FOTO: D. KECIĆ / RAS SRBIJA

Sestre Katarina (28) i Biljana (32) Predić, jedine su žene vatrogasci u vatrogasno-spasilačkoj jedinici Bor. Na prvi pogled nežne i šarmantne, ali ujedno i hrabre, odvažne i spremne u svakom trenutku sa „uskoče u vatru“ i pomognu ljudima u nevolji. Zar bi moglo drugačije?

FOTO: D. KECIĆ / RAS SRBIJA
Sestre Biljana (sleva) i Katarina Predić

– Odrasle smo u majdanpečkom selu Mosna. Vatrogasni dom se nalazio do naše kuće, tu smo se igrale na platou doma i za vatrogasce znamo od malena. Interesantno je da nam je omiljena igra bila „između dve vatre“ i oduvek nam je posao vatrogasaca bio primamljiv. Čim se ukazala prilika da možemo da konkurišemo, prvo se Biljana zaposlila. Gledala sam je u uniformi i bila oduševljena, tako da sam želela isto, da jednog dana i ja budem vatrogasac, što se posle nekog vremena i ostvarilo – priča Katarina za „Blic“.

„Nijedna intervencija nije ista“

Sestre svoj posao ne bi menjale ni za šta na svetu jer je dinamičan, pun izazova, interesantan, a pre svega, kako vole da istaknu, human.

– Nikada ne znate šta će i kad da se dogodi, da li je reč o požarima, saobraćajnoj nezgodi ili nekim elementarnim nepogodama. Nijedna intervencija nije ista. Ljudima je potrebna pomoć i sam taj čin dojave odmah navodi na akciju da što pre reagujemo, stignemo i nađemo im se u nevolji. Uglavnom smo vezane za telefon i pozive. Fascinanto je to, dok smo na poslu ima šale, smeha, ali kad zazvoni telefon odmah nastupa apsolutna tišina i momentalno su svi usredsređeni na poziv. Čim dobijemo poziv, alarmiramo kolege vatrogasce, u roku od 30 sekundi su već u garaži u vozilu i kreću. Sve vreme sam na vezi sa njima objašnjavajući im šta se i gde dogodilo – nastavlja Katarina.

FOTO: D. KECIĆ / RAS SRBIJA
Katarina je postala vatrogasac po uzoru na sestru Biljanu

Kolegama su njih dve najveća logistička podrška. Grešaka u radu nema, jer od sposobnosti i brzine da se što pre reaguje zavisi i spašavanje ljudskih života.

– Svi delujemo kao uigran tim, dopunjujemo se, a što je najvažnije, razumemo se sa kolegama i pomažemo, među nama vlada jedna velika harmonija. Ne tako često, ali izlazimo na teren kada je to potrebno. Pamtim situacije kada su bile poplave, išli smo na crpljenje vode iz bunara i svaki dan bili mokri od glave do pete, što nam uopšte nije bilo važno, jer je jedini cilj bio da pomognemo ljudima u nevolji. Ljudima su bili poplavljeni domovi, voda je bila do plafona. U tim trenucima, osećaj da nekome pomažete je nešto najdragocenije i to je lepota ovog posla. Pamtim i požar u kući na Miroču, kada su nastradale dve devojčice. To mi je bio najstresniji događaj, koji nikada neću zaboraviti – dodaje Biljana.

FOTO: D. KECIĆ / RAS SRBIJA

Biljana ističe da im u radu puno znači podrška kolega. Iako su na početku bili zbunjeni što su dobili koleginice sa kojima nikada pre nisu radili, sada svi funkcionišu kao jedna velika porodica.

– Iskreno, ne mogu da zamislim sebe u nekom drugom poslu. Svi se mi družimo i nakon rada, a pravilo koje održavamo sestra i ja, jeste da kući po završetku radnog vremena ne govorimo o poslu. Kao mala sam želela da budem i učiteljica i na neki način i ta mi se želja ispunila, jer u okviru ovog posla držimo predavanja učenicima o tome, kako da reaguju u slučaju požara i sličnih situacija. Drago nam je što smo deo ovog tima, čak su kolege promenili neke svoje ustaljene navike i manire, sada su mnogo kulturniji i pažljiviji, što nas posebno raduje. Nestrpljivo očekujemo da nam se pridruži još neka žena i nadamo se da će ih u budućnosti biti što više. Slobodno mogu reći da ovaj posao bez problema može raditi i svaka dama – dodaje Katarina.

Lažne dojave odmah prepoznaju

Katarina i Biljana Predić u svakom trenutku znaju da umire ili uteše sugrađane koji zovu u panici i strahu. Posebno je značajno što odmah znaju da prepoznaju lažne dojave građana.

-Ima i lažnih dojava, ali to nekako odmah primetimo. Najpre u glasu i tonu po kojem nam neko saopštava da je, recimo, požar u pitanju. Obično kada se neko šali, zvuči jako smireno preko telefona, i to nam je prvi predznak da je reč o lažnoj dojavi. A onda kada zatražimo adresu kako bi uputili policiju na odredište koje prijavljuju, odmah prekidaju vezu – kaže Biljana Predić.