Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Đubre koje bacamo u potoke sada nam ruši mostove, a 2014. je talas smeća pokosio i usmrtio hrabrog vatrogasca Dejana Lazarevića

Kako je jedna opština naučila lekciju

    Foto: Telegraf.rs

Ovogodišnje poplave u Srbiji počele su ne zbog velikih reka, nego prvenstveno zbog izlivanja bujičnih potoka, a jedan od osnovnih uzroka toga je đubre! Ono koje su ljudi bacali u potoke! Kako se voda iz sela oko Kraljeva povlači, na površini tla ostaju plastične flaše, svinjske kože, delovi nameštaja, akumulatori.

Priroda je čoveku vratila ono čime je on uništava.

Ali, još gore, đubre koje bacamo u potoke tokom poplava ruši nam mostove. A 2014. godine u opštini Topola isto to đubre ubilo je požrtvovanog vatrogasca Dejana Lazarevića.

POKOSIO GA TALAS ĐUBRETA

Dragan Jovanović, predsednik skupštine opštine Topola, kraj Kragujevca, kaže da su oni lekciju naučili na najteži mogući način.

Gledao sam kako nam vatrogasac gine zbog đubreta stojeći tog 14. maja 2014. na mostu nad rekom Jasenicom. Zagazio je u vodu da bi stigao do drveta na koje se naš sugrađanin popeo u strahu od bujice. Reka se već izlila i nosila đubre koje je stiglo iz okolnih potoka. A onda je naišao talas smeća od oko 1,5 metara visine. Nosio je plastiku, granje, kese, pa i deo šporeta. Silina te mase koju valja reka bila je kao da čoveka udari tenk. Talas đubreta”pokosio je” hrabrog vatrogasca pred mojim očima. Nikada to neću zaboraviti – kaže danas Jovanović.

Tokom poplava u Topoli, duž samo dva i po kilometra svog korita, reka Jasenica na obale je izbacila12 šlepera plasičnih flaša, kesa i smeća!

    Nastradali vatrogasac Dejan Lazarević; Foto: Telegraf

Dragan Jovanović kaže da prati događaje u vezi ovogodišnjih poplava i da mu je iz iskustva jasno da su ovde problemi ne veliki vodotokovi, već manji potoci i rečice koji su prerasli u bujice. A to se desilo i zbog otpada koji je zapušio većinu potoka.

– Dovoljno je da na jednom mestu đubre napravi branu i voda ode u kuće i domaćinstva, da jači udar vode razvali tu branu i smeće ponese dalje, do mosta oko čijih stubova će se sav otpad obaviti, pa na kraju porušiti i most. Ili ubiti čoveka – napominje Jovanović.

TOPOLA NAUČILA LEKCIJU

Nakon poplava i smrtnog slučaja u Topoli, opština je rešila da uvede ni malo popularnu meru, a to je skupljanje smeća na seoskom području. Problem je bio novi namet seljaku, 350 dinara mesečno.

– Ne želim sada da popujem u teškoj situaciji, ali nekada opštine nemaju hrabrosti da ove mere uvedu zbog raznih razloga, najčešće da se vlast ne bi zamerala građanima. Osim Topole i Vrnjacke Banje, ni jedna opština u Srbiji to nije uradila. Ni nama nije bilo lako, ja posle uvođenja ove mere tri meseca nisam otišao u prodavnicu, ljudi su me na ulici napadali zbog nove globe. Sada tvrdim da je to bio pravi potez, jer pogledajte ove štete koje narod pretrpi zbog nemara nas samih. U Topoli je đubre skoro nestalo iz rečica i potoka – tvrdi Jovanović.

U svim seoskim domaćinstvima ove opštine postoje kante za odlaganje smeća koje se odvozi svake sedmice. Na sajmu ekologije u Beogradu 2016. godine Topola je uz Čajetinu i Kikindu dobila priznanje kao najčistija opština.

AKT PROTIV BEZBEDNOSTI

Otpad je, pored uticaja količine kiše po kvadratnom metru i uređenosti korita, najznačajniji uzrok poplava. Reč je o građevinskom, ali i drugim vrstama. Na taj način se smanjuje protočnost samog korita reke, ali i povećava mogućnost stvaranja “čepova” na suženjima vodotoka, kao što su mostovske konstrukcije.

Meteorolozi kažu da su ove godine poplave bile neminovne jer je za dan palo kiše koliko prosečno padne za mesec dana. Ipak, da nije bilo đubreta u potocima, šteta koju su ljudi doživeli bila bi manja. Ko baca đubre u rečno korito čini akt protiv bezbednosti isto kao kada bi bacio upaljenu šibicu na benzinskoj pumpi, kažu stručnjaci.

To su poplave i pokazale, na najužasniji način u Topoli 2014. Ali, malo ko je izvukao poruku.

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor