Novosađanka iz zgrade u požaru: Vatrogasci su naši heroji

23.08.2017  / 13:26 / Izvor: Dnevnik.rs

Novosadski vatrogasci u ranim jutarnjim časovima ugasili su požar koji je buknuo u podrumu zgrade u ulici Vojvode Mišića 26.
vatrogasci

                         Foto: Dnevnik (Filip Bakić)

Oni su nam potvrdili da je vatra ugašena hitnom intervencijom.

Naša sugrađanka napisala je na Fejsbuku da je taman napravila kafu i na miru sela da je popije, kada je osetila miris dima.

„Odem do kuhinje i vidim ništa, a dim u stanu“, napisala je Novosađanka i dodala da je otvorila vrata hodnika u kom je videla crni dim kao u najgorim filmovima.

Ona je nakon toga istrčala na terasu i počela da doziva komšije u pomoć.

Prema njenim rečima, hitnom intervencijom novosadskih vatrogasaca koji su stigli za dva minuta, požar je ugašen.

„Nakon požara vatrogasci su obišli sve stanare da nas pitaju kako smo i šta treba da radimo“, kaže Novosađanka i dodaje da su pristojni, profesionalni i za svaku pohvalu.

                                                         Bravo za naše vatrogasce!

Vatrogascima nedostaje ljudstvo i oprema

23. avgust 2017. 10:01 / Piše: M.V. / Danas

Vatrogasci u Velikom Gradištu rade u veoma lošim uslovima zbog čega je ugrožena njihova bezbednost, ali i bezbednost svih građana.

                      Foto: M.V.

O neogovornom odnosu države prema vatrogasnoj službi kao što je u ovom slučaju vatrogasna jedinica u Velikom Gradištu, govori podatak da vatrogasci iz vatrogasno-spasilačke službe u Velikom Gradištu intervenišu samo sa dva vozila koje imaju na raspolaganju a od kojih je jedno trenutno neisparavno i koja su starosti više od 27 godina. Ujedno, alarmantno je i to što zaposleni vatrogasci rade i u zaštitnim odelima kojima je istekao rok trajanja, a nemaju ni redovno finansiranje i još uvek ne postoji zakon o vatrogastvu koji bi ovu oblast detaljno uredio.

Čist primer da je u vatrogasno-spasilačkoj službi u Velikom Gradištu poražavajuće stanje i da državu uopšte ne zanima da preduzme nešto i reši problem sistematizacije ljutstva i opreme je slučaj kada je na  dan  Svetog Ilije, u selu Ljubinje, do temelja izgorela kuća Porodice Živanović, jer je Vatrogasnoj interventnoj jedinici iz Velikog Gradišta bilo potrebno više od sat vremena da stigne, i to samo jedan vatrogasac sa jednin vatrogasnim vozilom, koje je zbog svoje starosti cisterna na vozilu bila samo do pola napunjena vodom.

U Velikom Gradištu ima 6 vatrogasaca, što je u odnosu na broj stanovnika ispod proseka jer evropske preporuke nalažu da na 1.000 stanovnika bude jedan vatrogasac, što znači da bi u opštini Veliko Gradište trebalo da bude više od 25 vatrogasaca.

Velikom Gradištu nedostaje 19 ljudi u vatrogasno-spasilačkoj službi, a u poslednjem konkursu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije novi vatrogasci za opštinu Veliko Gradište planirano je da budu primljena samo dva nova vatrogasca, a stručna obuka kandidata koji budu izabrani na tom konkursu za vatrogasce trajaće 17 nedelja.

Država bi trebala odgovornije da pristupi ovom problemu i reši nedovoljan broj vatrogasaca, zastarela vozila i opremu, jer od toga zavisi bezbednost vatrogasaca a i građana.

VODA NA LEĐIMA, VATRENE ŠIŠARKE I SPAVANJE NA ZEMLJI Grupa ovih vatrogasaca specijalizovana je za gašenje vatre na NAJGORIM TERENIMA

Nenad Božović | 22. 08. 2017 – 19:15h | Blic

Naprtnjače na leđima, nespavanje, opasnost da vas za trenutak okruži vatra, zapaljene šišarke koje lete znad glava, garež pod nogama i uvek novi plamen koji se može ugasiti jedino noseći vodu na leđima i po nekoliko kilometara.

Vatrogasci nekada u vrletima ostaju i po 10 dana boreći se sa vatrom                         Foto: Nenad Božović / RAS Srbija Vatrogasci nekada u vrletima ostaju i po 10 dana boreći se sa vatrom

Gledajući hektare šume i krša koji se dime, sve to izgleda kao Sizifov posao. Ali, hrabri vatrogasci ne razmišljaju o tome i znaju da jedino tako mogu sprečiti širenje požara u brdima doline Ibra. Oni su postali pravi specijalisti za gašenje šumskih požara.

– Dešava se da ostanemo i po desetak dana na terenu. Spavamo, odnosno leškarimo samo koliko da se malo odmorimo, i onda nastavljamo da gasimo, branimo širenje vatre. Najteži su šumski požari u brdima u Ibarskoj klisuri jer imate uspone od po 80 stepeni, mesta na kojima ljudska noga nije kročila, a vi nosite naprtnjaču od 25 litara po nekoliko kilometara, za čije punjenje morate stalno da se vraćate – priča za „Blic“ vatrogasac Slaviša Kornjača iz kraljevačkog odreda.

Kako nam je rekao Milanko Obrenović, komandir Vatrogasno-spasilačke brigade iz Kraljeva, najteže je kada se dogodi da požar probije formirani zaštitni obruč, koji su vatrogasci pre toga satima pravili, i kada sve mora iz početka da se gasi po istoj stazi.

– To ume da ubije moral, a još ako se pojavi vetar pa podigne požar u krošnje, onda više nismo uopšte sigurni gde je kraj. Ali, vatrogasci u našoj četi u Kraljevu su pravi profesionalci, znaju šta treba da urade i koji svoje privatne probleme, a ima i takvih, ostavljaju kod kuće i posvećuju se svom poslu. Šumskih požara na nepristupačnim terenima, kao što je Ibarska klisura, imali smo toliko puno da nas više skoro ništa ne može pobediti. Bićemo na terenu dok potpuno ne odbranimo širenje – kaže Obrenović.

                       Foto: Nenad Božović / RAS Srbija

Koliko su uigrani kraljevački vatrogasci, pokazuje i podatak da se nikada nije dogodilo da su morali da spasavaju svoje kolege koje bi vatra mogla vrlo brzo da okruži, posebno kada gore krošnje u borovim šumama i kada zapaljene šišarke lete po tridesetak metara.

                         Foto: Nenad Božović / RAS Srbija

– Poslednji požar, od pre nekoliko dana, na Dobrim stranama u dolini Ibra, naterao nas je da pređemo preko visećeg mosta koji odavno nije u upotrebi pa da onda dresinom idemo do podnožja i da naprtnjače punimo u potoku, i onda idemo da gasimo. Samo smo razmišljali o tome da uradimo svoj posao – priča vatrogasac Slaviša Kornjača.

Pokrivaju 1.500 kvadratnih kilometara

                         Foto: Nenad Božović / RAS Srbija

Načelnik Odeljenja za vanredne situacije Radioca Kočović kaže da zbog konfiguracije terena na teritoriji Kraljeva jer je 75 odsto brdsko-planinski predeo, vatrogasci iz kraljevačkog bataljona su postali pravi specijalisti za šumske požare.

– Površina koju pokrivamo od 1.500 kvadratnih kilometara ima puno četinarskih šuma i čestih požara. Vatrogasci iz ovog bataljona svojim dugogodišnjim znanjem i iskustvom su doprineli da štete od požara budu daleko manje od mogućih – rekao je Kočović, napominjući da su jedan od prvih timova u Srbiji za spašavanje na vodi.

Kraljevo, širi se požar na obroncima Stolova

NEDELJA, 20. AVG 2017, 10:23 / IZVOR: RTS

Požar koji je sinoć izbio trideset kilometara od Kraljeva između Dobrih strana i Polumira, prešao je brdo i sada ide ka prevojima Čiker i Šošanica. Za sada gore trava i nisko rastinje, a u tom području nema naselja.

Na terenu je 21 vatrogasac i 12 radnika „Srbijašuma“ koji su dresinom ponovo prebačeni do Dobrih strana i pokušavaju da se pešice probiju do požarišta, što im otežava izuzetno strm i nepristupačan teren.

                     Požar na obroncima Stolova

Nadležni se nadaju da će kameniti predeo na obroncima Stolova i kiša koja je najavljena za popodne pomoći u gašenju požara.

Heroji grada: Tokom i nakon požara desetak vatrogasaca potražilo medicinsku pomoć

Da su tihi heroji grada, heroji profesije, pokazali su još jednom vatrogasci koji su se juče u centru grada borili sa vatrenom stihijom, u uslovima i sa tehnikom koja bi verovatno već u začetku većinu evropskih vatrogasnih jedinica stavilo u mat poziciju u odnosu na požar. Oni su se borili, a neki nesavesni su im tu borbu činili još težom. Ponosni smo na naše vatrogasce!

Heroji grada: Tokom i nakon požara desetak vatrogasaca potražilo medicinsku pomoć

Požar koji je izbio juče nešto pre 16 časova na hotelu Gloria stavio je na veliko iskušenje, i u prve borbene redove naš „sektor za vanredne situacije“, odnosno vatrogasne jedinice koje decenijama unazad svakodnevno rade u izuzetno teškim uslovima, spašavajući tuđe živote, neretko izlažući velikim rizicima svoje. Upravo tako je bilo i juče tokom gašenja požara o kojem je čitava Srbija bila obaveštena.

HALUCINACIJE, VRTOGLAVICA, TROVANJE UGLJEN-MONOKSIDOM,  – U požaru srećom nije bilo žrtava, ali kako smo sinoć saznali iz Hitne pomoći, osmorica, uglavnom vatrogasaca, pregledala je tokom popodneva urgentna ekipa SHMP zbog tegoba kao sto su halucinacije i vrtoglavice, dok su dvojicu prebacili u bolnicu zbog trovanja ugljen-monoksidom. Još troje ljudi se naknadno javilo u ambulantu na pregled.

Brojni snimci, fotografije, kao i razne manje ili više proverene informacije sa terena, kao što to i biva u vreme modernih komunikacija, vrlo brzo su se širile društvenim mrežama, a gust dim i velika gužva u centru grada privukli su pažnju zabrinutih građana. Svi oni su bili svedoci napora koje su vatrogasci iz Subotice, prigradskih naselja činili u skoro tročasovnoj borbi za ljutom vatrom.

– Snimajte, neka vide ljudi sa čime se mi susrećemo na terenu! Ovde nas blokiraju, nemamo kuda da prođemo, snalazimo se kako znamo, moramo! – doviknuo je ljutito jedan od vatrogasaca, u trku između više aktivnosti u suzbijanju požara

Dok su se jedni na društvenim mrežama podrugivali kakva su vatrogasna vozila viđena na licu mesta, drugi su sažaljevali sistem, državu, upućivali razne uvrede na razne adrese, naši vatrogasci su u isto vreme nadljudskim naporima činili sve da, ne samo rade svoj posao, nego da ga rade u izuzetno teškim okolnostima, stavljajući svoju glavu u torbu.

DOBROVOLJNI VATROGASCI – Vatrogasna društva, koja okupljaju dobrovoljce, plemenite ljude različitih zanimanja koji su spremni da se uhvate u koštac ne samo sa požarima, već i sa poplavama i svim ostalim nepogodama koje izaziva priroda, ali i ljudska nepažnja, prepuštena su – sama sebi. Po pitanju finasiranja prepuštena su sama sebi, ili dobroj volji lokalnih vlasti. A, kada dođe do nevolje, naravno, svi ih se sete…

Onima koji su se podsmejavali starijim vozilima moramo da skrenemo pažnju da je većina vozila „starije generacije“ došla iz prigradskih naselja, ali iz Bačke Topole, Vrbasa… Tu su manjim delom bila MUP-ova vozila, a pretežno Dobrovoljna vatrogasna društva, koja su kao jedan uigran tim, iako se mnogi od njih nikada nisu ranije vi videli, pokušavali da se izbore sa ovim strašnim izazovom, koji je pretio da u gusto naseljenom delu zahvati i okolne zgrade, stambene objekte.

Na istim tim društvenim mrežama bili su komentari tipa da su vatrogasci kasno intervenisali, da su se „štedeli“, neki „stručnjaci iz fotelje“ su toliko daleko išli da su dali sebi za pravo da ih nazovu neodgovornim i nekompetentnim, očigledno zaboravljajući ko je profesionalac u ovom poslu, a ko može samo da im se divi!

Autor ovih redova, apsolutno nestručan da kvalifikuje ili ocenjuje rad ovih heroja, na licu mesta, petnaestak minuta od početka požara, imao je prilike da se, za skoro dva časa provedena sa vatrogascima, lično uveri da su svi oni u nemogućim uslovima dali i više nego što mogu.

SVE NAS JE ZATEKLO, ALI ZNALI SMO PROCEDURU – Jedna od zaposlenih u hotelu ispričala nam je kako su brzo i spretno reagovali, tako što su prvo ispratili sve goste hotela na bezbedno, zatim su neki krenuli da spašavaju dokumentaciju, a  na kraju i sami koristili aparate za gašenje požara ne bi li pokušali da učine nešto korisno u toj situaciji.

U prvih 45 minuta u dvorištu hotela bila su tri vozila (cisterna, top-cisterna i merdevine), realno nije ni bilo mesta za više vozila. U međuvremenu sa strane Otvorenog univerziteta pojavilo se još nekoliko kamiona, pretežno sa tankovima vode, iz Dimitrija Tucovića dejstovalo je nekoliko vozila. U tom periodu dvadesetak vatrogasca rastrčalo se svuda, unutar i oko objekta, tražeći najbolje rešenje u teškoj situaciji. Već posle sat vremena na terenu se moglo videti više od 10 vozila, a nezvanično se moglo čuti da je tokom gašenja učestvovalo petnaestak. Većina njih imala je zajednički problem, kako što bliže vozilima prići epicentru dešavanja.

Prosto je nemoguće analizirati jučerašnje vanredno stanje u centru grada, a da se ne uzme u obzir ono što smo već više puta kroz tekst pomenuli, a to su uslovi za rad i tehnička opremljenost vatrogasaca. S obzirom na nestručnost autora teksta po ovom pitanju neodgovorno bi bilo analizirati  o tome da li je oprema dobra, da li su ljudi obučeni, ali svakako laički utisak je da su svi vatrogasci delovali vrlo organizovano, složno i odlučno, bez obzira na tehniku sa kojom su raspolagali. Vatrogasci nikada nisu ni navikli da rade u „komfornosti“, ali juče su neke druge stvari bile problem…

Ono o čemu treba više pisati i skrenuti pažnju, na najdobronamerniji način prekoriti, ali i upozoriti sve nadležne (koji toga ni posle jučerašnjeg dana nisu svesni) je koliko je ovaj požar pokazao kakvi su uslovi za intervenisanje u užem centru grada i koliko nešto treba pod hitno da se promeni.

Pre svega neodgovornost, moglo bi se reći i bahato ponašanje vlasnika automobila koji godinama unazad slepu ulicu (između Franjevačke crkve i hotela Gloria) koriste za parkiranje, neretko sa obe strane ulice, a naravno kada je trebalo pomeriti vozila, na zvučne signale vatrogasnih vozila, vlasnika većinom nije bilo tu.

Sa druge strane imamo žardinjere i razne stubove koji su tu, kako je neko zamislio da spreče vozače da se tuda (pešačkom zonom) kreću odnosno parkiraju po trotoarima, ali upravo zbog njih (nesavesnih vozača i raznih fizičkih prepreka) vatrogaci su bili sprečeni da brže reaguju, da se približe svojim gabaritnim vozilima da bi mogli bolje intervenisati. Pokušavali su sami građani, uz policiju i vatrogasce, da pomeraju automobile koji su blokirali prilaz, kao i masivne žardinjere između hotela Gloria i banke Intesa. Sve ovo je naravno potrajalo, a vatrogasci su se do tada snalazili kako su znali i umeli.

– Da se ovo desilo u Nemačkoj neko bi krivično odgovarao, a  pret toga njihovi vatrogasci sve prepreke bi, bez razmišljanja, razgurali i porušili svojim vozilima, dok se ovi naši boje da ne ogrebu neko skupoceno vozilo, da im neko ne zameri! To je tužno! – kaže jedan od sugrađana koji je desetak godina živeo u Nemačkoj, a juče se zatekao u masi zabrinutih građana

Treba istaći i nekoliko okolnih radnji i ugostiteljskih objekata koji su se našli u nevolji vatrogascima i svima onima koji su se zatekli na mestu gašenja požara i donosili hladna osveženja, pre svega flaširanu vodu. To je zaista lep, možda za neke skroman, ali svakako ljudski  gest!

Kao što je već rečeno, ova opservacija je zasnovana na ličnom (subjektivnom) utisku autora teksta koji je praktično dva časa bio u srcu dešavanja, imao prilike da svedoči većini kriznih momenata koji su se dešavali izvan zgrade. O stručnosti svih koji su bili uključeni juče u akciju gašenja požara nemamo pravo govoriti, ali činjenica je da su uspeli u onome što najbolje rade i što je najbitnije niko nije teže stradao.

– Znate, vatrogasaca ima toliko malo da je pravi luksuz dobiti godišnji odmor. Puno je tu stresa, neizvesnosti, svega se nagledaš! Od njih se očekuje da uvek budu dostupni, takav je poziv, ali taj posao se i mora voleti da bi ga duže mogao raditi – rekao nam je jedan srednjovečni Subotičanin, koji je zbog zdravstvenih problema morao zameniti vatrogasno crevo za kancelarijski stol i birokratski posao.

Da li postoji nečija odgovornost za požar, ili pokazati prstom na nekoga što u centru grada nemamo hidrante, ne želimo da bude naša tema. O tome neka raspravljaju nadležni, ali svi možemo da budemo presrećni što je šteta samo materijalna, jer moglo se i mnogo drugačije završiti, loše po ljudske živote.

Za kraj, jedno veliko BRAVO za tihe heroje ovog grada – subotičke vatrogasce i njihove kolege koji su bez razmišljanja hitro priskočili u pomoć! Kako nam je rečeno požar je ugašen oko 20 časova, ali tokom noći preventivno je organizovano dežurstvo kako se požar ne bi reaktivirao. Želimo brz opravak svima koji su juče, u sklopu svojih radnih zaduženja, ugrozili svoje zdravlje.

VELIKI POŽAR U JAGODINI: Gori fabrika papuča

PROGUTALA JE VATRA Kineska fabrika papuča u Jagodini izgorela za sat i po

Kineska fabrika za proizvodnju gumenih papuča „Lianhe“ u stambenom delu u Jagodini, izgorela je u velikom požaru, koji je izbio oko 13.45 u sredu. Vatrogasci su posle hitne intervencije za oko sat i po lokalizovali i ugasili požar.

Požar u kineskoj fabrici u Jagodini                             Foto: G. Jevremović / RAS Srbija Požar u kineskoj fabrici u Jagodini

Vatra je zahvatila kompletnu halu za proizvodnju gumenih papuča.

– Nešto je jako puklo u dvorištu fabrike, začuli su se alarmi, počelo jaukanje i dovikivanje, a zatim gust crni dim koji je prekrio pola grada – pričaju građani Jagodine koji žive pored te fabrike.

                            Foto: G. Jevremović / RAS Srbija

Vatra je zahvatila kompletnu halu za proizvodnju gumenih papuča, proizvodni pogon, skladište i sirovine. Crni dim je prekrio naselja Pivara i Sarina Međa. U krugu te fabrike na sreću nije bilo radnika, koji su na kolektivnom odmoru, ali prema prvim informacijama nema ni povređenih. Pored fabričkih hala nalazili su se parkirani kamioni-cisterne koje prevoze zapaljive materije i oni su izmešteni.

– Gorela je sirovina i proizvodni pogon sa mašinama. Visoka temperatura i zadimljenost su pretili životima vatrogasaca, ulazili smo unutar objekta, ali je bilo veoma opasno sa unutrašnje strane da gasimo. Otvorili smo viljuškarom prostoriju gde je izbio požar. Koristili smo aparate za kiseonik, jer je dim otrovan i veoma kancerogen – kažu vatrogasci.

                          Foto: G. Jevremović / RAS Srbija

Požar su gasila četiri vozila sa osam vatrogasaca iz Jagodine, kao i vatrogasci iz Paraćina i Ćuprije.

– Dim je opasan po ljude, jer je gorela sirovina za gumene papuče, dakle plastika i guma. Dim lako može da izazove trovanje kod ljudi, ugušujući je, tako da smo preporučili građanima oko fabrike da zatvore prozore i ne izlaze na ulicu – rekli su nam eksperti za požare.

Pretpostavlja se da je krivac za požar neispravna instalacija. Fabrika je otvorena u martu, ali nije najjasnije zašto je tako potencijalno opasna fabrika dobila dozvolu da radi u naseljenom delu grada.

Šta sam naučio o životu od beogradskih vatrogasaca

UROŠ DIMITRIJEVIĆ / Avgust14 2017, 10:40h / Vice

„Navikneš se i znaš da kada te pukne adrenalin, to obično znači da se dešava nešto loše.

Moj brat i ja smo isklišeirani primer braće iz filmova koje ste iznajmljivali na video kasetama. On je stomatolog, kreditno sposoban, može da popravi apsolutno sve u kući i fenomenalno vozi automobil. A ja? Pa, ja sam pre nekoliko nedelja degustirao najgore beogradske pice. Ipak, u nemilim trenucima kada analiziramo moj život u celosti, jedna od retkih optimističnih rečenica koje moj brat izgovori glasi „Dobro je da barem nisi završio kao vatrogasac“. Jer pored kauboja, Spajdermena i video montažera, on je zapamtio samo to da sam kao klinac hteo da budem vatrogasac.

Moj san o vatrogascima ugasio se onog trenutka kada sam shvatio da mi mnogo bolje ide izazivanje požara nego njihovo gašenje. Nisam imao nikakve piromanske nagone, niti sam idealizovao Nerona, već sam jednostavno trapav oko vatre i bilo čega što stvara povećanu toplotu. Iako sam svestan da bih, u slučaju da sam sa svojih šest godina čvrsto rešio da ne menjam svoju odluku, radio mnogo korisniju stvar za društvo od žvakanja loše ispečenog testa sa kečapom, nikada se nisam pokajao što sam odustao od posla vatrogasca. Mislio sam kako je to dosadno, da je voda jača od vatre i da čovek treba da bude potpuni klipan, pa da danas izazove požar. Uostalom, šta vatrogasci rade po ceo dana kada nema požara? Smaraju se?

 

Naravno, bio sam naivan. Naivan i nezaintersovan, sve do prošle nedelje.

Vatrogasci rade težak i jebeno opasan posao, ali to često ignorišemo. Kada pogledamo požare koji besne čitavom Evropom i vidimo da se ne borimo protiv neprijatelja sa puškama, termalnim senzorima i laserima, već sa brutalnom silom prirode, tada shvatimo da su nam jedina nada vatrogasci. Budemo fazonu „Hajde, radite to što radite najbolje“, jer jebiga, dodole provereno ne funkcionišu. Stavljamo ih u isti rang sa notarima – razmišljamo o njima i cimamo ih samo kada su nam krajnje neophodni. I uglavnom o njima ne znamo ništa više od onoga što možemo da zaključimo na osnovu fotografije.

To su tipovi koji gase vatru i iz nekog razloga postoje pornići sa njima, zaista?

Kako bih saznao više o njihovim životima i aktivnostima, razbio filmske mitove i stereotipe, otišao sam u vatrogasnu stanicu Zvezdara, jednu od najvećih beogradskih jedinica.

Ispred samog ulaza u zgradu zatičem fontanu u obliku vatrogasca u akciji iz čijeg creva izlazi voda. I moram da priznam, ovo je jedna od retkih smislenih fontana. Ovo je kul fontana, a ne kao one fontane koje viđate u grčkim primorskim mestima u kojima letujemo samo mi i Makedonci. Ovo je fontana pored koje bi se i ja slikao.

U prizemlju stanice se nalazi nekakav mini-muzej, vitrine sa starim vatrogasnim uniformama, aparatima za disanje, megafonima i sirenama. Tu me čeka i moj glavni sagovornik, Ivan Perišić, koji već osam godina radi kao vatrogasac. On mi pomaže da shvatim par stvari o životu vatrogasaca, a evo šta sam naučio.

Vatrogasci ipak nešto rade kada nema požara

To što mi ne vidimo vatru ili dim preko polovine grada, ne znači da ih nema. Ivan mi govori da su retki dani bez akcije i zaista, tokom moje posete stanici, gotovo sva vozila su bila na terenu. Srećom, dese se i dani bez požara i kako svi mislimo da vatrogasci tada ubijaju vreme igrajući Riziko, oni rade upravo to – bleje i igraju Riziko, ali tek kada završe sve obaveze koje imaju, a imaju ih dosta.

– Moramo da pogledamo kompletnu opremu na početku smene, jer od nje zavisi naš život i životi ljudi koje spašavamo – kaže Ivan za VICE.

                     Ivan Perišić

Tokom dana imaju teorijsku nastavu, ali i praktične vežbe poput spuštanja konopcima niz toranj ili simulacije traženja osoba u zamračenom podrumu. To sve zvuči zabavno, ali vatrogasci imaju i tonu smaračkih poslova, jer su zaduženi za održavanje stanice, što uključuje aktivnosti kao što su pranje, čišćenje i košenje. Kada to sve završe i ako nikome u Beogradu ne padne na pamet da stavi jaja da se prže, a zatim izađe u četvoročasovnu šetnju, onda mogu da se opuste, raspale Riziko ili fudbal u sali ili na terenu, u zavisnosti od vremenskih prilika.

Ali nemojte da pomislite da će ikada kasniti zato što su morali da šutiraju penale ili je neko u Riziku krenuo da pravi Veliku Srbiju. Posao je na prvom mestu.

Osmočasovna smena je mali odmor

Moj radni dan, u gotovo fiktivnom, idealnom scenariju u kom ne kasnim na posao, počinje u devet ujutru, a završava se u pet popodne. Već oko dva kreće da me hvata kriza, dobijam želju da zadavim pola kancelarije ili da hidrauličnom presom spljeskam sebi prste i kažem „Hej, vidite, ne mogu ni da zakopčam jaknu s ovim, a kamoli da kucam tekst“. Do pet sam već zombifikovan.

Sad, čisto radi puke komparacije, smena vatrogasaca traje dvanaest sati. Oni imaju tzv. turnos, sistem po kojem dvanaest sati radiš, a onda imaš 24 časa slobodno. Zatim ponovo dvanaest sati rada, pa 48 sati slobodno. Mnogi bi pomislili kako je to do jaja, ali nije sve tako bajno, jer su vatrogasci dvanaest sati pre početka smene pasivno angažovani. To u prevodu znači da moraju biti u pripravnosti, pa ako za to vreme ispadne nekakav haos, dolete što pre.

Tako da, ukoliko radite osam sati, znajte da to može da se posmatra i kao „samo osam sati“. Što me je podsetilo da pitam urednike da danas izađem ranije i dobijem slobodan dan sutra zbog filma koji snimam za vikend. Znam da čitate ovo, pa, šta mislite? Trep trep.

Vatrogasci idu tamo odakle svi beže

Pritom ne mislim na klub Plastik ili na Crnu travu, već na ekstremno rizične situacije. Priroda posla je takva, ali zašto sami ljudi biraju taj posao? Šta čoveka natera da postane vatrogasac?

– Ovo je posao koji ovisi o adrenalinu. Šta god da radimo, mi dajemo sebe zarad nekog drugog. U tim trenucima vas radi adrenalin, on je glavni pokretač – kaže Ivan.

Ali šta se dešava kada fali adrenalina, a vežbe nisu dovoljne?

– Navikneš se i znaš da kada te pukne adrenalin, to obično znači da se dešava nešto loše. Tako da je njegov izostanak ponekad i dobra stvar – dodaje Ivan.

Porodica će vas večno smarati, kojim god poslom da se bavite

Znam da vas mnogo smara kada roditelji zivkaju, pitaju šta ste jeli, da li ste dobro spavali i proklinju Peti oktobar jer vam je zapala radna subota. Ali zamislite da vaše svakodnevno ćaskanje sa roditeljima zvuči ovako:

– Zdravo živo, sine junački. Šta ima novo na poslu? Vežbice i fudbal, a, standardno?

– Ma jok bre, gasili požar. Zapalilo se skladište u kom se odlaže toksični otpad iz fabrike lekova. Deset sati je trajala intervencija.

– Deset sati?????? Pa je l’ si dobro??????

– Ne, loše sam. Kritično sam, ali opušteno ćaskam sa tobom na telefonu. Naravno da sam dobro, hajde ne paniči.

Ivan mi priča da su reakcije porodice i prijatelja katastrofalne i da se verovatno nikada neće navići na njegov posao. Čim ispadne neko malo veće sranje, odmah krenu telefonski pozivi.

– Verujem da je njima mnogo veće opterećenje nego meni. Žao mi je što se sekiraju, ali šta sad da radim.

Opasno je, opasno je, opasno je, opasno je

Pored očigledne opasnosti – vatre, tokom intervencije može doći do eksplozije, gušenja usled nedostatka vazduha, curenja toksičnih materijala, saplitanja, propadanja kroz krov, drmanja strujom. Jednostavno, spektar opasnosti je ogroman, zato je i posao vatrogasaca svrstan među tri najrizičnija posla na svetu.

A i sam čin ulaska u požar deluje strašno.

– Tada slobodno možeš i da žmuriš, isto ti je. Ta crnina koju stvara dim je gora od mraka. U mraku se naviknu oči, krene nešto da se nazire. Ovde ništa ne vidiš i sve moraš da radiš po osećaju – kaže Ivan.

Eto, ja ne mogu da odem do kupatila po mraku, a neko gasi požar po osećaju.

Nekada i nije toliko opasno

Dešava se da vatrogasce iscimaju za neke potpune nebuloze koje ljudi najčešće mogu sami da reše ili koje uopšte nisu u domenu posla vatrogasaca. Otišao sam do centrale u stanici i razgovarao sa Jelenom Savić koja odgovara na pozive građana. Stanica Zvezdara pokriva ceo Beograd, svih šesnaest stanica.

 

– Ljudi zovu za sve i svašta. Skidanje papagaja ili mačke sa drveta su uobičajene stvari. Zovu i kada vide zmije ili slepe miševe. Desilo se da je žena bacala smeće, pa joj je torba sa ključevima upala u podzemni kontejner. Ali to nije posao vatrogasaca, pa ih u tom slučaju uputimo na druge službe – kaže Jelena za VICE.

Ljudi često i preuveličavaju ili loše procenjuju rizičnost situacije, pa ispadne da je izvor neverovatnog dima šerpa koja je ostala na ringli ili da „vatra koja zahvata kuću“ predstavlja deset zapaljenih kvadrata travnate površine. Ali Jelena kaže da im u centrali nikada nije dosadno.

 

Inače, sve žene zaposlene u stanici su morale da prođu identičnu obuku kao i muškarci, ali iz nekog razloga rade uglavnom u centrali.

Ne nose svi heroji maske

Ivan je dobar deo prošle godine proveo u medijima nakon jedne intervencije kada je od požara spasio devetomesečnu bebu.

– Gorela je zgrada i u tom stanu su se našli roditelji, baba i deda i dvoje dece, ali to nismo znali kada smo ulazili unutra. Gorelo je sa ulazne strane, pa su se svi povukli do prozora. Kolega je bez razmišljanja uzeo klinca. Ja sam se okrenuo i pitao ko je sledeći u tom trenutku sam čuo plač. Pogledam i vidim bebu, celu u belom, a ja štrokav. Samo sam skinuo rukavice i rekao majci „Daj mi dete i veruj mi“ (beleška autora: KAKVA JEBENA FILMSKA SCENA!!!). Preko bebe sam stavio kapuljaču iz koje konstantno ide vazduh i stvara nadpritisak koji onemogućuje ulazak dima. Zagrlio sam bebu kako bih je zaštitio od crepova i ostalog što je padalo sa plafona i izleteo napolje – prepričava mi Ivan.

Verujem mu da je to vrhunski osećaj. Pomoći nekome, spasiti ga, mislim da čovek ne može da se oseti bolje i moćnije. A i vatrogasci nisu panduri. Ne postoje uvrnuti stereotipi o njima. Oni deluju samo po pozivu i tu su isključivo kako bi pomogli. A kada pomognu, ljudi budu beskrajno zahvalni.

Uniforma je seksi, osim ako niste poštar

– Znaš kako, ja sam sada u jednom od svojih boljih izdanja, čist i mirišljav, što je jako retko zbog prirode posla, ali mogu da priznam da smo na prvi pogled privlačni – kaže mi Ivan, iako dodaje da je nikada nije nosio u krevetu.

I u pravu je. Probao sam uniformu i kao da sam dobio hiljadu injekcija testosterona. Čak sam imao i gareš na nosu od vizira. Ali jedna stvar je zeznuta – u uniformi je jebeno vruće!

– Oprema je jako teška. Preko pantalona i majice navlačiš kombinezon, jaknu, bocu sa komprimovanim vazduhom, šlem, rukavice i opasač. I kada sve to nosiš na sebi, naravno da je vruće. Ali, kada uletiš u požar gde temperatura dostiže nekih 600 stepeni i nakon deset minuta akcije izađeš napolje na 40 stepeni, ti se treseš, hladno ti je – objašnjava Ivan.

Kaže mi da su se jednom iz zajebancije merili nakon intervencije i videli da su izgubili kilo i po do dva.

Tu je naravno i šipka, neizostavan deo vatrogasnog inventara. Šipke su praktične zbog brzine. Garaže moraju da budu visoke zbog kamiona, a kako svi vatrogasci bleje na spratu iznad, spuštanje niz šipku predstavlja najbrži put do vozila kada se čuje sirena.

 

Morao sam da probam. Deluje zastrašujuće kada ste gore, kao da treba da skačete bandži, a znate da je radnik prerezao konopac. Svejedno, vredelo je.

Da li izgledam seksi dok ovo radim? Ili izgledam kao da čekam vatrogasce da naduju dušeke i kažu mi da samo treba da se pustim?

Vreme nije novac, osim ako nemate osiguranje

– Moraš da razumeš jednu stvar. Kada je neko ugrožen i kada mu gori, njemu je sve sporo. Do tačaka koje mi pokrivamo u proseku stižemo za sedam do osam minuta. Automatski izlazimo iz vozila i počinjemo sa gašenjem. Ali ljudima to deluje kao večnost – priča Ivan.

I ljudi često umeju da budu besni, započinju razgovor pitanjem „Gde ste do sad, jebem mu mater?“, ali kada se sve završi i prođe dobro, onda u potpunosti menjaju ton i postaju neizmerno zahvalni.

 

Možda, ali samo možda bi vatrogasci dolazili i koji minut brže da većina vozača u Beogradu nisu potpuni nesavesni kreteni koje zabole za zvučnu i svetlosnu signalizaciju. Vatrogasni kamion prevozi pet tona vode, dve tone opereme i petoro ljudi. Bilo bi dobro skloniti se takvoj mašini kada vam se nađe na putu. A čućete je i videćete je, glasno i jasno, siguran sam.

Dakle, opasno je, teško je, vruće je, ali je istovremeno kul i tera vas da se osećate dobro zbog toga što radite, jer radite stvarno veliku stvar. Ali da biste bili vatrogasac, pre svega treba da imate petlju. Da, petlja, to je najprikladnija reč prema svim savremenim standardima.

Sve fotografije: Nenad Vujanović

Od početka godine vatra odnela 15 života

Tropske temperature, upozoravaju nadležni, i dalje povećavaju opasnost od izbijanja vatrenih stihija, vatrogasci “na gotovs” 24 sata

                         Vatra u fabrici kartona na Adi huji tinjala je i tokom jučerašnjeg dana 

TOKOM vrelih letnjih dana, minulih godina se dešavalo da u Srbiji bukne i po 200 požara dnevno. Dok su prethodnih nedelja goreli Evropa i region, „provukli“ smo se gaseći samo „manje“, pre svih one u Studenici kod Kraljeva, Koštunićima, na Maljenu i kod Negotina. Ipak, od početka godine u požarima je nastradalo 15 ljudi, a povređeno ih je više od 50.

Crveni meteoalarm, koji je danima bio na snazi u celoj Srbiji, poziva i dalje na oprez, uprkos kraktotrajnom osveženju. U Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije upozoravaju da najviše požara izbija na otvorenom prostoru, a gore uglavnom trava, nisko rastinje i šume.

U Sektoru za vanredne situacije kažu da se deluje preventivno i da ne čekaju samo da im neko uputi poziv da je negde izbio požar.

– Blagovremeno pripremamo vatrogasno-spasilačke jedinice za reagovanje u slučaju požara na otvorenom prostoru, naročito u šumama. Osim toga, redovno upozoravamo građane i preduzeća o pravilima ponašanja u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara. Obavestili smo komandante okružnih, opštinskih i gradskih štabova za vanredne situacije da preduzmu sve preventivne i operativne mere od nastanka požara. Sada su, međutim, najizraženiji povećani rizici od nastanka šumskih požara, a najopasnije je kada planu u ruralnim i nepristupačnim terenima, gde živi malo stanovništva, pa se vatra kasno primeti.

NOVČANE KAZNE
* Članom 50 Zakona o zaštiti od požara zabranjeno spaljivanje ostataka strnih useva, smeća na otvorenom prostoru i biljnih ostataka.
* ZA nepoštovanje ove odredbe Zakonom su predviđene i novčane kazne – za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička od 10.000 do 50.000 dinara.
* POSTUPAK zbog kršenja ovih odredaba vodi se pred sudijom za prekršaje po skraćenom postupku.

Kako ponavljaju u Sektoru, najčešći uzrok požara je ljudski faktor, pre svega zbog paljenja vatre na otvorenom, ostavljanja vatre i žara bez nadzora i bacanja lako zapaljivog smeća. Osim toga, uzroci požara na otvorenom prostoru mogu biti i udari groma, varničenje izazvano kratkim spojem provodnika za prenos električne energije. U zatvorenom prostoru, pak, najčešći uzroci požara su tehnička neispravnost električnih uređaja i instalacija.

– Kada je reč o opremljenosti naših vatrogasno-spasilačkih jedinica, to zavisi od njihovih formacija – kažu u Sektoru. – Ukoliko su za reagovanje potrebni kapaciteti veći od onih kojima raspolaže lokalna jedinica, u sadejstvo se pozivaju ekipe iz susednih jedinica. A ukoliko je potrebno, dejstvujemo i sa Vojskom Srbije.

ADA HUJA PLANULA ZBOG PIKAVCA?

ZGARIŠTE u „Fabrici kartona Beograd“ na Adi Huji i juče je tinjalo! Vatrogasne ekipe dežurale su u krugu fabrike, dok su radnici pokušavali da uguše poslednje izvore dima među ostacima sagorelog kartona. Kako nezvanično saznajemo, sumnja se da su požar izazvali opušci cigareta, koji su istovremeno zahvatili hartiju na tri različite lokacije. Inače, ovo je treći požar u ovoj fabrici u poslednjih mesec dana, tvrde iz vatrogasne brigade.

Kartonka na Adi Huji još uvek svedoči o eksploziji u jednoj od zgrada, u kojoj je pre dvadesetak dana nastradao jedan radnik i vatrogasac, dok na dugom kraju kruga fabrike radnici pokušavaju da uguše zgarište velikog požara, koji je planuo u petak. Radnici nerado komentarišu poslednji požar, brojeći slične indicidente koji su se u veoma kratkom roku dogodili u ovoj fabrici.

– Policija treba da obavi konačnu istragu i utvrdi šta je izazvalo požar, mada se sumnja da je podmetnut i to sa spoljne strane, sa puta – tvrde svedoci požara.

Vatrogasci tvrde da je požar još u petak stavljen pod kontrolu, ali će ekipe dežurati do daljnjeg na terenu.

Istražni organi detaljno istražuju oba požara jer postoje indicije da su podmetnuti. K. M.

GORE ŠUMA I RASTINjE

POŽAR, koji je juče ujutro izbio u ataru zabačenog sela Šošanica, na padinama planine Goč u kraljevačkom kraju, zahvatio je oko 40 hektara borove šume i niskog rastinja. Prema rečima Radoice Kočovića, načelnika Odeljenja za vanredne situacije Raškog okruga, u gašenju vatrene stihije učestvovalo je 20 pripadnika vatrogasne jedinice, kao i četrdesetak meštana i radnika „Srbijašuma“ sa ukupno 10 vozila. G. Ć.

NEMA OPASNOSTI OD EKSPLOZIVA

DIREKTOR RTB Bor Blagoje Spaskovski izjavio je juče da je požar, koji je izbio u okolini borskog sela Oštrelj, pod potpunom kontrolom i da nema opasnosti po magacin, u kome se nalaze elementi od kojih se pravi eksploziv.

– Još jednom da ponovim – ovo nije fabrika eksploziva. Ovde su komponente za pravljenje eksploziva i one nisu eksplozivne, već mogu samo da se zapale i tinjaju polako. Opasnosti nema, sve je pod strogom kontrolom – naglasio je Spaskovski.

Pančevo: Ugašen požar uz rafinerijsku prugu

12.08.2017. | 21:29 > 14:24 | 021.rs

Pančevački vatrogasci ugasili su požar koji je zahvatio površinu od 15 ari niskog rastinja i divlju deponiju u Zlatiborskoj ulici, u blizini rafinerijske pruge, u pančevačkom naselju Stara Misa.

                     Foto: 013info.rs/ Slobodan Jovanović

U pančevačkoj vatrogasnoj službi agenciji „Beta“ je rečeno da je vatrogasna jedinica dojavu o požaru dobila nešto pre 12 sati, i da su u gašenju požara učestvovala dva vatrogasca i jedno vozilo.

Vatrogasna jedinica dojavu o požaru dobila je nešto pre 12 sati, dejstvovala su dva vatrogasca i jedno vozilo, i požar ugasili, prenosi portal 013info.rs.

Autor: Beta, 013info.rs

Pet osoba povređeno kada su izgorele dve kuće na Karaburmi

Planulo seno, a vatra zahvatila okolne objekte. Požar je lokalizovan posle sat vremena, a u gašenju je učestvovalo 18 vatrogasaca sa tri vozila

                        U požaru stradala dva psa i 60 kokošaka, Foto: Milena Anđela

U POŽARU koji je u petak oko 14.30 izbio u naselju Mali Leskovac na Karaburmi lakše je povređeno pet osoba, među kojima i jedna trudnica. Dve kuće i jedna šupa potpuno su izgorele, a zahvaljujući brzoj reakciji stanovnika Mirijevskog bulevara, nije bilo žrtava, iako je u trenutku izbijanja požara u barakama bio veliki broj dece.

Kako je MUP saopštio, požar je lokalizovan posle sat vremena, a u gašenju je učestvovalo 18 vatrogasaca sa tri vozila. Prema navodima očevidaca, plamen je, zbog velike vrućine, zahvatio stog sena koji je jedan stanar držao u dvorištu, odakle se proširio na obližnje barake.

– Požar je počeo od kuće najbliže bulevaru, gde komšija drži konja, pa ima i seno – priča Egzon Beriša, čija je kuća takođe uništena u plamenu. – Kada smo videli da gori, odmah smo počeli da spasavamo decu. U međuvremenu su stigli i vatrogasci, ali nije bilo pomoći. U jednoj kući živelo je 15 duša, a u drugoj 12, i svi smo sada na ulici – vajka se nesrećni čovek.

Vatru koja je do temelja sravnila domove porodica Beriša i Atemi i ugrozila još desetak, koliko ih ima u gusto načičkanom mirijevskom naselju, vatrogasci su gasili do 17.30. Nekolicina povređenih zbrinuta je u Urgentnom centru i na Institutu za majku i dete, a, kako ističu iz Hitne pomoći, jednom dečaku povrede je zadao konj koji je panično bežao iz plamena.

– Nastradala su nam dva psa, a izgorelo je i oko 60 kokošaka – dodaje jedan od članova porodice Beriša. – Ne znamo gde ćemo spavati noćas i molimo sve koji imaju mogućnosti, da nam pomognu, ako ikako mogu.

Uzrok požara biće naknadno utvrđen istragom, a nezvanično, stanari obližnje zgrade preko puta naselja Mali Leskovac već nekoliko puta su obaveštavali policiju da stanovnici tog naselja svake večeri pale kablove.

PALjENjE KABLOVA

PRE samo desetak dana, u Ulici Ahmeda Ademovića u Orlovskom naselju u Mirijevu, pod nerazjašnjenim okolnostima požar je zahvatio nekoliko kuća. Uzroci koje su stanari ovog naselja navodili uključivali su i paljenje kablova i guma, ali i neispravne električne instalacije.