dva tipa, ali prednost ovih boca postaje potpuno jasna i očigledna. Prvo, čvrstoća i težina boca napravljenih od kompozitnih materijala daleko prevazilaze karakteristike predaka, a njihova potpuna otpornost na koroziju zahteva minimalno održavanje, što automatski obezbeđuje dugi vek trajanja. Nove boce zbog manjih težina u startu omogućavaju konstruisanje boca sa većom zapreminom, pošto su izdržljivije i jače i omogućavaju punjenje sa većim pritiskom, a to naravno omogućuje daleko duže vreme upotrebe. Već je postignuto i omogućeno da se boce pune sa pritiskom od 300 bara. Pravi izbor od mogućih varijacija pritiska u bocama zavisiće jedino od individualnih potreba svakog korisnika, ali ponuđene opcije biće osnova na kojoj će korisnici postići optimum od izabranih aparata.

Budući razvoj u ovoj oblasti omogućiće vodećim proizvođačačima da međusobno kombinuju proučavanje, razvoj i izradu, a kao rezultat dozvole krajnjim korisnicima da na ekonomskoj lestvici isplativosti odaberu ono što im najviše odgovara.

Ugljen-dioksid (CO2) i ugljen-monoksid (CO)

U krvototku čoveka, nivo ugljen – dioksida održavaju pluća. Ukoliko se naprežete ili ubrzano krećete u okviru rada u nekom objektu, ovo naprezanje uslovljava povećanu potrošnju kiseonika iz krvnog sistema i pretvara ga u ugljen – dioksid. Respiratorni sistem teži u tom slučaju da se oslobodi ugljen – dioksida i da uspostavi normalni odnos potrebnog kiseonika u organizmu.

Ukoliko se u organizam unese ugljen – monoksid, kao jedan od produkata gorenja, on takođe ima interesantan efekat u ljudskom organizmu. Crvena krvna zrnca normalno pri disanju preko pluća uzimaju kiseonik i raznose ga do svih delova organizma. Kod pojave ugljen – monoksida u plućima, crvena krvna zrnca više apsorbuju CO od kiseonika, koji se vezuje za njih gradeći karboksihemoglobin, raznosi ga kroz organizam umesto kiseonika, a ovo nepovoljno utiče na rad organizma usled taloženja ugljen – dioksida u organizmu. Praktično ovo znači da se smanjuje, količina kiseonika u plućima ugroženog lica, moć normalnog ponašanja, nastaje malaksalost i nemogućnost kontrole rada mišićne mase što na kraju uzrokuje kolaps i često smrt.

Ova dva relativno prosta i hemijski jednostavna produkta gorenja, prouzrokuju ozbiljne smetnje u radu vatorgasaca, a ovakva trovanja obično ostavljaju trajne posledice u organizmu i bitno smanjuju efikasnost rada vatrogasaca u narednom periodu. Udisanje ugljen – dioksida u organizam, povlači za sobom i udisanje ugljen – monoksida, što bitno smanjuje procenat udisanja kiseonika, neophodnog za normalni rad ćelija u ljudskom organizmu.

Izbor odgovarajućeg izolacionog aparata

Jasno je da su izolacioni aparati u modernom vatrogastvu neminovnost. Postavlja se i pitanje kako izabrati odgovarajući izolacioni aparat i koji su osnovni kriterijumi pri odabiru odgovarajuće opreme, za rad u pojedinim vatrogasnim jedinicama i koje su to osnovne osobine pojedinih aparata bitne za pojedine jedinice.

Prvi korak u odabiru su moguće opasnosti na mestu korištenja. Treba imati na umu da izolacioni aparat koji odaberete mora u potpunosti da zaštiti osoblje koje ga koristi obzirom na vrstu i obim opasnosti, kao i u kojim okolnostima se neki od izolacionih aparata može upotrebiti.

Ukoliko je izolacioni aparat pre svega namenjen za rad vatrogasaca, bitan je odabir one opreme koja će štititi vatrogasce u svim mogućim pojavama, kao i u eventualno očekivanim pojavama na terenu koji pokrivaju. Ovo je posebno bitno kod vatrogasnih jedinica koje intervenišu na magistralnim pravcima ili železnici, obzirom na mogućnosti prevoza opasnih materija različitim transportnim sredstvima.

Ukoliko se radi o kombinovanim jedinicama koje rade na gašenju požara i spašavanju, uključujući tu i specijalne operacije kod spašavanja sa visina dubina, posebno je bitan faktor kod odabira ove opreme u smislu gabarita i težine. Obično se za ovakve situacije predviđa oprema manjeg gabarita, a samim tim i kapaciteta, što može bitno uticati na dužinu rada u ovakvim sredinama. Bitno je znati i da se kod rada na poslovima spasavanja u tunelima i oknima rudnika, gde je od izuzetne važnosti obezbediti veću autonomiju ovih uređaja, veličina i težina ovih uređaja od manjeg značaja. Ovi faktori, dužina autonomije i težina opreme, treba takođe da budu jedan od glavnih faktora kod odlučivanja o nabavci ove opreme. Izolacioni aparat mora zadovoljiti potrebe korisnika pre svega u pogledu dužine autonomije, bez obzira na težinu.

Izbor izolacionog aparata kod pojave opasnih materija i delovanja oružja za masovno onesposobljavanje

Kod pojave opasnih materija i oružja za masovno onesposobljavanje, bez obzira u kom slučaju će izolacioni aparat biti korišten, bitno za odlučivanje kod nabavke i upotrebe izolacionog aparata je kvalitet maske za lice u smislu nepropusnosti i mogućnost brze i efikasne dekontaminacije celokupne opreme. Dodaci, kao što su prekrivači, ogrtači i drugi pridodati elementi za zaštitu, mogu značajno poboljšati nivo zaštite članova interventnih – vatrogasnih ekipa i poboljšati osobine izolacionih aparata.

Ukoliko se izolacioni aparat koristi kod pojave opasnih materija, bitno je da su njegove funkcije prilagođene uslovima rada u potpunom okruženju posmatranom opasnom materijom. Bitno je i da pojedini elementi izolacionog aparata ne reaguju na abraziju, koroziju i slične pojave karakteristične za pojedine opasne materije, koje se mogu pojaviti u posmatranoj sredini. Dalje, ovi izolacioni aparati moraju biti prilagođeni zaštitnim odelima koja bi se eventualno koristila pri takvim intervencijama. Svi delovi ovih izolacionih aparata se moraju apsolutno uklapati u otvore na odelu, posebno delovi koji se odnose na zaštitu glave ( kapuljače, šlem…).

Kritičan elemenat izbora izolacionog aparata, svakako je mogućnost komunikacije kod korištenja ove opreme. Ovo je često veliki problem i bitno je voditi računa o tome kako je rešen, posebno u slučajevima kada se izolacioni aparat koristi u kombinaciji sa zaštitnim odelom i kada je komunikacija otežana. Moguća dekontaminacija opreme za zaštitu disajnih organa je bitna kod odlučivanja, obzirom na specifičnost ove opreme.

Održavanje izolacionih aparata

Jedna od najvažnijih stavki kod odabira odgovarajućeg izolacionog aparata je svakako mogućnost održavanja ove opreme. Pristup servisnoj mreži, nabavka rezervnih delova i drugo, često imaju presudanu ulogu kod nabavke ove opreme. Vatrogasne jedinice nisu uvek u prilici da koriste apsolutno najbolju opremu za pojedine situacije, upravo iz razloga što bi im nabavkva ovakve opreme pričinila znatne probleme kod kasnijeg održavanja. Sa druge strane i proizvođači svakako nisu zainteresovani da formiraju servisnu mrežu na teritorijama gde nemaju veći broj aparata i gde nemaju ekonomsko opravdanje.

Održavanje je svakako vezano i za uslove eksploatacije, pa tako nije isto ako se aparat koristi u sredini sa povećanom količinom dima ili prašine, mestima javljanja raznih vidova opasnih materija, specifičnim klimatskim uslovima i drugim faktorima koji se mogu negativno odraziti na normalnu eksploataciju ove opreme. Bitno je takođe i to da ova oprema ima i odgovarajući atest, kao i da se uz opremu da podatak koji se odnosi na to na kojoj maksimalnoj temperaturi je njena primena bezbedna.

Obučavanje za rad

Mogućnost kvalitetnog obučavanja osoblja koje bi koristilo ovu opremu, jedan je od presudnih faktora. Veoma je bitno da se zna, koliko je ovim licima vremenski potrebno da u potpunosti ovladaju svim operacijama u radu sa ovom opremom. Poseban elemenat je obuka lica koja bi radila redovne servise ove opreme u okviru vatrogasnih jedinica. Treba znati da gotovo svaka vatrogasna jedinica, ima jedan posebno obučen tim, koji se stara o osnovnom održavanju izolacionih aparata, punjenju boca vazduhom ili drugim medijima koji se koriste u izolacionim aparatima sa kojima raspolažu. Ova lica obično završavaju odgovarajuće kurseve kod proizvođača opreme, pa je bitno i to šta proizvođač opreme nudi u tom pogledu.

Cena izolacionih aparata

Na kraju pomenimo i finansijski elemenat pri nabavci. Pre nabavke bitno je znati što tačniji broj potrebnih aparata, a koji je neophodan za normalan rad, kao i broj rezervnih boca neophodnih za zamene na intervenciji. Često je finansijski faktor presudan, ali treba imati na umu da on ne sme uticati na kvalitet zaštite. Nabavka skupe opreme ne podrazumeva i odgovarajući kvalitet ove opreme. Može se ići delom na nabavku skuplje i kvalitetnije opreme, stim da rezervna bude jeftinija, ali se mora voditi računa o kompatabilnosti ove opreme, odnosno da se oprema može zajedno koristiti. Ovo je pre svega bitno kod elemenata za priključivanje, kao što su razne spojke: boca – maska, boca – brzo punjenje i slično. Posebno se mora voditi računa o potpunoj kompatabilnosti delova izolacionih aparata sa elementima zaštitne odeće.

Kada se procene, opasnosti, rizici i neophodna oprema dovedu u realne okvire, moguć je i pravilan izbor ove opreme.

Razvoj i ispitivanje

Preduzimljivost proizvođača opreme i njegov stalni rad na razvoju i ispitivanju postojeće opreme kao i na razvoju nove, kompatabilne, predstavlja takođe bitan elemenat kojim se treba rukovoditi pri nabavci opreme. Svakako je bitno da ova oprema poseduje svu dokumentaciju vezanu za ispitivanja, ali je bitno i da proizvođač stalno unapređuje kvalitet opreme i da o tome obaveštava postojeće korisnike.

Proizvođači često vrše testiranja opreme koju su već isporučili i o rezultatima ispitivanja obaveštavaju sve one koji već koriste njihovu opremu, a i druge potencijalne korisnike njihove opreme. Ovo obaveštavanje ima poseban značaj u slučajevima pojave problema kod rada sa opremom u pojedinim uslovima eksploatacije, sa ciljem da se na vreme ukaže na neke od problema u radu opreme. Pri odlučivanju kod nabavke opreme, faktor izveštavanja o stanju i ponašanju opreme u eksploataciji treba da zauzme posebno mesto. Isporučiti neku opremu i kasnije ne pratiti ponašanje opreme u radu i ne raditi na njenom usavršavanju, treba da bude pokazatelj kako ne treba raditi i takvu opremu treba izbegavati pri nabavkama.

Mogućnost praktične provere pre nabavke

Jedan od bitnih elemenata pri izboru odgovarajućeg izolacionog aparata, svakako je i mogućnost praktične provere ove opreme u datoj sredini, pre nabavke. Ove je dobar model izbora izolacionog aparata i on uvek može pokazati pravu sliku o opravdanosti nabavke pojedine opreme, odnosno o njenoj praktičnoj primeni u datim okolnostima, kao i druge mogućnosti u pravcu daljeg usavršavanja opreme.

Ispitivanje opreme se mora vršiti u stvarnim uslovima, van prostorija vatrogasne jedinice i ono podrazumeva ispitivanje svakog elementa opreme. Primedbe i predlozi, svakako moraju uticati na dalji razvoj ove opreme, posebno u delu standardizacije i stalnom usavršavanju elemenata opreme.

Iskustva drugih

Iskustva drugih u radu sa opremom za koju smo zainteresovani su veoma bitna, posebno u slučaju kada se vrši testiranje opreme u stvarnim uslovima. Svakako da će se od kolega iz drugih jedinica dobiti važna obaveštenja, posebno o funkcionalnosti pojedinih elemenata opreme, posebno u specifičnostima koje se mogu pojaviti u željenim uslovima eksploatacije. Često ova iskustva predstavljaju subjektivna mišljenja pojedinaca, koja su bazirana na nekom pojedinačnom lošem iskustvu. Zato sve što vam neko kaže o nekoj opremi uzimajte sa rezervom. Moguće je da je neki pogrešan postupak pojedinca, bilo da se radi o pogrešnom taktičkom nastupu ili pogrešnoj primeni izolacionih aparata, doveo do negativnog mišljenja pojedinca koji vam prenosi svoja iskustva. Zato svako individualno mišljenje, obavezno razmotrite i nemojte prebrzo donositi zaključke na osnovu mišljenja drugih korisnika opreme za koju ste zainteresovani. Mišljenje vaših kolega je svakako bitno jer je to mišljenje neposrednih korisnika, ali ne sme biti presudno za donošenje odluke.

Unapređenje dizajna

Unapređenja u dizajnu se pre svega ogledaju u poboljšanjima koja se odnose na povećanje komfora u radu sa ovom opremom. Trvdnje da se sigurnost u radu sa opremom stavlja ispred komfora su pogrešne i praksa pokazuje da je i komfor izuzetno značajan.

Poverenje koje vatrogasci imaju u svoju opremu je imperativ (osnov) za uspeh vatrogasnih operacija. Od komandnog centra pa do prvog požarnog fronta, vatrogasna jedinica ubacuje svoju navalnu grupu – tim. Ukoliko ova grupa ima podršku u svojoj opremi, kao što ima i u ljudstvu, onda to daje vatrogascima samopouzdanje i sigurnost u radu i omugućava im da daju najbolje od sebe. Novi trendovi u razvoju vezanom za izolacione aparate, uključuju i pomoćne uređaje koji znatno povećavaju sigurnost i bezbednost vatrogasaca. Danas se na tržištu može naći elektronska kontrola pojedinih parametara izolacionog aparata, poznata kao „Bodyguard“ („Telohranitelj“, vidi sliku) . Ovaj uređaj je unapredjena memorijska baza podataka koja omogućava korisniku, rukovodiocu ili tehničaru, da ima sve dostupne podatke o performansama izolacionog aparata. U tu svrhu se pored redovnog ugradjivanja manometra pritiska i čujnog upozoravajućeg alarma, ugrađuje i alarmni uređaj u slučaju neprilika (ADSU – audible – distress signaling unit), koji rečima upozorava na stanje opreme u pogledu mogućnosti daljeg rada sa njom. Ovo bitno utiče na smanjenje stresa korisnika u trenutku kada je upotreba izolacionog aparata pri kraju u datoj situaciji. Druge mogućnosti uključuju indikator temperature i upozorenje, vremensko zvučni indikator, snimač podataka i ručni alarm.

Dobra komunikacija je takodje osnovna za uspeh svake operacije. U tom smislu je recimo od strane kompanije Scot Health & Safety Inc. razvijen komunikacioni sistem „Scot Wireless/Talk around“ koji nudi dvostruku direktnu vezu, radijsku – bežičnu (wireless) i mrežnu (network). Dizajniran je za sve vrste maski koje se koriste kod upotrebe izolacionih aparata i omogućava stalni međusobni kontakt između vatrogasaca, ali i stalni kontakt sa operativnim centrom. Ovaj novi sistem koristi potpuno operativni govorni radio, montiran direktno u vatrogasni šlem (Scot AV-2000).

Centar za materijale, deo Engleske agencije za Odbranu, Procenu i Istraživanje (DERA- Defence, Evalution and Research Agency), trenutno sarađuje sa Korporacijom za tehničku podršku u zaštiti života (Life Suport Engineering Ltd.) na razvoju novog dizajna za boce koje se ugrađuju u aparate za disanje. Ideja je da se sabijeni vazduh ne nalazi u konvencionalnoj boci vec u sudu u obliku torusa (prstena) tj. „krofne“. Principijelna prednost torusa je da daje bolje ležanje na leđima, dopuštajući da se težina rasporedi na bokove umesto na leđa (vidi sliku). Oprema je ekstremno komforna za nošenje, i očekuje se da drastično smanji povrede leđa koje su postale uobičajene kod upotrebe konvencionalnih aparata za disanje. Novi dizajn opreme takođe omogućava da leđa budu potpuno slobodna, izbegavajući probleme koje prave standardni aparati kada na ledja treba da se podigne žrtva i odnese sa mesta dogadjaja. Kao dodatak, ventil i regultor, u normalnoj situaciji su izloženi i na dnu boce, a ovde mogu biti uredno spakovani (gurnuti) unutar slobodnog prostora „krofne“ dajući čist profil (ništa ne strči…). Rezervni vazduh ima kapacitet do 10% ukupne zapremine, što su već standardni zahtevi. DERA je predstavila osnovnu varijantu koja ima 9l zapreminu sa pritiskom od 207 bara, težine 6kg i proizvodi se od kraja 1999 godine.

Uzevši u obzir sve navedeno, lista najvažnijih osobina jednog izolacionog aparata bi izgledala ovako:

• Prvo pravilo je, da je bolji aparat onaj koji je lakši. Težina ove vrste opreme je veoma bitna, kao i raspored težine u odnosu na telo korisnika opreme. Novi materijali omogućavaju da se daleko veća količina vazduha može smestiti u posude iste po gabaritu, a daleko lakše. Takođe se i oprema za nošenje izolacionih aparata dizajnira tako da je teret ravnomernije raspoređen na leđima i bolje prianja uz telo korisnika. Ovo znatno povećava komfor u radu i zahteva od korisnika opreme manji napor, čime je i faktor iskorišćenja manipulanta opremom znatno povećan.
• Važan faktor u odabiru izolacionog aparata je preglednost kroz masku aparata. Koliko se dobro može videti kroz vizir maske, kao i preglednost, zavisi od dizajna vizira maske. Važno je i da vizir štiti od mogućeg prskanja različitih tekućina, kao i da se vizir lako može u radu očistiti od tragova ovih tekućina. Dva važna pravila bitno utiču na poboljšanja kod izolacionog aparata. Prvo je istaknuta važnost da se nošenje izolacionog aparata lako prilagođava telu korisnika, kako bi upotreba bila komfornija. Kao drugi važan faktor svakako se mora istaći to da vizir aparata omogućava preglednost, jer nije svejedno koliko neko kroz vizir maske može videti levo i desno od pravca kretanja. Ovo je posebno bitno na intervencijama gde se radi u sredini mogućeg kretanja drugih osoba i posebno vozila na prometnim saobraćajnicama. Posebno je bitno da na mestima saobraćajnih udesa, gde saobraćaj nije u potpunosti zaustavljen, vatrogasac ima preglednost, jer je pažnja vozača uvek smanjena i uglavnom je usmerena na dešavanja oko intervencije.
• Često se dešava da izolacioni aparat spada sa korisnika, posebno prilikom ubrzanog kretanja ili trčanja, odnosno prilikom opremanja za rad. Postavljanje i skidanje izolacionog aparata mora biti omogućeno sa što manje operacija i bez složenih operacija, ali mora obezbediti stabilnost u radu. Trake, kopče, oprema za podešavanja u radu i ostalo, mora biti tako napravljene da ne iziskuju veliki napor u radu. Ovo može biti opasno prilikom spašavanja vatrogasaca, kada je potrebno provesti pojedine operacije spašavanja, kao što su brzo napuštanje ugoženog prostora ili obavljanje određenih radnji vezanih za brzu izmenu pozicija u radu. Ukoliko se mora skidati zaštitna odeća, jer ometa vatrogasca u spašavanju ili samospašavanju, to nikako ne može biti dobra osobina neke od zaštitnih oprema.
• Komfor maske je takođe bitan. Što je maska komfornija i prilagodljivija obliku lica korisnika, to je i rad pod maskom lakši i korisnik manje oseća njeno prisustvo. Bitno je i da se unutar maske ne stvara podpritisak pri udisanju, odnosno da vlada određeni nadpritisak koji ima dvostruku funkciju. U prvom slučaju nadpritisak onemogućava prodor čestica unutar maske, a u drugom slučaju nema stezanja maske oko lica prilikom udisanja, što bitno utiče na komfor pri korišćenju. Mogućnost nekih vizira je i da omogućavaju korekciju vida kroz njih, što je isto tako bitno, ukoliko masku treba da koriste lica sa korekcijom vida.
• Ima mnogo tehnoloških unapređenja kod izolacionih aparata, posebno u pogledu otpornosti na temperaturne promene, ponašanja pri opasnostima kod pojave raznih oblika povratnog paljenja i ostalim opasnostima koje mogu zadesiti vatrogasca unutar nekog objekta gde interveniše. Svako da je jedan od najvažnijih faktora sigurnosti u radu jednog izolacionog aparata, način na koji jedan izolacioni aparat signalizira i obaveštava o kritičnoj količini vazduha, odnosno za koje vreme se korisnik može bezbedno evakuisati iz ugroženog prostora. Ova signalizacija mora odraditi sa 100% sigurnosti. Različiti proizvođači imaju različita konstruktivna rešenja. Pri odabiru, obavezno se mora proveriti funkcionalnost ove signalizacije i njena primenjljivost u situacijama koje su kod nas predvidive.
• Na kraju, između ostalog, bitna je i mogućnost komunikacije preko maske aparata, bilo da se radi o radio vezi ili komunikaciji između dva učesnika na licu mesta. Ova mogućnost je veoma bitna i treba je uvek isprobati pre odabira. Kod većine proizvođača ove opreme, mogućnost komunikacije se zanemaruje u cilju poboljšanja u funkciji nepropusnosti maske. Ovo je veoma bitno, posebno za opremu koja ima namenu kod poslova dekontaminacije i sličnih, gde je komunikacija veoma bitna i gde je izmena informacija između učesnika akcije konstantna.

Obuka za pravilnu upotrebu

Oprema se može nabaviti od bilo koga, ali treba uvek voditi računa i o tome da li taj koji prodaje opremu ima i podršku u obučavanju u radu sa ovom opremom. Korisnici izolacionih aparata se moraju obučavati u nekoliko faza. Prva faza je svakako kako se izolacioni aparat postavlja na telo korisnika. Da li se postavlja sa bocom okrenutom na gore ili na dole, gde koji deo aparata pripada, šta za šta služi i slične dileme koje su uvek prisutne kod potencijanog korisnika opreme, kada prvi put ugleda neki od ovih aparata.

Druga faza obuke podrazumeva da korisnici izolacionih apartata moraju steći utisak kako je on jedan deo opreme koji im je neophodan za svaku intervenciju i da ga sa automatizmom stavljaju na sebe u svakoj situaciji. Ova faza je veoma teška, jer kod korisnika uvek nameće balast dodatnih napora. Kada korisnici shvate, da je to oprema koja im u svakom trenutku rada može zatrebati, jer nikada ne mogu znati šta se od štetnosti može pojaviti u toku njihovog rada, upotreba aparata i njegovo nošenje prelazi u naviku. Prilikom objašnjavanja razloga stalnog korištenja ove opreme, neophodno je da demonstrator stalno postavlja i skida ovu opremu i time nametne utisak kod posmatrača da je ova oprema laka i za montažu i za nošenje i za skidanje po potrebi.

Treća faza je lični odabir ove opreme. Sledeći ovu logiku, svako od potencijalnih korisnika ove opreme, odabire sebi jedan od kompleta ove opreme i posebno se stara o njegovoj ispravnosti, jer zna da će taj deo opreme upravo on koristiti. Sigurno je da će nakon ovakve instruktaže svaki od korisnika više pažnje posvetiti i samostalnom postavljanju ove opreme, jer jedna od bitnih osobina izolacionog aparata je i ta da je moguće da ga vatrogasac sam postavlja i skida u slučaju potrebe. Izolacioni aparat mora biti deo opreme kojim rukuje jedna osoba.

Kritična faza obuke je upotreba ove opreme za rad u hitnim intervencijama. Ukoliko vatrogasac ne savlada način korištenja ove opreme u potpunosti, moguć je prodor opasnih materija unutar maske aparata, što neminovno dovodi do stradanja vatrogasca. Svaki vatrogasac mora znati u kom trenutku se oprema mora postaviti, odnosno kada se može skinuti, kako bi se u potpunosti zaštitio u slučajevima opasnosti. Kada se komanduje upotreba ove opreme, vatrogasac mora biti svestan da mu to štiti život.

Svakako da izolacioni aparat mora odgovoriti na sve zahteve koji se postavljaju od strane korisnika, a bitno je iskustvo koje drugi imaju u korištenju opreme koju želimo da nabavimo. Ovo nedvosmisleno pomaže kod opremanja sa izolacionim aparatima, posebno pravilno uvežbavanje u radu sa ovom opremom i ukazivanje na pravilnu upotrebu ove opreme. Svakako da se moramo rukovoditi i tehnološkim unapređenjem ove opreme, koje daje mogućnosti modernizacije u narednim godinama, ali za nabavku ove opreme bitno je i to da se odlučimo za opremu koja daje najviše u odnosu na to kojim materijalnim sredstvima raspolažemo u trenutku nabavke, a da se zadovolje sve potrebe zaštite lica koja rade ovom opremom.

Literatura:
Materijali više autora objavljenih u časopisu Fire & Rescue.
Prospekti i katalozi više proizvođača izolacionih aparata.

Sa engleskog preveli i priredili:
dipl. ing. Sreten Veljković
ing.el. Nebojša Manojlović

BACKDRAFT I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI GAŠENjU POŽARA

REZIME

Rad obrađuje opasnosti po zdravlje vatrogasaca pri gašenju požara u zatvorenim prostorima skopčane sa produktima pirolitičke disocijacije požarnih gasova u uslovima loše ventilacije. Obrađen je backdraft, kao čest uzročniik smrti američkih profesionalnih vatrogasaca. Backdraft spada u fenomene pri požarima dobro zaptivenih prostora, koji sačekuju vatrogasce pri otvaranju spoljašnjih vrata opožarenog objekta nanoseći im teške opekotine.
Ključne reči: plameni udar, backdtaft, bezbednost pri gašenju požara, piroli- tički produkti sagorevanja

UVOD

Kao i flashover tako i backdraft predstavlja opasnost za zdravlje vatrogasaca i ima tendenciju stalnog porasta zbog zastupljenosti složenih organskih materijala u unutrašnjoj dekoraciji radnog i životnog prostora ljudi. Ovaj trend, negativan za zdravlje vatrogasaca se ne može zaustaviti ali se svakako njegove štetne posledice za zdravlje onih koji učestvuju u požaru može svesti na minimum. Ako vatrogasci i žrtve na vreme prepoznaju opasnost i znaju koje mere treba da preduzmu do razvoja bekdrafta neće ni doći. Vatrogasni posao zbog rastućih opasnosti sve više asocira na posao minera. Ova profesija sve više ima pravo samo na jednu grešku i ona se kažnjava gubitkom života. Iz tog razloga obuka vatrogasaca postaje imperativ za uspešno bavljenje poslom profesionalnog vatrogasca uz očuvanje zdravlja u uslovima rapidnog porasta rizika bavljenja ovim poslom. Svakako da i u budućnosti nećemo moći izbeći smrtna stradanja vatrogasaca na intervencijama ali bar možemo učiniti toliko da nauče da prepoznaju opasnosti i ne ginu zbog neznanja i gluposti. Naravno ovde se u prvom redu misli na komandni kadar koji će biti edukator vatrogasaca ali i na izradu poligona sa mogućnošću demonstriranja backdraft-a vatrogascima u toku obuke za gašenje požara pri opasnostima vazanim za plamene udare i backdraft među njima.

BACKDRAFT – Povratni udar

Bekdraft se naziva i plameni udar neventilisanog prostora. Engleski izrazi za ovu pojavu su backdraught (bekdrout) ili backdraft. Definicija u literaturi „British fire service operations”: „Ograničena ventilacija može rezultovati značajnijom koncentracijom smese produkata delimičnog sagorevanja i nesagorelih produkata pirolize. Pri prodoru novih količina svežeg vazduha, kada se tokom akcije gašenja požara uđe u požarni sektor gde se stvorila ova smesa produkata, može doći do njenog iznenadnog sagorijevanja. Ovo iznenadno sagorijevanje, koje se kreće poput talasa kroz prostor prema napolje, prepoznajemo kao „Backdraught”. Sa razvojem požara i sa dovoljnom zalihom vazduha, proces sagorevanja će se nastaviti razvijati i rasti onoliko dugo dok ima gorivih materija. Ali, bude li ograničen dotok vazduha u odeljak, kiseonik iz vazduha biće brže utrošen nego će biti nadoknađen novim količinama. Rezultat toga će biti progresivno spuštanje koncentracije kiseonika u mješavini s požarnim gasovima u odeljku. To će u početku prouzrokovati porast temperature u odeljku. Smanjenje količine kiseonika rezultiraće i postupnim smanjenjem plamena. To međutim neće uticati na smanjenje količine požarnih gasova u odeljku sve dok temperatura ne počne opadati. U trenutku kada dođe do prodora svežeg vazduha u odeljak, otvaranjem vrata i ulaskom vatrogasaca u prostor, i njegovog mešanja sa požarnim gasovima, tada će nastati eksplozivna mešavina gasova. Backdraft ili plameni udar neventilisanog zatvorenog prostora nastaje u prostoriji u kojoj se požar ugasio usled nedostatka vazduha jer nisu pregorela vrata ili prozori. U njoj se nalaze zapaljivi gasovi (produkti pirolize i produkti nepotpunog gorenja) u koncentraciji iznad gornje granice eksplozivnosti. Moguća su lokalna tinjanja, međutim ova goruća smeša se, usled nedostatka vazduha, ne može zapaliti. Otvaranjem tog prostora (npr. ulaskom vatrogasca) dolazi sveži vazduh, smesa ulazi u područje eksplozivnosti, i ako postoji izvor paljenja upali se i eksplodira. Praktično gledano, ukoliko se ne stvore uslovi za flashover jer nema dovoljno vazduha (prostorija je zatvorena), stvaraju se uslovi za backdraft ukoliko se prostorija otvori. Požar se može i sam ugasiti ukoliko uopšte ne dođe do otvaranja prostorije jer se s vremenom prostorija ohladi.“
Prisetimo se malo one zaboravljene cigarete na sedištu fotelje. Dakle cigareta je zapalila fotelju i daljnjim razvojem požar se proširio preko celog sedišta, prostorija se zagrejala, puna je dima, ali u slučaju backdraft-a nema dotoka vazduha. Nakon nekog vremena požar je „potrošio“ sav kiseonik iz prostorije za gorenje pa se počinje gasiti. No u ovom periodu nastaju produkti suve destilacije, a najopasniji od njih je gas ugljen monoksid (SO). U dinamicidaljeg razvoja nema više plamena, ali je prostorija prepuna zapaljivih gasova koji se ne mogu zapaliti jer nema kiseonika. Temperatura u prostoriji je nepromenjena, ali s vremenom se počinje hladiti usled čega nastaje podpritisak (ako otvorimo vrata videćemo usisavanje vazduha u prostoriju). Ako se otvore vrata prostorije, u prostoriju će se usisati vazduh koji će se početi mešati sa zapaljivim gasovima. Čim ta „mešavina“ bude u području eksplozivnosti te dođe do izvora paljenja, u našem slučaju je to žar u žarištu požara, doći će do udara (eksplozije). Vreme od otvaranja vrata do plamenog udara nije moguće tačno utvrditi, ono može iznositi nekoliko sekundi, ali i nekoliko minuta. Sve zavisi kako će se brzo vazduh mešati sa zapaljivim gasovima i kako će brzo ta eksplozivna smesa doći do izvora paljenja. Nakon zapaljenja, vatreni front i udarni talas će krenuti prema izvoru kiseonika i izbiti kroz otvor, odakle je ušao vazduh.

Predznaci povratnog udara

Opasnost od backdraft-a prvenstveno postoji pri otvaranju prostorije, dakle ne na samom početku vatrogasne intervencije dok je požar u razvoju već u svojoj kasnijoj fazi. Ne postoji nijedan apsolutno pouzdan predznak povratnog udara. Opasnost od eksplozije i eksplozivnih smesa može se isključiti tek onda kad je požar ugašen i sve prostorije provetrene. Ovde posebno treba naglasiti važnost preventivnih mera zaštite u funkciji spasavanja života vatrogasaca.

Predznaci nastupajućeg backdraft-a su:

• trajanje požara ako postoji sumnja da je požar u zatvorenoj prostoriji otkriven jako kasno, postoji mogućnost za plameni udar. Dolaskom vatrogasci konstatuju da su prozori i vrata neoštećeni znak je da požar slabe ventilacije traje već oko pola sata. Prisetimo se prosečno vreme dolaska vatrogasaca na požar u Srbiji je 14 minuta.
• dim; prozori zagaravljeni dimom i masnom čađi, kao i dim koji na udare izlazi kroz prozore, daljnji su pouzdan predznak plamenog udara.
• kvake na vratima vrele, ovaj znak da je jasno upozorenje da je iza vrata još toplije. Kvaka se opipava sa rukavicom i spoljnim delom šake, da bi se izbegle, vrlo opasne povrede jagodica prstiju.
• usisavanje vazduha ako se nakon otvaranja vrata uoči usisavanje vazduha, tada će najverovatnije doći do plamenog udara. Stoga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i primeniti drugu taktiku.

Prva faza povratnog udara
Slika 1: 

Druga faza povratnog udara
Slika 2: 

Vatrogasci moraju uočiti uslove u kojima bi mogao nastupiti backdraft. Najvažniji predznak pomoću kojeg možemo odrediti preteću opasnost od backdraft-a je spoznaja o dinamici razvoja požara i vreme koje je proteklo od nastanka istog. Nekoliko primera pomoći će nam u proceni opasnosti:

• koliko dugo već traje požar.
• koje vrste materijala gore.

Ostali znaci mogu biti:

• je li požar ograničen u jednom prostoru i da li je prostor ventilisan?
• nema vidljivog plamena ili je plamen plave boje
• valjajući dim crne, žute i bele boje
• na dodir vrela kvaka i vrela vrata
• pulsirajući dim koji se pojavljuje kroz pukotine ili otvore
• uvlačenje vazduha u gorući prostor uz karakterističan zvuk sličan fijukanju.

Treća faza povratnog udara
Slika 3:

Taktika sprečavanja povratnog udara

Kao što postoji mali broj apsolutno sigurnih predznaka backdraft-a, isto je tako malo sigurnih taktičkih mera za sprečavanje istog. Preventivne mere zaštite odnosno pravila ponašanja kod otvaranja vrata i prozora, trebale bi biti sastavni deo obuke i trebalo bi ih se pridržavati u svakoj intervenciji:

• Prozori i vrata moraju se otvarati iz zaklona, tj. sa strane i po mogućnosti uz zaštitu pripravnog mlaza vode. Ako se pri otvaranju vrata ugleda usisavanje vazduha u prostoriju, vrata se moraju ponovno zatvoriti ili usmjeriti raspršeni mlaz na dim i tako vodenom parom spriječiti plameni udar.
• Ako se pak opravdano sumnja na plameni udar, tada ga možemo usmeriti u željenom smeru. Budući da udarni talas i vatreni front idu prema nastalom otvoru, moguće je, prije ulaska grupe u prostoriju, otvoriti prozor. Ako dođe do plamenog udara, tada se on „prazni“ kroz nastali otvor i ne ugrožava navalnu grupu koja se nalazi u unutarnjoj navali. I ovde je takođe jako važna zaštitna odeća upravo zbog nepredvidljivosti plamenog udara. Ona doduše ne smanjuje povrede od udarnog talasa, ali barem može ublažiti opekotine. Iz teksta je vidljivo da je backdraft moguće predvideti pravilno tumačeći znakove koje dobijamo od požara. Na taj način mogu se pravovremeno poduzeti mere koje će smanjiti opasnost od plamenog udara odnosno odvesti ga u smeru koji neće ugroziti navalnu grupu. Jasno je da ne treba srljati u prostoriju jer se nesmotrenim ulaskom mogu prevideti neki predznaci, a već u sljedećem trenutku to može rezultirati eksplozijom koja će odneti živote vatrogasaca. Svakako treba pažljivo postupati i sačekati nekoliko trenutaka ispred prostorije, razmeniti informacije sa ostatkom odelenja koje se nalazi izvan zgrade, zaštititi se raspršenim mlazom, pa tek onda krenuti u pretraživanje zadimljenog prostora.

Smernice za izviđanje u okolnostima pretnje povratnog udara

Ova faza je izviđanje i najvažnija je za uspešnu intervenciju.
Treba je obaviti prema sledećim smernicama:

1. Odmeriti veličinu zgrade, konstrukciju i moguće sadržaje, koliko ima plastike, polimera, lako isparljivih materija i dr.
2. Tražiti moguće nagoveštaje nastupajućeg povratnog udara.
3. Izbor vrste mlaza za hlađenje pirolitičkih gasova u dimu, impulsna puška, crevo visokog pritiska i mlaznica za vodenu maglu, C-crevo i monsun mlaznica i druge kombinacije.
4. Prema potrebi razmotriti promenu prečnika creva sa kojim će se obaviti hlađenje. Uvesti impulsnu pušku na primer.
5. Rasporediti crevne pruge i utvrditi rezervne.
6. Primeniti ispravnu proceduru ulaska kako je to opisano u prethodnom tekstu.
7. Pri ulasku u opožareni prostor provesti temperaturnu provjeru.
8. Osigurati dostignuti položaj hladeći požarne gasove, nastaviti napredovanje kroz prostor kada se utvrdi da je to sigurno, koristiti odgovarajuću tehniku hlađenja požarnih gasova (kratke ili duže impulsne mlazeve).
9. Neprestano osmatrati požarne gasove uz strop i prostor pred sobom, kao i iznad i pozadi vođe navalne grupe.
10. Stalna međusobna komunikacija čitavog tima nužna je za sigurno kretanje i napredovanje kroz prostor.
11. Nastaviti kretanje kroz prostor sledeći načela navedena u tačkama 8-10.
12. Korišćenjem metode direktnog napada naneti vodu na žarište požara kada vatrogasna navalna grupa stigne do istog kretanjem kroz dim i pirolitičke gasove kako je to opisano. Hladiti sve površine koje nisu zahvaćene plamenom preventirajući time nastanak požarnih gasova. I ovde vatrogasci mogu testirati stepen proizvodnje pirolitičkih gasova ili zagrejanosti predmeta koji su zapaljivi. Ako posle polivanja vodom isparavaju nastaviti sa hlađenjem. Pogorša li se stanje u prostoru, vatrogasci treba da se povuku, stalno prateći plamen, štititi se hladeći pirolitičke gasove.
13. Pri spašavanju žrtava metoda hlađenja gasova koristi se da bi održali neutralnu površinu što višom čime se povećavaju izgledi preživljavanja u uslovima pretnje požarnih gasova i vreline isparavanja. Ova se metoda obično koristi za zaštitu vatrogasaca i omogućavanje njihovog napretka prema žrtvi te njihovom povlačenju. Nakon toga vatrogasci mogu ponovno ući i „napasti“ požarne gasove te ugasiti požar. Ovaj postupak se sprovodi iako se samo sumnja da ima unesrećenih koji su ostali u opožarenom prostoru.
14. Ako je požarom zahvaćeno više odeljaka prethodno izloženi postupci primenjuju se kako vatrogasci napreduju kroz njih. Pre ulaska u sledeći odeljak vatrogasci moraju osigurati „osvojeni“. Nakon toga ponavljaju se postupci navedeni u tačkama 2 – 10.

Backdraft je ozbiljna pretnja za živote vatrogasaca, ali i onih dobronamernih ljudi koji mogu smrtno stradati pri pokušaju gašenja požara. Nesporno je da svi koji intervenišu na gašenju požara moraju poznavati sve detalje vezane za backdraft, kako bi sačuvali sopstveni, kao i tuđe živote.

LITERATURA

1. ***: „CFBT – Compartment Fire Behaviour Training“, Devon Fire and Rescue Service te Snjedish Rescue Service Agencć.
2. Grimnjood P.: «Fog Attack», 1989. London
3. Karabasil D.: „Osnove taktike gašenja požara”, Budućnost, NoviSad, 1998
4. Karabasil D., Lovreković Z.: „Požarne opasnosti objekata i tehnologija kroz istoriju”, Zbornik radova savetovanja Zaštita od požara, zaštita životne sredine i bezbednost objekata, Subotica 1998.
5. Karabasil D: „Strategija zaštite od požara i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara”, doktorska disertacija, Beograd, 2004.
6. ***: „British fire service operations”. Internet sajt
7. Grimnjood P., Koen Desmet K., Tactical Firefighting, 2003
8. Grimnjood P., Firefighting – Strategć & Tactics, 1998
9. Hartin, E. (2006). Extreme fire behavior: Smoke explosion, 2006
10. Hartin, E. (2005). Smoke Burns, 2008

PLAMENI UDARI I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI POŽARIMA

REZIME

Rad obrađuje opasnosti po zdravlje vatrogasaca pri gašenju požara u zatvorenim prostorima skopčane sa produktima pirolitičke disocijacije požarnih gasova u uslovima dobre i slabe ventilacije. Obrađena su tri fenomena: flashover, rollover i backdraft, kao najčešći uzročnici smrti američkih profesionalnih vatrogasaca. Flashover spada u fenomene pri požarima dobro provetravanih prostora, dok su backdraft i rollover fenomeni slabo ventilisanih prostora.
Ključne reči: plameni udari, flashover, backdraft, rollover bezbednost pri gašenju požara

USLOVI ZA NASTAJANjE PLAMENIH UDARA

Plameni udari su dakle pojave koje se događaju prilikom požara zatvorenog prostora. Oni su rezultat procesa gorenja i nekih preduslova kao što su loša ili dobra ventilacija, količina gorive materije, odnosno vremena koje je proteklo od početka požara. Prilikom sagorevanja goriva materija se spaja sa kiseonikom iz vazduha, odnosno, burno oksidiše uz oslobađanje toplote i svetlosti. Ali to nije sve. Tokom zagrevanja gorive materije oslobađaju se primarni produkti sagorevanja, zapaljivi gasovi koji u dodiru s plamenom oksidišu u sekundarne produkte, koji najčešće više nisu zapaljivi. Primarni produkti sagorevanja zovu se i pirolitički produkti (gasovi).

Opšti izgled plamenog udara, slika 1:

Pirolitički gasovi su, zavisno od vrste gorive materije, zapaljivi i mogu, ako ne izgore na mestu nastanka, stvarati eksplozivne smese (drvo u pirolizi oslobađa razne vrste gasova kao npr. metan, etan, butan, propan, ugljen-monoksid, vodonik i druge). Gorenjem bez prisustva kiseonika, odnosno uz nedovoljan dotok kiseonika nastaju gasovi suve destilacije i prvenstveno sadrže ugljen-monoksid (SO). Ovi gasovi mogu stvoriti eksplozivnu smešu, a ugljen-monoksid je i otrovan gas, krvni otrov koji ne oprašta; što naravno, predstavlja veliku opasnost za živote vatrogasaca. Savremeni prostori su toplotno izolovani zbog dobro poznatih problema sa grejanjem zimi. Požari u ovim zgradama vrlo brzo dižu temperaturu od preko 600 °C u celom objektu. Pirolitički gasovi kao posledica povišene temperature, nastaju daleko od požara i prodiru u dim. Tu mogu stvoriti i eksplozivne koncentracije. Ovo je naročito ubrzalo „doba plastike“ gde se razni polimeri unose u zonu stanovanja i uopšte u radnu sredinu a oni u požaru oslobađaju obilje pirolitičkih gasova i na znatno nižim temperaturama nego drvo. Pirolitički gasovi u dimu su prvi uslov za nastajanje plamenih udara. Kao primer nastajanja uslova nastajanja plamenih udara može da posluže požar sobe ili kancelarije. U početnoj fazi;
–Zaboravljena cigareta na fotelji izazvaće požar na površini sedišta. Toplotno zračenje plamena zagreva okolne predmete, oni počinju da oslobađaju pirolitičke gasove koji potom dolaze u dodir sa plamenom i pri tom sagorevaju. Velike količine svežeg vazduha će ohladiti produkte sagorevanja, prvenstveno ugljen-dioksid i vodenu paru. Nastupa lagano, difuzno zadimljavanje prostorije. U ovoj fazi požara vatrogasci još nisu ugroženi razbuktavanjem dima ili plamenim udarom. No daljnjim razvojem požara nastaće preduslovi za neki od plamenih udara, zavisno od ventilacijije prostorije.

Prva faza plamenog udara, slika 2:

Na slici 3. prikazan je dijagram porasta temperature u dobro i slabo ventilisanom prostoru. U dobro ventilisanom prostoru će nastati flashover a u slabo ventilisanom prostoru backdraft.

Prikaz faze potpuno razvijenog požara, slika 3:

VRSTE PLAMENIH UDARA

Plamenih udara može biti više vrsta. u nastavku će biti analiziran svaki od njih.

• Povratni plameni udar nastaje tako da se plamen kreće od otvora (vrata, prozor) ka unutrašnjosti koridora. Generisaće se ako je temperatura gasova suve destilacije i pirolitičkih gasova iznad temperature zapaljivosti (tačke samopaljenja) istih. Pri dodiru s kiseonikom iz vazduha doći će do trenutnog paljenja, a plameni front će krenuti od otvora prema unutrašnjosti prostorije.
• Odgođeni plameni udar nastaje kada su prisutni pirolitički gasovi a otvaranjem vrata ili prozora od strane vatrogasaca uđe kiseonik i stvori eksplozivnu smešu. Ova smeša se, zbog nedostatka izvora paljenja, neće trenutno zapaliti. Ako se delovanjem vatrogasaca pojavi izvor paljenja npr. raskrivanje žarišta mlazevima vode, doći će do eksplozije kod koje će se vatrogasci naći u njenom središtu. Suvišno je napominjati što će se dogoditi sa vatrogascem koji se nađe u objektu ili njegovoj blizini.
• Pritajeni plameni udar će nastati ako su se eksplozivne smese nakupile u drugim prostorijama ili mestima (garderober, ormari, plakari) ili delovima prostora kao što su predsoblja, sporedne sobe i tada će usled približavanja izvora paljenja (npr. varnice) takođe doći do eksplozije.
• Rollover ili flejmover, prema stručnoj literaturi, su pojmovi koji opisuju pojavu kada se plamen valja kroz dim koji izlazi iz prostorije. Pri požaru vrući vazduh i dim kreće pri stropu prostorije pa rollover izgleda kao da se plamen valja po stropu. Razlika od flešovera je u tome što u ovom slučaju ne gore površine zagrejanih predmeta odnosno pare nastale njihovim zagrijavanjem, nego gasovi koji se nalaze u samom dimu, a pale se zbog visoke temperature ili doticaja s plamenom.

Generisanje pojave rollover u požaru, slika 4:

ZAKLjUČAK

Kvalitetna obuka je glavni faktor u borbi sa požarima, pa tako i u predviđanju plamenih udara i pravovremenom reagovanju u datom trenutku. Vatrogasci se nalaze u nezavidnom položaju za vreme intervencija, uz veoma teške uslove rada tu su i ove opasnosti koje prete operativcima. Visoke temperature, mogućnost propadanja poda ili urušavanja samog objekta, gust dim koji smanjuje vidljivost, otrovni produkti gorenja i najgore od svih zapaljivi pirolitički gasovi koji mogu stvarati eksplozivne smeše. Stoga je nužna kvalitetna obuka budućih vatrogasaca i onih koji to već jesu, jer upravo o stečenom znanju tokom školovanja u budućnosti će zavisiti njihovi životi, kao i životi onih koje treba spasavati. Nedvosmisleno je i neophodno da se u Srbiji oformi centar za obuku vatrogasaca, koji će ovu problematiku približiti vatrogascima na kursu kako bi ovu opasnost u realnom životu izbegli.

LITERATURA

1. ***: „CFBT – Compartment Fire Behaviour Training“, Devon Fire and Rescue Service te Snjedish Rescue Service Agencć.
2. Grimnjood P.: «Fog Attack», 1989. London
3. Karabasil D.: „Osnove taktike gašenja požara”, Budućnost, NoviSad, 1998
4. Karabasil D., Lovreković Z.: „Požarne opasnosti objekata i tehnologija kroz istoriju”, Zbornik radova savetovanja Zaštita od požara, zaštita životne sredine i bezbednost objekata, Subotica 1998.
5. Karabasil D: „Strategija zaštite od požara i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara”, doktorska disertacija, Beograd, 2004.
6. ***: „British fire service operations”. Internet sajt
7. Grimnjood P., Koen Desmet K., Tactical Firefighting, 2003
8. Grimnjood P., Firefighting – Strategć & Tactics, 1998
9. Hartin, E. (2006). Extreme fire behavior: Smoke explosion, 2006
10. Hartin, E. (2005). Smoke Burns, 2008