Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

U zgradama fali 20.000 protivpožarnih aparata

Maja Keranović | 18. 11. 2010. – 00:02h |

Loša zaštita od vatre u višespratnicama

Samo u 14.000 zgrada koje održava JP “Gradsko stambeno” nedostaje više od 20.000 protivpožarnih aparata, a situacija nije ništa bolja ni u stotinama višespratnica u Beogradu. Hidrantski ormarići u njima uglavnom su prazni, oprema pokvarena ili pokradena, požarni izlazi zakrčeni, a pitanje je da li rade i hidranti. Skupštine stanara zato bi mogle da plate drakonske kazne ako njihovu zgradu posete protivpožarni inspektori.

Vatrogasci često prinuđeni da se dovijaju zbog zakrčenih požarnih puteva i pokvarenih hidranta

Zakon o zaštiti od požara obavezuju vlasnike stanova i skupštine stanara da održavaju instalacije i aparate za gašenje požara, a protivpožarne puteve i stepeništa prohodnim. Ali za većinu zgrada ovi propisi kao da ne važe.

U 14.000 zgrada koje održava “Stambeno” ima svega 3.200 protivpožarnih aprata. Takođe, od 15.000 hidranata u zgradama, u više od 13.000 nedostaju creva, mlaznice ili točkići na ventilu. Uglavnom su pokradeni, a skupštine stanara čije su zgrade bile više puta meta lopova odustanu od dalje kupovine opreme.

– Obaveza skupštine zgrade, odnosno vlasnika stanova je nabavka protivpožarnih aparata, creva i mlaznica za zgrade koje imaju hidrantsku mrežu, dok je obaveza „Stambenog“ održavanje hidrantske instalacije – navode u ovom preduzeću.

Načelnik Uprave za vanredne situacije za grad Beograd Sanja Vuksanović-Žugić kaže da Beograđani moraju da shvate da je zaštita od požara njihova obaveza, a kupovina protivpožarne opreme mnogo manja investicija u odnosu na štetu od eventualnog požara.

– Dešavalo se da nam je prijavljen požar, a da kad vatrogasci dođu, požar bude ugašen. To se dešavalo tamo gde su stanari sami gasili požar opremom iz zgrade, ne čekajući vatrogasce. Ali, u velikom broju zgrada opreme nema ili je ukradena, ili se, da bi se sprečila krađa, zaključa u prostorije, a ti ključevi često ostanu nedostupni vatrogascima – kaže Sanja Vuksanović-Žugić i dodaje da ni hodnici nisu uvek prohodni jer se tu odlažu razni predmeti iz domaćinstva.

Ona ističe da Zakon o zaštiti od požara, koji je počeo da se primenjuje od oktobra, predviđa daleko veće kazne, čak od 300.000 do milion dinara za skupštine stanara, ako ne preduzmu odgovarajuće protivpožarne mere. Ali, problem je što inspektori Uprave za vanredne situacije za grad Beograd u stambene zgrade odlaze samo po prijavi stanara, a izgrađene objekte u celom gradu pokrivaju samo 24 inspektora.

– Inspekcija kontroliše i objekte u izgradnji i daje saglasnost na projektnu dokumentaciju u delu o zaštiti od požara. To radi 28 inspektora i niko ne može da dobije saglasnost ako potpuno nije sprovedena zaštita od požara. Kad je reč o već izgrađenim objektima, između ostalog i o stambenim zgradama od 22 metra i više, inspektori odlaze na teren po prijavi građana, a redovne kontrole obavljaju u objektima visokog rizika od požara, privrednim objektima, zdravstvenim, objektima socijalne zaštite i drugo – kaže Sanja Vuksanović-Žugić.

Obezbeđivanjem uslova za nesmetano sprovođenje mera zaštite od požara baviće se i nedavno osnovana komunalna policija.

Izvor: Blic

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor