Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Panika i kako je sprečiti

29 mar Edukacija | SVS
Panika i kako je sprečiti
Autor:

ing.el. Nebojša Manojlović

Šta je Panika?

Reč Panika dolazi od grčkog imena Pan – boga šuma. Po grčkoj mitologiji on je imao poluživotinjski oblik, rogove jarca, velike uši, koščate noge. Kada bi se neočekivano oglasio, ljude i životinje bi obuzimao ogroman neobjašnjiv strah.
Panika je iznenadni slom snage i izdržljivosti ljudi ili masa ljudi, u slučajevima većinom veće, a često i manje ili prividne opasnosti. Drugim rečima, javlja se skoro uvek u situacijama kada ljudi osete da im je život u opasnosti. Opravdano ili potpuno neopravdano, svejedno… Činjenica je da tada nastupa očajničko ponašanje, koje doseže do animalnih oblasti ljudske prirode. Tu se više ne razmišlja logično: čovek se predaje strahu, svi bedemi koji inače štite od izbijanja osećanja – ruše se, a sa razumnim argumentima se iznenada ništa više ne može započeti. Dok se strah, užas ili nemir najčešće mogu kontrolisati, paniku onaj koga je spopala ne može kontrolisati, jer su isključene snage razuma i racionalnog rasuđivanja.
Ljudi koji se inače ponašaju sasvim normalno i koji su poznati kao mirni, razboriti ljudi, iznenada se ponašaju potpuno drugačije, nekontrolisano, smušeno… S njima se ne može progovoriti ni jedna razumna reč. U stvari, svaka vrsta komunikacije je skoro nemoguća. Šta se sa njima desilo? Pred nekom iznenadnom, najčešće životnom opasnošću oni menjaju svoje normalno ponašanje, sposobnost procenjivanja i odlučivanja potpuno nestaje, a njih obuzima osećanje koje najčešće nazivamo „paničan strah“ ! Isključivanje snaga racionalnog i razumnog u slučaju neke stvarne ili prividne opasnosti, može se ispoljiti u dva oblika:
  1. paničnom napadu – čovek počinje da beži, ponekad da udara oko sebe, hvata se za nekoga ili nešto, i čini stvari koje su protiv zdravog razuma, često ugrožavajući svoj i život spasioca,
  2. panična ukočenost – čovek se usled isključenja snaga volje i racionalnog rasuđivanja potpuno parališe. On više ne reaguje. Panična ukočenost se može porediti sa produženom sekundom užasa. Primer: i zec se pred zmijom ukoči, nesposoban da se pokrene i učini nešto za svoj spas.
Panična ukočenost, kada čovek ne reaguje i ne čini ništa, nastaje vrlo često prilikom iznenadnih, životno opasnih situacija. Javlja se kod različitih ljudi ali najčešće kod onih koji nisu imali iskustva sa takvim situacijama, i koji jednostavno ne znaju šta treba činiti.
Ukočenost se javlja često neposredno pre samog dogadjaja ali ne retko i kada je opasnost već prošla, tzv. zakasnela reakcija. Ovakvi ljudi često i stradaju nepotrebno jer ne reaguju i kada je to moguće (npr. bilo bi dovoljno da se samo sklone sa putanje nekog vozila i tako izbegnu sigurnu smrt). Međutim, zbog neobučenosti i neiskustva oni jednostavno „blokiraju“ i više ne mogu da kontrolišu svoje telo. Kako fizički tako i psihički. Potrebno je znati osnovna pravila kod ovakvih pojava:
  • panična ukočenost nije stanje šoka
  • kod panične ukočenosti imamo posla sa ukočenim licem, slično kao kod mesečara
  • prodrmati onoga koji je zapao u apatiju
  • samo snagom volje i posebnom energičnošću može se ponovo urazumiti onaj koji je zapao u apatiju
Kao što se iz ovoga može videti paničan napad ili panična ukočenost su dve suprotnosti, dve krajnosti, i kao takve one su podjednako nepoželjne i često katastrofalne. Posledice nažalost ne snose samo oni koje je panika već obuzela, već u zavisnosti od situacije i oni koji sa njom nekako uspevaju da se izbore…

Panika dalje može biti pojedinačna i masovna

  1. Pojedinačna panika – se javlja kod pojedinaca i to u situacijama kada je čovek sam ili sa par ljudi oko sebe. Takva panika onda može da se izoluje ili pak stavi pod kontrolu. Ona nije velikih razmera a samim tim i posledice su mnogo manje.
  2. Masovna panika – se javlja na mestima u kojima boravi veći broj ljudi i najčešće u zatvorenim prostorima. Čak i oni koji su sposobni da se sa manjom ili većom merom kontrolišu u iznenadnim situacijama, pod dejstvom masa i kod njih raste panika. Ona se širi sa čoveka na čoveka i tako je oni uzajamno rasplamsavaju. Ako neko primeti strah na licu drugoga, onda se povećava ne samo njegov strah, nego to isto izaziva i kod onoga do sebe (lančana reakcija). Tako vrlo brzo nastaje opšta uznemirenost i na korak smo od masovne panike. Ona može biti ogromnih razmera, a karakteriše je da masa ljudi često reaguje potpuno nepredvidljivo. Mogu se formirati pravci bekstva (ne retko u pogrešnom pravcu) a to opet stvara masovnu bujicu koja je van svake kontrole.
Često ljudi stradaju samo usled naglog razvoja panike i onda nerazumnih postupaka, da bi se kasnijom analizom shvatilo da razloga za paniku uopšte nije ni bilo. Onima koji su već stradali to nije nikakva uteha…

Kako sprečiti paniku?

Kao i uvek najbolje je delovati preventivno. Treba nastojati da se odstrane razlozi panike. Paniku pre svega potpomažu:
  • mrak
  • nevreme
  • zatvoren i skučen prostor
  • opasnosti koje se ne razumeju
  • histerično ponašanje drugih osoba
Isto kao što ovi elementi potpomažu paniku, postoje elementi koji paniku sprečavaju ili je pak drže pod kontrolom, a to su pre svega:
  • razumno i smireno ponašanje odgovornih lica
  • preduzimanje određenih akcija i upošljavanjem ljudi
  • prevazilaženje straha upoznavanjem sa situacijom
  • nikako ne dozvoliti da pojedinačna panika pređe u masovnu, koju je skoro nemoguće kontrolisati
Histerija, strah i užas su zarazni i lako se šire na ljude, ali isto tako i smirenost, hrabrost i odlučnost. Ako imalo postoji opasnost od izbijanja panike, treba odmah otklanjati uzroke uznemirenosti. Delovati sigurno i odlučno! Mala svetlost reflektora ili ručne lampe u mrakom ispunjenoj prostoriji čini situaciju preglednom i daleko sigurnijom. U ovom slučaju na primer, uzrok stvaranja panike je sveden na najmanju meru u samom njenom začetku.

Osnovna pravila za suzbijanje panike

  1. Informisanost 
    Informisanosti nikad dovoljno! Ako posetioci bioskopa ili pozorišta znaju da je za slučaj opasanosti spremna vatrogasna jedinica, prvobitni strah neće lako preovladati ljudima i isključiti razum. Ako je stanovništvo informisano o mogućnostima zaštite, neće ga savladati strah od bezizlazne situacije.
  2. Biti realan
    Ljudi najčešće ne veruju da se ništa neće dogoditi, ali ne treba ni povećavati bezrazložan strah. Takođe, naivno potcenjivanje i smanjivanje opasnosti kod ljudi, instiktivno povećava potencijalni strah. Zato uvek treba biti realan i gledati pozitivno.
  3. Pojedinačne slučajeve panike – izolovati 
    Pošto se strah brzo širi a besmislene glasine ljude čine još nesigurnijim, sva lica za koja se utvrde simptomi panike treba izolovati i odvojiti na neki način. Najbolje je dati im neki „zadatak“ koji će im skrenuti pažnju ili ih učiniti da se osećaju sigurnim tj. da rade nešto dobro i u cilju sopstvenog spašavanja. Ukoliko to ne pomaže, treba ih silom izolovati od ostalih i to što pre, jer kada se masovna panika pojavi onda je za sve kasno…
  4. nadjačati negativne zvučne nadražaje
    U jednoj prepunoj svečanoj sali je iznenada nestalo struje… Usled jake vike nekih ljudi nemir se proširio, neki su odmah potrčali ka izlazu i pri tom obarali stolove i čaše. Uznemirenost i strah su naglo porasli… Orkestar je iznenada zasvirao valcer što je jače mogao. Time je odstranjen mogući uzrok panike, masa se smirila a panika nije izbila punom silinom (setite se da je i na Titaniku prilikom potapanja, sve vreme evakuacije svirao orkestar i tako omogućio organizovano i smireno spašavanje)…
  5. koristiti zvučna sredstva 
    Muzika je uopšte pogodna da disciplinuje mase. npr.: Marševi imaju veliko psihološko dejstvo jer se ljudi kreću u ritmu. Masu je lakše voditi u jednom pravcu. To se može itekako koristiti u zatvorenim prostorima kod pojave panike.
  6. ako je neophodno primeniti i silu
    Ako su uzaludni pokušaji rešavanja mirnim putem, onda primeniti silu kako bi se sprečilo najgore. Često odsečni, grub i čvrst stav može dovesti situaciju pod kontrolu. Primenjena sila naravno mora biti u pravom odnosu sa onim što se želi postići.
  7. pretnja je često bolja od primene sile
    Mera prinude koja još nije izvršena više plaši mase ljudi nego preuranjena primena sile. U masi se svaki pojedinac nada da se to ne odnosi baš na njega, pa su efekti pretnje često daleko veći nego sama primena sile, jer posle primene sile to više nije slučaj.

Umesto zaključka

  1. Upamtite da je panika zarazna! Prevazići sopstveni strah, sačuvati mir i drugima pokazati da se ne plašite.
  2. Imati na umu da u većini slučajeva imamo posla sa paničarima! Takva je ljudska priroda. Naređenja izdavati glasnije od najglasnijeg paničara. Poslužiti se mikrofonom i sličnim uređajima.
  3. U slučaju potrebe merama prinude sprečiti haos! Koristiti uniformisana lica i policiju ukoliko je moguće.
  4. Delovati ubedljivo, hrabro i odlučno.
  5. Uspaničene ljude podeliti na grupe! Prihvatiti pomoć drugih i dati im zadatke. Manje grupe ljudi se lakše kontrolišu, na njih se može brže uticati i brže raspoređivati.
Sigurnost, odlučnost i promišljenost rukovodioca intervencije ulivaju mir i poverenje kod ljudi, a to su ujedno i najvažniji preduslovi za sprečavanje napada panike.

Januar 2004.g. Jagodina. Autor teksta: ing.el. Nebojša Manojlović

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor