Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Požari Dimnjaka

29 mar Edukacija | SVS
Požari Dimnjaka

(Onemogućimo požare dimnjaka i objekata)

Autor:

ing.el. Nebojša Manojlović

Sa zahlađenjem, u jesen a naročito zimi dolazi do niza problema, ne samo zbog snabdevanja ogrevom već i zbog opasnosti od požara i eksplozija koje nastaju kod sistema i uređaja za zagrevanje. Zbog složenosti ovih sistema, velikog broja uređaja i različitih vrsta opasnosti, ovoga puta zadržaćemo se samo na požarima dimnjaka i merama njegove zaštite.

Požari  Dimnjaka

Treba podsetiti da najveći broj požara nastaje u prvom delu grejne sezone, kada su i najvidljivije posledice lošeg (ili nikakvog) održavanja postojeće instalacije i to pre svega – dimnjaka. Dok se u industriji kako-tako još i vodi računa o odvodu dima, jer se za nepoštovanje određenih propisa snose sankcije, kod privatnih objekata je sve ostavljeno na savest samih korisnika, za nepoštovanje propisa niko ne odgovara, a presudnu ulogu odigra tehnička kultura i obrazovanje našeg stanovništva. Statistika pokazuje da je ona na niskom nivou, a naročito protivpožarna kultura. I u ovoj oblasti srećemo dve krajnosti. Dok neki godinama ne čiste dimnjake, drugi pak to čine više puta tokom godine (nažalost takvih je mnooogo manje). Kao i uvek, prava mera se nalazi negde između.

Iskustva su pokazala da je dimnjak najbolje čistiti pre i na kraju grejne sezone. U zavisnosti od vrste goriva (ogreva) možda će postojati potreba da se dimnjak čisti i u toku same grejne sezone. Na ovaj način bi se izbegli mnogi banalani, bespotrebni požari na stambenim objektima. Ukoliko se još i izgradnja dimnjaka vrši po propisu, onda je mogućnost požara nastalog zbog dimnjaka praktično eliminisana. Ali to u praksi i u životu često nije slučaj…

Na požare dimnjaka otpada skoro 20% od ukupnog broja požara, sa ne tako zanemarljivim štetama. Osim toga sa požarima dimnjaka dolazi i do čitavog niza drugih štetnih posledica. U prvom redu, takvi se požari često prošire na čitave objekte, praćeni velikim materijalnim štetama, brojnim povredama i ljudskim žrtvama, što je još i najteže. Povrh svega, porodica ostaje bez imovine i krova nad glavom i to u vrlo lošim vremenskim prilikama. Često se jednim blagovremenim i preventivnim postupcima ove štete mogu smanjiti i za 75%, dok se na uštedu u gorivu može računati i do 25%, što sasvim sigurno nije zanemarljivo. Kao što je već napomenuto, požari često nastaju usled nepropisne i nepravilne izgradnje dimnjaka. Nedovoljan prečnik dimovodnih kanala, nedovoljne promaje u dimnjaku, čak i nepravilno nameštanje i priključivanje ložišnih uređaja na dimnjake su rizični faktori koji se često sreću. Takođe i preopterećenost, odnosno priključivanje većeg broja ložišta od predviđenog, mogu izazvati požar dimnjaka. Dimnjaci se loše ili nikako održavaju. Nedovoljne ili nikakve vizuelne kontrole tokom grejne sezone. Usled dotrajalosti i oštećenja izazvanih seizmološkim aktivnostima, raznim vibracijama ili miniranjima, dolazi do pojave pukotina raznih veličina.

Požari  Dimnjaka

Jednim savesnim odnosom prema sopstvenom domaćinstvu, čak i jedna neobavezna vizuelna kontrola dimnjaka pre početka grejne sezone, bila bi dovoljna da prilično smanji rizik od požara. Pojava koja se često sreće na našim prostorima, a karakteristika je starijih gradnji, je da se noseće krovne grede zazidaju u dimnjak radi veće stabilnosti, zaboravljajući da pri tome ugrožavaju sopstvenu bezbednost. Požari ovakvih konstrukcija su vrlo česti, i svima koji na ovaj način imaju izvedenu krovnu konstrukciju se hitno preporučuje da to eliminišu. U dimnjak se NE SME ništa stavljati ili zazidavati. Takođe se nipošto ne sme naslanjati ili odlagati bilo kakav materijal pored dimnjaka, a to je opet česta pojava u seoskim domaćinstvima kada se čitava letina odlaže pod krov, odnosno pored dimnjaka, pušnica i sl. … Kod izgradnje dimnjaka voditi računa da bude izveden nepropusno tj. da se onemogući izlaz dima, čađi i iskri. Naročitu pažnju posvetiti izolaciji dimnjaka od drvene međuspratne i krovne konstrukcije. Izolacija se izvodi nezapaljivim materijalom širine najmanje 20cm. Ovo posebno dobija na značaju kada su u pitanju laki plafoni, pravljeni od trske. Pri dnu dimovodnog kanala se ostavljaju otvori za čišćenje koji se nepropusno zatvaraju od dvostrukog lima ili betona. Bolje je zatvarati limom jer se beton lakše oštećuje i razbija, pa se stoga javlja i veća opasnost od požara.

Prečniku dimovodnog kanala se posvećuje posebna pažnja. Još kod projektovanja, prečnik predvideti proračunom, nikako ne „od oka“ jer od ispravnog prečnika za određeni broj i vrstu ložišta, zavisi odgovarajuća promaja i ispravno funkcionisanje dimnjaka.

Priključci između dimovodnog kanala i čunka moraju biti propisno izvedeni. Na istom dimnjaku, ne smeju na istoj visini biti postavljena dva priključka. Njihov međusobni razmak mora biti najmanje 30cm kako se ne bi remetio uzgon i funkcija dimnjaka. Na jedan vertikalni kanal prečnika 14x14cm može se priključiti najviše dva ložišta.

Priključak između dimovodnog kanala i čunka se mora nepropusno izvesti. Kod izvođenja dimnjaka na ulazima u dimovodni kanal se ugrađuju rukavci tzv „štucne“. Kada je dimnjak van upotrebe zatvaraju se poklopcima od lima.

Požari  Dimnjaka

Da bi se odstranilo štetno delovanje strujanja vetra, na dimnjake se postavljaju dimovuci. Vetar ima znatan uticaj na promaju i funkcionisanje dimnjaka, a zavisi od podneblja i lokalnih prilika. On se odbija od raznih krovnih i zidnih površina i kad nailazi na druge prepreke dovodi do smetnji na promaji, a često i do požara. Po obliku , okrugli dimovodni kanali su pogodniji zbog manjih otpora vazdušnog strujanja tzv. promaje. Čađ se onda manje zadržava a čišćenje je lakše.

Debljina zida ima takođe značajnu ulogu na funkcionisanje dimnjaka. U dimnjaku je bolja promaja kada je spoljna temperatura manja od unutrašnje. Tada se dim brže kreće prema gore. Zbog toga dimnjaci sa debljim zidom ili dobrom izolacijom, mnogo bolje obavljaju svoju funkciju.

Iz navedenih razloga, podizanje metalnih, limenih ili proizvoljnih dimnjaka je zabranjeno bez odobrenja stručnjaka ili projektantske kuće, pošto može biti štetno po susedno okruženje, a samim tim se povećava i opasnost od izbijanja požara.

Visina dimnjaka ima takođe značajanu ulogu za funkcionisanje istog. Što je dimnjak viši to će i promaja biti bolja. Ali pri tom ne treba preterivati. Preterana promaja dovodi do bržeg sagorevanja goriva u ložištu a to dovodi do povećanog zagrevanja materijala od koga je dimnjak napravljen.

Požari  Dimnjaka

Nastaju oštećenja, pukotine kroz koje izlaze iskre, dim, čađ, često i sama vatra. Ako imamo zapaljivu konstrukciju ili odložen zapaljiv materijal, eto požara… Osim toga prejaka promaja može da povuče i izbaci u okolinu iskre, upaljeni papir i druge gorive čestice koje lako izazivaju požar.

Nasuprot tome, mala ili nedovoljna promaja može biti štetna, pošto dolazi do nepotpunog sagorevanja čestica koje se lepe na zidove dimovodnog kanala. S vremenom ga sužavaju ili potpuno zatvaraju, zbog čega dolazi često i do samoupale. Količina čađi zavisiće i od vrste goriva koje se koristi.

Usled nepropisne i neispravne izvedbe dimnjaka znatno se otežava ili potpuno onemogućava njegovo održavanje. Na ovaj način onemogućava se i upotreba uređaja odnosno alata za čišćenje dimnjaka.

Kod dimnjaka se najviše oštećuju vratanca i poklopci, zbog česte upotrebe prilikom održavanja, čišćenja i sličnih razloga. Neredovno održavanje je pak česta pojava kod nas, što zbog pomanjkanja stručnih radnika, što zbog protivljenja samih korisnika, u višespratnicama naročito, jer im se zbog neispravnih (propusnih) priključaka prljaju stambeni prostori. Tako malu pre-tvaraju u mnogo veću štetu, jer kasnijom upotrebom dimnjaka u grejnoj sezoni, to postaje neizbežno.

Dimnjake moramo redovno održavati, čistiti i proveravati, često i vizuelno, više puta tokom upotrebne odnosno grejne sezone. Samo tako će mo delovati preventivno i smanjiti mogu-ćnost izbijanja požara.

Kao što smo videli, postoji čitav niz uslova i faktora koji utiču na tako veliki broj požara dimnjaka, nesreća i šteta koja nastaju od njih. Neophodno je dakle da stanovništvo a pre svega korisnici ložišta i dimnjaka preduzmu mere radi sprečavanja izbijanja požara od dimnjaka. Mada je dužnost i zadatak svih projektanata, inspektora zaštite od požara, vlasnika i organa upravljanja stambenim i drugim objektima, mesnih zajednica, kućnih saveta, radnika dimnjačarske i vatrogasne službe, inženjera i tehničara za održavanje objekata, energetičara i drugih, da u okviru svojih dužnosti i ovlašćenja se angažuju na suzbijanju ovog sve većeg problema u društvu.


Autor radi kao profesionalni vatrogasni oficir u Vatrogasno spasilačkom Bataljonu Jagodina, Sektor za vanredne situacije MUP Republike Srbije, m.nesha@sezam.net

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor