Ugušili se spasavajući crevo na dubini od 12 metara

30.06.2016. u 21:55 / Dnevnik

Dvojica meštana Kulpina, Jan Babjak (48) i Mihal Šimo (50), ugušili su se u sredu po podne u tom selu kod Bačkog Petrovca dok su pokušavali da iz septičke jame izvade deo creva za čišćenje koje im je ispalo tokom pražnjenja.

                                                  Delovi creva u Babjakovom dvorištu

Kako su nam ispričali članovi njihovih familija i komšije, njih dvojica su čistili septičku jamu u dvorištu kuće Jana Babjaka i nakon što su ispraznili jednu cisternu otpada, krenuli su da izvuku i preostali. U jednom trenutku se deo creva otkačio i pao na dno jame, duboke oko 12 metara, s obzirom na to da je to nekada bio bunar koji su koristili ukućani.

Njih dvojica su, uprkos opasnosti od gasova, ipak odlučili da pokušaju da izvade deo creva koji se otkačio te su u bunar spustili dugačke merdevine da bi sišli do dna. Prvi je sišao Jan Babjak, ali je odmah po silasku počeo da se guši usled gasova koji su se zadržali u rupi. Po rečima komšija, on je iz jame počeo da doziva pomoć, nakon čega je niz merdevine dole krenuo i Mihal Šimo ne bi li pomogao Janu, ali su gasovi i njega odmah ošamutili te su obojica preminuli na dnu bunara.

                                                    Tragedija se dogodila u avliji Jana Babjaka

Da nešto nije u redu prva je primetila majka Jana Babjaka, koja je u jednom trenutku i sama krenula da silazi, ali su je komšije, koje su dotrčale, sprečile u tome.

Na lice mesta ubrzo su stigli policija, Hitna pomoć i vatrogasci, koji su uz pomoć posebne opreme izvukli tela nesrećnih ljudi, koja su poslata na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, gde je tokom jučerašnjeg dana utvrđeno da su obojica preminula usled gušenja.

Kako su nam ispričali meštani, Mihal Šimo je pre dvadesetak dana kupio traktorsku cisternu s pumpom upravo da bi se bavio poslom čišćenja jama i bunara i pražnjenje septičkih jama. Rad u kući Jana Babjaka mu je bio jedan od prvih poslova. Iza njega je ostala supruga, dvoje odrasle dece i troje unučadi, koji još uvek ne mogu da prihvate tragediju u kojoj su na bizaran način ostali bez Mihala. Oni su za tragediju saznali praktično na ulici, nedugo nakon što su pored njihove kuće projurila vatrogasna kola.

                                                     Kuća komšije Mihala Šimoa

– Mihal nije bio zaposlen i zato je kupio cisternu da ima od čega da živi – rekao nam je juče u Kulpinu jedan poznanik. – Stvarno mi nije jasno zašto su krenuli dole kada se zna da se nikako ne sme silaziti u bunare i septičke jame… Verovatno su pomislili da nije toliko opasno jer su je ispraznili, ali to je jako duboko i gasovi su ostali unutra.

U kući Jana Babjaka, koji je tu živeo s majkom, i dalje nisu sigurni u to kako je došlo do tragedije, a delovi creva s cisterne još su stajali u dvorištu. Janova majka nam je kratko rekla da nije u stanju da govori o tome.

Tela nastradalih su juče predata porodicama i Jan Babjak i Mihal Šimo će biti sahranjeni danas u 16 časova na kulpinskom groblju.

N. Perković

Lokalizovan požar u zatvorskoj fabrici dušeka u Nišu

ČETVRTAK, 30. JUN 2016, 11:01 -> 12:04 / IZVOR: RTS, BETA

Služba zatvora i vatrogasci lokalizovali su požar koji je izbio u pogonu za proizvodnju dušeka u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu. Nema povređenih.

vatrogasci-mondo-stefan-stojanovic-23

Požar je izbio u 9.50 u magacinu od 70 metara kvadratnih u kom se nalazio otpad, potvrdio je za RTS upravnik zatvora Aleksandar Grbović.

Kako je RTS-u potvrđeno, nema povređenih.

Na lice mista bile su upućene i dve patrole policije.

Prema nezvaničnim informacijama, objekat koji je zahvatio požar izgrađen je 1950. godine, tako da se pretpostavlja da su uzrok požara dotrajale električne instalacije.

Srem: Zbog nevremena vatrogasci imali pune ruke posla

28. jun 2016. | 12:42 | Izvor: RTV (Živan Negovanović)

SREMSKA MITROVICA – Zbog nevremena u Sremu vatrogasci-spasioci juče su imali 23 intervencije, od kojih jednu u saobraćaju jer je na putu između Stare Binugle i Divoša drvo palo na vozilo u pokretu.

Zbog nevremena koje je juče popodne i uveče zahvatilo veći deo okruga, pripadnici Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Sremu imali su čak 23 intervencije. Kako je za Radio Novi Sad izjavio načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici Stevan Pejić, na saniranju posledica nevremena angažovan je 31 vatrogasac i 15 vozila, a najviše intervencija je bilo u na području šidske opštine. Od 23 intervencije, u 15 slučajeva bila je reč o crpljenju vode.

nevreme-wide-jpg_660x330                     Sremske novine

Nesvakidašnji slučaj dogodio se na saobraćajnici između Stare Bingule i Divoša drvo palo na vozilo u pokretu, vozač je ostao zaglavljen u vozilu, a hitna pomoć je jedva uspela da ga izvuče pre dolaska spasilaca koji su potom obezbedili lice mesta i sa kolovoza uklonili palo stablo.

Zbog obilnih padavina u Rumi je došlo do preliva vode u otvorenom bazenu, pa su vatrogasci izvlačili vodu iz podstanica sa pumpama koje kontrolišu nivo vode u gradskom bazenu.

Da bi odgovorili na sve pozive, po jedna ekipa vatrogasaca-spasilaca je iz Sremske Mitrovice upućena na ispomoć kolegama u Rumi i Šidu.

Povezane vesti

Olujni vetar rušio i drveće

VATROGASAC VODI BORBU ZA STAN Spasilac na silu izbačen na ulicu!

Autor: Snežana Dž. Stojanović | 28.06.2016. 08:28 | Alo

Vatrogasac-spasilac MUP-a Srbije Zoran Matić, koji je sa suprugom i dve maloletne ćerke 2012. na silu izbačen iz svog stana u Višnjićevoj 9 na Dorćolu, već četiri godine pokušava da dokaže na sudu da je na pravdi boga isteran na ulicu!

25_1000x0                          Bez krova nad glavom: Zoran Matić, Foto: facebook

On tvrdi da je advokat Milica Đurković iz Beograda jakim vezama u sudu i bez dokaza izdejstvovala da ih izbace na ulicu, a stan odmah posle toga iznajmila Kinezima! Suočenje Zoranove supruge Rade Marković Matić, na koju se vodi stan, i advokata Milice Đurković, koja joj osporava vlasništvo, zakazano je za danas u Privrednom sudu u Beogradu, posle čega sud treba da donese konačnu odluku da li porodica vatrogasca-spasioca može da se vrati u stan.

– Spremna sam za suočenje na sudu, ali advokat Milica Đurković ne sme da me pogleda u oči! Tvrdi da se previše emotivno istrošila i da ne može da se sretne sa mnom. Izbacila nas je pomoću privatnog obezbeđenja i asistencije policije, zbog čega sam imala srčani napad i završila na VMA. Neverovatno je da se žena koja nam je otela stan posle svega poziva na emocionalni šok! Sud ne ceni gomilu dokaza koje smo priložili i odbija veštačenje koje bi dokazalo da advokatica nije platila stan iz kojeg nas je izbacila. Već četiri godine smo podstanari, a imam overen ugovor da sam jedini i isključivi vlasnik stana! – tvrdi Rada Marković Matić, službenik u Narodnoj banci Srbije.
Ona kaže da ih na sudu prave ludima, dok advokatica pokušava finansijski da ih iscrpi i tako ih natera da odustanu od stana.

– Ostali smo na ulici u velikim dugovima i kreditima! Đurkovići nas psihički maltretiraju, a Milica koristi svaku priliku da nas ponizi govoreći: „Mi smo akademski građani! Ne može jedan vatrogasac da bude bitniji od nas“. Na sudu je zastupa sin, advokat Bojan Đurković, koji mom suprugu od iseljenja uplaćuje na tekući račun po 20 dinara! Otkud mu podatak kao što je broj tekućeg računa? I šta hoće time da postigne? Da pokaže kako nas, tobože, pomaže ili da nas isprovocira? Posle svega što smo preživeli nećemo odustati dok se ne vratimo u svoj stan – kaže Rada Marković Matić.

Drama porodice Matić počela je 14. novembra 2012. godine, kada je policija provalila u njihov stan i izbacila ih napolje u prisustvu sudskih izvršitelja i privatnog obezbeđenja Đurkovića. Policija se brutalno obračunala i sa građanima koji su došli da ih podrže, pa je privela i desetak njih.

– Stan je bio u grubim radovima kada smo ga 1999. godine legalno kupili od „Inženjering prometa“ za 72.000 maraka. Uložili smo još 16.000 maraka za sređivanje, a uselili smo se 2001. godine. Milica je ostala dužna 92.000 maraka Stambenoj zadruzi „Pobeda“, za koju je svojevremeno radila – kaže Zoran Matić, koji svakodnevno stavlja život na kocku. Vatrogasci kažu da je u Lazarevcu sa dvojicom kolega evakuisao celu stambenu zgradu kada su narkomani podmetnuli požar i spasao ih sigurne smrti.

26_1000x0                      Milica Đurković, Foto: printskrin youtube

„To je šuplja priča“

Advokat Milica Đurković tvrdi da u rukama ima presudu Privrednog suda da je vlasnik stana. – To što Matići pričaju je šuplja priča! Prodavac od koga su oni kupili stan nije bio vlasnik, a Stambena zadruga „Pobeda“ je od 1995. imala sudsku zabranu da bilo koga uvede u posed. Ja nisam znala da je u stanu policajac, sve dok nisam otišla tamo. Tek su mi na izvršenju rekli: „Ovde su zvali sa svih strana da urgiraju za vatrogasca“. Ja sam svoju karijeru gradila bez eksponiranja, a ovaj spor traje godinama zato što kao advokat nisam ušla ni u jedan kabinet! – kaže advokat Milica Đurković.

HEROJ: Vatrogasac Ivan Perišić (29) s kolegama spasao 12 ljudi

 / Kurir

Gazeći po crepu i obrušenoj građevini spasioci vatrogasne stanice Zvezdara evakuisali devetomesečnu Katarinu i petogodišnjeg Vladimira

47213_328377901_Ivan-Perisic                         Vatrogasac Ivan Perišić (29)

BEOGRAD – Goreo je krov zgrade, četvoro stanara već je bilo evakuisano.

Hodnik pun gustog crnog dima, ne vidi se prst pred nosom. Idemo stepenicama, a iz jednog stana se čuje: „Pomozite nam.“ Jara od plamena je jaka jer pored nas gore stepenice koje vode do potkrovlja, obrušava se krov. Šestočlana porodica, među kojima je petogodišnji dečak i njegova devetomesečna sestra, strpljivo čeka u svom stanu iza vrata.

Strahota

Ovim rečima beogradski vatrogasac spasilac Ivan Perišić (29) počeo je da opisuje strahotu požara koji se dogodio na Gundulićevom vencu pre mesec dana. Krov zgrade gutao je plamen koji su skoro svi Beograđani mogli da vide.

Perišić i njegove kolege, a bilo ih je 47, spasli su od gotovo sigurne smrti 12 stanara, a među njima bebu, dečaka i jednu nepokretnu osobu.
– Prioritet nam je da spasemo život. U zgradu sam ušao s kolegom Slobodanom Koturom. Došli smo do drugog sprata, gde su gorele drvene stepenice. One su se obrušavale i stvarale jaku jaru, koja je počela da hvata ulazna vrata dva stana koje je trebalo da proverimo – priča gotovo u jednom dahu vatrogasac.

On dodaje da su kolege koje su ušle pre njih već bile u stanu iz kojih se čuo vapaj preplašenih stanara, a oni je trebalo da otvore drugi.
– Iza njih se ništa nije čulo, a već su počela da gore. Ušao je Kotur, koji je inače otac četvoro dece, u hodniku je bila šestočlana porodica. Kolega je prvo ugledao preplašenog petogodišnjeg dečaka. Zgrabio ga je, stavio mu spasilačku kapuljaču sa kiseonikom i krenuo napolje. Ispred mene je bila žena s bebom u naručju – opisuje vatrogasac trenutak koji će, kako kaže, pamtiti do kraja života.

Prema njegovim rečima, deca nisu plakala, a u očima majke s bebom video je strah.
– Trebalo je da joj uzmem dete iz naručja. Skinuo sam rukavice da bih imao bolji osećaj, pružio ruke prema njoj i rekao: „Verujte mi.“ To je sve što sam mogao da kažem jer nam je vreme isticalo. Uzeo sam devojčicu, a kada sam joj stavio kapuljaču s kiseonikom, počela je da plače. Uplašila se jer vazduh u njoj šišti – kaže sagovornik Kurira i nastavlja:
– Kolege iza mene izvodili su bebine roditelje, a za njima baku i deku, neko od njih bio je invalid. Nadvijen nad tim malim bićem, krenuo sam hodnikom iz zgrade. Svaka sekunda nam je bila bitna jer je kiseonik u boci brzo izlazio. Gazio sam po obrušenim biber-crepu i građi, molio sam boga da se ne sapletem ili da nam se krov ne obruši na glavu… Temperatura u hodniku koji je ceo goreo bila je ko u paklu – priča ovaj mladi hrabri čovek, koji je ujedno i Kurirov heroj za protekli mesec.

Zahvalnost

Perišić je šest i po godina vatrogasac, spasao je mnogo ljudi, ali ovo spasavanje će, kako kaže, pamtiti do kraja života.
– Prvi put sam spasavao bebu… Iznenadili su me njeni roditelji kada su sutradan doveli svoju dečicu kod nas u brigadu da nam zahvale. Devojčica je mali anđeo, smejala mi se sve vreme, čak me je i hranila medenjacima. Taj trenutak bacio je senku na pakao koji smo zajedno preživeli… Pamtiću ga dok sam živ i siguran sam da će mi dati snagu da i dalje idem tamo odakle svi beže – iskren je Perišić.

Vatrogasci
POKLANJAJU ŽIVOT

Dragan Miković, komandant vatrogasno-spasilačkog bataljona Zvezdara, gde radi i naš heroj Perišić, kaže da boca s kiseonikom koju vatrogasci nose sa sobom na leđima ima vazduha za oko pola sata.
– Kada vatrogasac stavi spasilačku kapuljaču, vazduh ide nekontrolisano sve vreme. Kiseonik brže izlazi i to znači da u tom trenutku vatrogasac svoj život poklanja osobi kojoj pomaže – kaže Miković.

Vratolomije nasred Ibra

Vežba vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP. U akciji bilo 250 spasilaca iz 27 uprava

11-vratolomije-(1)_620x0

NA brzom, prohladnom i mutnom Ibru, od srednjovekovnog grada Magliča u Ibarskoj klisuri do Mataruške Banje, nizvodno dvadesetak kilometara, pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica Sektora za vanredne situacije MUP Srbije iz svih 27 policijskih uprava širom zemlje, juče su, dvanaesti put zaredom, održali vežbu spasavanja na vodi – „Ibar 2016“.

Pod komandom Milorada Spasojevića, 250 profesinalnih spasilaca je, sa tridesetak plovila i pripadajućom opremom, i ovaj put pokazalo ne samo spasilačku veštinu neophodnu u vanrednim situacijama, već i veliku hrabrost i požrtvovanost, mada je i ova manifestacija bila – samo vežba.

Uz zdušnu podršku pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava, lokalnog i republičkog Crvenog krsta, Srpsko-ruskog humanitarnog centra iz Niša i kraljevačkih kajakaša, vežba je obuhvatala nekoliko zasebnih celina – edukaciju o ponašanju na reci i upravljanju plovilom, kao i merama bezbednosti, obuku u pružanju prve pomoći davljeniku, vežbu specijalističkih regionalnih timova za spasavanje na vodi, spasavanje iz ruševina i pružanje prve pomoći.

11-vratolomije-(2)

– Pripadnici Sektora za vanredne situacije nemaju zasebna vežbališta i zato veštinu spasavanja uvežbavaju na prirodnim lokacijama, poput virova na Ibru i strmoglavim obalama.

11-vratolomije-(4)

A, njihova veština i hrabrost na najbolji način demonstrirane su prilikom elementarnih nepogoda – naglasio je Saša Rančić, načelnik Uprave vatrogasno-spasilačkih jedinica.

11-vratolomije-(3)

JEZERO NA PANČEVCU Vozači zvali vatrogasce da intervenišu

Nakon ogromnog pljuska koji se „sručio“ ove večeri na ulice Beograda, kolovoz na Pančevačkom mostu se, prema rečima očevidaca, pretvorio u jezero. Vozači koji su prelazili preko mosta, pozvali su vatrogasce u nadi da će im pomoći.

 pancevacki most01_RAS_foto masanori josida_1000x0

– Dobili smo poziv od ljudi koji su išli preko mosta, pa je naša ekipa odmah izašla na teren. Ispostavilo se da slivnici nisu otpušeni kada je trebalo, pa se sada na traci, u smeru ka centru, nakupilo oko 10 centimetara vode – rekli su iz vatrogasne službe.

Prema njihovim rečima, vatrogasna kola nemaju opremu za tako nizak nivo vode, a kako su dodali, redovno održavanje slivnika na putevima je posao gradskih komunalnih preduzeća.

Iz Vatrogasne brigade Beograd su još naglasili da se zbog vode na kolovozu saobraćaj odvija nešto usporenije.

Ugašen požar u studentskom domu, nema povređenih

Pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd ugasili su požar, koji je danas izbio u sobi na prvom spratu Studentskog doma „Vera Blagojević“

Pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd ugasili su požar, koji je danas izbio u sobi na prvom spratu Studentskog doma „Vera Blagojević“.

U požaru nije bilo povređenih, a uzroci i materijalna šteta biće utvrđeni po završetku uviđaja.

U gašenju požara je učestvovalo 19 vatrogasaca-spasilaca sa pet vatrogasnih vozila, koji su brzom intervencijom sprečili širenje požara na druge prostorije.

Požar je izbio u 12.20.

Lokalizovan požar u starom vojnom magacinu u Mladenovcu

subota, 18. jun 2016, 19:35 -> 20:30 / Izvor: RTS, Beta

Vatrogasci su lokalizovali požar koji je posle 18 časova izbio u napuštenom vojnom magacinu „Sajmište“ u Mladenovcu.

U Ministarstvu odbrane rečeno je Beti da je požar lokalizovan i da je magacin u kojem je izbio bio prazan jer se ne koristi nekoliko godina.

DSCF2419                       Požar u magacinu u Mladenovcu

Požar gase Vatrogasno-spasilačke službe iz Mladenovca, a pomažu im i ekipe iz Sopota i Aranđelovca.

U blizini magacina nalazi se Osnovna škola „Momčilo Živojinović“.

Na licu mesta su i pripadnici MUP-a i nadležni organi koji će utvrditi uzrok požara.

INTERVJU: Predrag Marić, pomoćnik ministra – načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije

18. јун 2016.

Sektor-za-vanredne-situacije-MUP-ilustracija

Načelnik ste Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije recite nam koliko je danas Sektor osposobljen da preventivno deluje na rizike i odgovori na izazove i ublaži posledice od različitih katastrofa koje mogu pogoditi našu zemlju i regiju?

  • Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa ostalim nadležnim službama (RHMZ, nadležnim javnim vodoprivrednim preduzećima, seizmološkim zavodom…) neprekidno prate situaciju na terenu, i po dobijanju upozorenja na eventualnu opasnost u stanju su da, u veoma kratkom vremenskom roku, mobilišu svoje snage i pruže pomoć ugroženom stanovništvu, gde se pre svega misli na spašavanje ljudskih života, imovine građana kao i materijalnih i kulturnih dobara. U okviru vatrogasno spasilačkih jedinica Sektora za vanredne situacije oformljeni su i specijalistički timovi za rad i spasavanje na vodi, njih devet, i specijalistički timovi za spasavanje iz ruševina, njih ukupno osam, koji su raspoređeni tako da pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije. Pored profesionalnih kapaciteta Sektora za vanredne situacije oformljene su i specijalizovane jedinice Civilne zaštite. Razvijanjem ovih jedinica imaćemo preko potrebne dodatne snage koje mogu biti angažovane u vanrednim situacijama takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće sprečiti i ublažiti redovnim delovanjem profesionalnih vatrogasno spasilačkih jedinica i drugih službi. Kroz ciklus osnovne obuke prošlo je 2000 pripadnika civilne zaštite, a to su jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom, za spasavanje iz ruševina i za zbrinjavanje ugroženog stanovništva. Započet je i proces opremanja specijalizovanih jedinica Civilne zaštite a i nabavljene su i uniforme za svih 2000 pripadnika. Prve jedinice civilne zaštite su spremne za dejstvo i u martu ove godine kada je bila proglašena vanredna situacija na celoj teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava, stavljene su u punu funkciju.

Jesmo li uspeli da uskladimo usvojene zakone i podzakonska akata u vezi vanrednih situacija i kada će biti donesen novi Zakon o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda  i šta će on sistemski doneti novo?

  • Polazeći od iskustava stečenih u primeni Zakona o vanrednim situacijama, preuzetih međunarodnih obaveza i novog razvoja koji je posle 2009. godine usledio u oblasti politike smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda na svetskom i evropskom nivou, kao i od preporuka koje su upućene Republici Srbiji u vezi sa dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od elementarnih i drugih nepogoda, naročito u pogledu potrebe daljeg razvoja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti, ocenjeno je celishodnim da se pripremi novi Zakon o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama. U tom smislu, pristupilo se izradi novog zakonskog dokumenta, Nacrtu zakona o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama čija osnovna karakteristika jeste u sveobuhvatnom formiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja elementarnih i drugih nepogoda i otklanjanju njihovih posledica kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Zakon je potpuno u duhu Sendai okvira za delovanje koji je donešen za period od 2015-2030 godine na trećoj Konferenciji Ujedinjenih Nacija, koja je dala okvir za delovanje za narednih 15 godina članicama UN, a Srbija će usvajanjem ovog zakona biti, ako ne prva, onda među prvim zemljama koje su svoju zakonsku regulativu uskladile sa tim. Imajući u vidu novi pristup regulisanju ove oblasti, koji se ogleda i u znatnom proširenju polja rada (delokruga) državnih organa, procenjeno je da bi za obavljanje upravnih i stručnih poslova predviđenih posebnim  zakonom trebalo ojačati sadašnji institucionalni okvir na državnom nivou koji je pozicioniran u Sektoru za vanredne situacije MUP-a,  putem osnivanja Direkcije za upravljanje rizikom i vanrednim situacijama, koja bi bila formirana kao organizacija u sistemu državne uprave.

Koji su ciljevi i razlozi za formiranjem Direkcije i šta će ona koordinirati?

Osnovni cilj i razlog za formiranje Direkcije je potreba da se sistem smanjenja rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanja vanrednim situacijama kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji, organizaciono situira  u jednom  organu državne uprave,  jer će se na taj način sistem smanjenja rizika i odgovora organizovanih snaga  uskladiti sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.

Direkcija će objedinjavati i koordinirati  preventivno delovanje svih nadležnih organa državne uprave, pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave, kao i drugih relevantnih organizacija, uključujući naučne organizacije, udruženja i druge organizacije civilnog društva. Radi se o multisektorskoj nacionalnoj platformi, kao obliku saradnje i usaglašavanja politike koji je preporučen dokumentima UN i koji postoji u većem broju evropskih zemalja.

Koliko je važna i neophodna prekogranična saradnja i koje napore čini država Srbija da je osnaži i unapredi?

  • Koliko je važna odnosno neophodna međunarodna saradnja u slučaju vanrednih situacija najbolje se videlo za vreme katastrofalnih poplava koje su pogodile Republiku Srbiju u maju 2014. godine. Tada je u Republici Srbiji bilo angažovano čak 22 tima sa preko 560 članova iz čak 14 zemalja. U aprilu prošle godine Republika Srbija je postala 32 članica Mehanizma civilne zaštite Evropske unije. Aktiviranje Mehanizma predviđa se onda kada kapaciteti zemlje pogođene katastrofom nisu dovoljni za adekvatan odgovor jer nema dovoljno dostupnih resursa. Države Mehanizma udružuju sredstva koja mogu da stave na raspolaganje zemljama pogođenim katastrofom i po aktiviranju, Mehanizam brzo i efikasno koordinira pružanje pomoći unutar i van Evropske unije, što se najbolje moglo videti za vreme poplava u maju 2014. godine. Takođe, u Nišu je aktivan i Srpsko-ruski humanitarni centar za pružanje pomoći u slučaju vanrednih situacija. Značaj ovog centra najbolje se mogao videti tokom ogromnih šumskih požara 2012. godine koji su uspeli da se ugase upravo angažovanjem aviona za gašenje šumskih požara velikih kapaciteta Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije, kao i angažovanjem njihovog tima za rad na vodi tokom poplava u maju 2014. godine koji su među prvima stigli na teritoriju Obrenovca. Takođe posredstvom ovog centra Sektoru za vanredne situacije MUP doniran je značajan broj vozila kao i opreme velike vrednosti. Sve ovo govori u prilog tome da je međunarodna saradnja, kako na bilateralnom tako i na multilateralnom nivou, u slučaju vanrednih situacija neophodna naručito kada se uzme u obzir da katastrofe ne poznaju granice.

Gde vidite ulogu organizacija civilnog društva u sistemu upravljanja vanrednim situacijama?

  • I sadašnjim Zakonom o vanrednim situacijama pored subjekata čija je redovna delatnost zaštita i spasavanje, prepoznata su i privredna društva i drugi pravni subjekti kao što su Crveni Krst, Gorska služba spasavanja Srbije i udruženja koja su osposobljena i opremljena za zaštitu i spasavanje, kao snage sistema zaštite i spasavanja što će se i novim Zakonom unaprediti i učiniti saradnju još boljom i efikasnijom.

Nepostojanje sistemskog obrazovanja u području vanrednih situacija jedan je od ozbiljnih problema našeg društva, koliko mediji i propagandne kampanje mogu doprineti poboljšanju aktuelnog stanja?

  • U Srbiji još od osamdesetih godina prošlog veka u obrazovnom sistemu ne postoji veoma važan segment bezbednosne kulture svih građana – upoznavanje sa vanrednim situacijama i načinom na koji se mogu zaštiti ljudski životi. Treba napomenuti da je ovaj problem doveo do toga da se ne može govoriti o „niskoj svesti građana“ već o njenom potpunom odsustvu kada se radi o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama. Nijedna medijska kamapanja koja ima za cilj da se izmeni ovakvo stanje ne može biti efikasna koliko je zapravo efikasno obrazovanje pre svega najmlađih sugrađana u ovoj važnoj oblasti, ali su upravo zbog ovih nedostataka medijske kampanje neophodne kako bi podigle svest građana i napravile pomak u popunjavanju ove praznine. Ne radi se ovde o želji da se uvode novi predmeti poput nekadašnje „Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite“, već o potrebi da postojeći nastavni planovi i programi prošire. Tako bi deca naučila da reke mogu predstavljati opasnost u vidu poplava i učila načine kako da se sačuvaju u slučaju njihove pojave. Naravno, učile bi se mere zaštite i u slučaju požara, zemljotresa, niskih, visokih temperatura itd. Kampanja koju su zajednički pokrenuli Sektor za vanredne situacije i Misija OEBS-a u Srbiji, izradom porodičnog priručnika za vanredne situacije, samo donekle može ublažiti posledice ovih manjkavosti u obrazovnom sistemu ali ih ne može ni u kom slučaju odmeniti.