SPASTI nekome život dragocen je čin, a veliki broj ljudi nikad ne dođe u situaciju da iskusi kako to izgleda. Međutim, postoje pojedinci kojima je spasavanje života deo profesije, a izazovi budu ponekad i svakodnevni, kao što se događa vatrogascima. Žiri za dodelu nagrade Grada Beograda “Svetislav Stojanović” ove godine odlučio je da izdvoji i nagradi Branislava Mutića iz Vatrogasno-spasilačke čete Zemun, koji je u decembru prošle godine spasao šestogodišnju devojčicu iz kuće zahvaćene požarom.

Nagrađeni vatrogasac, koji iza sebe ima dve decenije staža, kaže za “Novosti” da nikad neće zaboraviti zimski dan u kojem je spasao devojčicu.

– Kada smo stigli do kuće na Sajmištu, broj 12, ona je skoro cela bila zahvaćena požarom koji se brzo prenosio – priča Mutić. – U momentu dok smo otvarali kapiju, jedna starija žena vikala je: “Dete, dete!” i pošla ka vatri. Zadržali smo je i odmah ušli unutra. Devojčica je bila u polusnu i u sobi koja nije bila zadimljena, ali su se po plafonu videli crveni odblesci. Odreagovao sam brzo, uzeo zaštitnu jaknu, umotao devojčicu i izneo je napolje. Nekoliko minuta posle toga krov kuće se srušio…

Branislav je u svojoj matičnoj stanici u Zemunu vođa vatrogasno-spasilačnog voda i redovno učestvuje u obuci i usavršavanju mladih vatrogasaca. Počeo je u teškom trenutku za našu zemlju, samo mesec dana pre bombardovanja, i zbog toga prolazio kroz ubrzanu obuku i odmah je bio “bačen u vatru”. U svojoj dugogodišnjoj karijeri kaže da pamti uglavnom samo veće intervencije i ističe da je strah normalna reakcija pred opasnošću, pa i za vatrogasce.

– Prvo mi je u sećanje urezano nesrećno bombardovanje, pa kad je gorela bolnica “Dragiša Mišović”, zatim poplave 2014. godine, pa “Imlek”… Najteže su ipak tehničke intervencije u saobraćaju, napornije su, više psihički nego fizički – kaže Mutić. – Bilo je nekoliko kritičnih situacija kada sam bio zaista uplašen za svoj život. Pamtim kada je goreo “Mišović”, a dvojica kolega i ja smo ostali sami na petom spratu gde je došlo do urušavanja. Strah tera na oprez.

Zajedno sa kolegama iz čete Mutić edukuje građane i decu kako da se zaštite od požara i dok su mališani uvek raspoloženi da slušaju njihovo predavanje, odrasli su često nezainteresovani.

Iako ih društvo posmatra kao heroje, Mutić kaže da on sebe ne vidi tako.

– Mi samo radimo svoj posao uz veliku ljubav. Ovo je profesija kao i svaka druga, samo sa više adrenalina u krvi – kaže Branislav.

OMILjENI JUNACI NAJMLAĐIMA

MALIŠANI su naši najbolji prijatelji i najviše nas vole – priča kroz osmeh Mutić.

– Volimo da se družimo sa njima, često organizujemo priredbe. Za Novu godinu se jedan naš kolega maskirao u Deda Mraza, međutim, nije im bio naročito interesantan, jer su druge kolege došle u uniformi, pa su deca poletela ka njima.