Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

14 osoba je prošle godine poginulo zbog paljenja strnjike: Vatrogasci povređeni, podneto 700 prijava

18 авг Vesti i Događaji | SVS

18. avgust 2020. » 23.04 | Izvor: Telegraf.rs

Kazne za paljenje strnjike smeća i biljnog otpada idu do 300.000 dinara

Dva od tri požara u Srbiji prošle godine bila su na otvorenom prostoru, živote je izgubilo 14 građana, a inspektori MUP-a podneli su između 600 i 700 prijava, rečeno je danas u Beogradu prilikom predstavljanja kampanje “Ne palimo strnjiku”.

Nedeljko Gagić iz Sektora za vanredne situacije MUP-a rekao je da je od 35.068 vanrednih događaja u prošloj godini bilo 28.000 požara, a od toga je 19.000 požara na otvorenom prostoru.

Takvi požari se brzo šire, zahvataju ogromne površine, opasnost za živote i zdravlje ljudi, a kao posledicu imaju velike materijalne štete, kao i štete za životnu sredinu – rekao je on.

U požarima na otvorenom prošle godine povređeno je 40 ljudi, kao i osam vatrogasaca tokom gašenja.

– MUP se trudi da sa drugim državnim organima utiče na smanjenje broja požara na otvorenom kroz aktivnosti na podizanju svesti građana jer su te aktivnosti daleko efikasnije nego kažnjavanje – rekao je on.

Predstavnik MUP-a apelovao je na građane da ne pale travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru u urbanim sredinama, na obradivim površinama i blizu šuma jer takva protivzakonita praksa može ugrozi živote ljudi i nanese materijalnu štetu.

Požari opasni za saobraćaj

– Požari pored saobraćajnica mogu izazvati saobraćajne nesreće zbog smanjene vidljivosti zbog dima – dodao je on.

Gagić je naglasio da Zakon o zaštiti od požara zabranjuje spaljivanje strnjika, smeća i biljni ostataka.

Kazne za pravna lica su od 300.000 do milion dinara, za fizička lica 10.000 dinara, a obaveza je da se nadoknada troškovi intervencije. Takođe zabranjeno loženje vatre u šumi i blizini šume, sem na posebno obeleženim mestima, a tu su kazne za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara – rekao je on.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je da su problemi oko paljenja strnjike na njiva posle žetve u Srbiji ogromni, a da je jedini način da se utiče na svest poljoprivrednika.

– Paljenjem strnjika uništavaju se mikro mikroorganizmi i smanjuje postotak azota – i tako osiromašuju zemljište. Struka kaže da je bolje strnjište zaorati i dodati azot i mineralna đubriva jer tako plodnost i prinosi postaju veći – rekao je on.

Dodao je da na primeru na hektaru ozime pšenice posle žetve ostane 3-8 tona biljnih ostataka.

– Sa ministarstvima unutrašnjih poslova i zaštite životne sredine, uz podršku globalnog fonda za zašstitu životne sredine i programa UN za razvoj u okviru kampanje ”Ne palite strnjiku” ove nedelje održaćemo pet radionica gde će poljoprivrednicima i javnosti biti objašnjene prednosti zaoravanja i opasnosti paljenja – rekao je on.

Paljenje strnjike priziva štetočine

Dušan Ognjanović iz Ministarstva zaštite životne sredine naglasio je da paljenje strnjike ima velike negativni efekti po prirodu Srbije jer utiče na živi svet tih obradivih površina, okolne ekosisteme, uništava faunu tla i ugrožava zaštićene vrste.

– Paljenje remeti se biološku ravnotežu ekosistema, i otvara prostor za invazivne vrste, korova i štetočina. Negativni su efekti na humus, koji se tako spaljuje, a gubi se i organski azot – rekao je on.

Kao primer promene predela i biodiverziteta on je naveo požar u Specijalnom rezervatu prirode Stari Begej – Carska bara, gde je 2018. godine izgorelo 800 hektara rastinja.

Dodao je da je tu u velikoj meri oštećen biodiverzitet inače zaštićen domaćim i međunarodnim propisima.

On je naglasio da se biodiverzitet prepoznaje kao element nacionalne bezbednosti.

– Globalno je prihvaćeno da je zaštita prirode i biodiverziteta jedno od osnovnih sredstava za borbu protiv nastanka budućih pandemija – rekao je on i dodao da je zdravlje i otpornost društva u direktnoj zavisnosti od zdravljem eko sistema koji ga okružuju.

Ognjanović je zaključio da tamo gde se priroda uništava, veće su mogućenosti za zarazne bolesti, poput Kovida 19.

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor