Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

GAŠENJE VISOKIH OBJEKATA I EVAKUACIJA

29 mar Edukacija | SVS
GAŠENJE VISOKIH OBJEKATA I EVAKUACIJA
Autor:

ing.el. Nebojša Manojlović

Scenario gašenja visokih objekata, postavlja se kao najveći izazov rukovodjenju i komandovanju kao osnovi vatrogastva, i jedino brza i odlučna intervencija zasnovana na poznavanju konstrukcije zgrade i njenih karakteristika može nam obezbediti uspeh u ovoj operaciji, objašnjava Captain William R. Mulcahey of New York City’s Fire Department.

Gašenje visokih objekata i evakuacija

Šta su to “visoki” objekti? To je svaka zgrada čiji je zadnji sprat odnosno krov viši od najvišljih lestvi (najčešće 100 feet (30m prim.prev.)) koje poseduje određena jedinica ili svaki požar koji zahteva vatrogasne metode drugačije od onih na zemlji. Razmatrajući veličinu vatrogasne jedinice, tip i broj raspoložive opreme, dostupnost specijalne uzajamne pomoći, mogućnost snabdevanja vodom, veličinu zgrade i njenog vlasnika, i mnoge druge varijacije uključene u dizajn zgrade čine požarni scenario visokih zgrada – jedinstvenim. U svrhu pisanja ovog članka, mi ćemo govoriti o određenim tipovima koji nude najveći rizik po svoje stanare – visoke poslovne zgrade. Uobičajene dvospratne zgrade poslužiće nam kao primer, kao i zgrade od 6 i više spratova koje danas takođe često srećemo.

TIPOVI VISOKIH ZGRADA

New York ima najviše standarde i pravne zahteve za konstrukciju visokih zgrada, kao i statutom (zakonom) rešenu pasivnu zaštitu od požara. Visoke zgrade koje možemo danas naći (u New Yorku kao i u drugim gradovima) mogu se klasifikovati kao dva osnovna konstrukcijska tipa: Teške i Lake zgrade.

Teške zgrade (pravljene početkom ovog veka) nude izvanredne delove zgrada sa pregradama od ploča koje mogu izdržati požar od najmanje dva časa na svakom spratu, spoljašnji malter i dekor, čelične komponente spakovane u beton, spoljašnji zid vezan na svakom spratu, spratovi pravljeni sa pojačanim betonom, spoljni prozor koji obično može da se otvara, i bez centralnog vođenja vazduha tj bez sistema za cirkulaciju (prečišćavanje) vazduha.
Drugačiji tipovi zgrada se mogu naći u starijim zgradama, visokim zgradama konstruisanim posle 1960.g. i poznatim kao Lake zgrade. One su konstruisane sa nedostatkom pregrada (odvojenih odeljenja), zaštitom konsrtruktivnog čelika koji se obično štiti prskanjem po vatrootpornom materijalu, spoljašnji zid je pregradni zid konstruisan od stakla ili metala (ovaj pregradni zid je spoljni, odvojen 15-30 cm koliko zahteva vatrootporni materijal).

Gašenje visokih objekata i evakuacija

Ovde, međuprostor tavanice ima osobinu vatrogasnog zapušača. Ovaj deo predstavlja vazdušni odeljak ili komoru kroz koju se vazdušni kanali povezuju, i gde se vazdušni distributivni sistem nalazi između viseće tavanice i donjeg dela sprata. Ovaj deo se najčešće greje i hladi sa zagrevanjem, ventilacionim i vazdušnim sistemom, koji predstavlja multi-spratni sistem.
Spoljni zidovi se normalno ne mogu otvoriti, i spratna konstrukcija je od lakog betona “Q” platforme, i tipa kombinovane konstrukcije sprata u kome se nagomilani čelik koristi kao podrška za spratni beton.
Ovakav deo zgrade se uobičajeno karakteriše kao srž (jezgro), dok se liftovi, stepeništa i sl. grupišu zajedno u jedan deo zgrade. On može biti u samom centru postojeće zgrade, u uglu zgrade ili sa strane zgrade.
Veliki slobodan prostor na spratu, visina zgrade, veliki broj stanara i infrastruktura same zgrade, zahtevaju od vatrogasne jedinice na određeni način uspostavljanje komande, kontrolu i koordinaciju operacije unutar same zgrade. Borbeni aspekt na gašenju visokih zgrada zasniva se na osnovu uspostavljanja prioriteta gašenja i prenošenja komande na vatrogasne oficire, vatrogasne jedinice ili grupe vatrogasaca koji moraju da reše različite vrste problema.

ŠTA JE VAŠ PROBLEM

Prvi problem koji vatrogasac ima kada stigne na lice mesta je da ustanovi lokaciju požara. Informativni pregled lokacije može biti netačan, i dim i veličina požara možda odaju lokaciju koja je nekoliko spratova dalja od stvarnog mesta požara. Određivanje tačne lokacije i prostora zahvaćenog požarom, mogu biti kritični pri evakuaciji stanara i određivanju taktike gašenja požara.
Korišćenje protivpožarnog sistema zaštite ugrađenog u zgradi mora biti maksimalno. Ispravno održavan i operativno upotrebljen sprinkler sistem može zadržati požar u granicama sve dok vatrogasci ne dođu u zonu požara i ne ugase ga. Unutrašnji hidranti postavljeni u čelo stepenika mogu pomoći vatrogascu pod uslovom da je početni požar zadržan na spratu.
Zgrada možda ima pomoćnu vatrogasnu pumpu pa možemo zahtevati njeno aktiviranje. Zajedničkom upotrebom hidranata i sprinkler sistema povećavamo vatrogasna sredstva, a to bi nam sigurno povećalo i šanse pri početnom gašenju požara. Da bi obezbedili odgovarajuće snabdevanje vodom za protivpožarne sisteme zgrade, vatrogasci preporučuju da sistem snabdevanja vodom bude obezbeđen sa najmanje dve pumpe i sa dva potpuno odvojena izvora. Ukoliko je na raspolaganju samo jedno spoljno mesto za kačenje creva (misli se na spoljni hidrant (prim.prev)) onda se kao druga linija snadevanje koristi zidni hidrant na spratu.

Gašenje visokih objekata i evakuacija

Ventilacioni sistem (HVAC) mora biti sposoban da reaguje na pojavu dima u zgradi. U visokim objektima on je obično podeljen na različite zone i spratove. Po dolasku, ako nije automatski isključen, ovaj sistem mora biti isključen i stavljen u mod u kome nema više cirkulacije.
Pre bilo kakvih daljih akcija je osvajanje ovog sistema, a sprat na kome je utvrđena lokacija požara mora biti likvidiran. Posle ove likvidacije, sve zone ventilacije koje ne spadaju u požarno ugroženo područje, mogu se aktivirati. To će uticati na dotok svežeg vazduha u ovim zonama, dekompresije zona kao i ograničavanje širenja dima. Inženjer zgrade (stručno obezbeđenje) može asistirati rukovodiocu gašenja, jer njegovo poznavanje različitih sistema u zgradi (kao što je ovo) može puno pomoći.

NAČIN PRISTUPA

Spoljni prilaz visokim objektima može biti veoma ograničen određenim smetnjama (preprekama), velikim uređenim parkom, jezercima i drugim preprekama davajući nam nekoliko ograničenih prilaza za veću opremu. Ukoliko je požar na spratu, najbolji put je uz pomoć lifta i to dva sprata ispod mesta požara.
Koristeći liftove u startu dobijamo brz prilaz vatri i mogućnost gašenja vodom uz pomoć sprinklera ili cevnog mlaza (crevo) kao i isključenje struje. Ukoliko je moguće, treba sve liftove postaviti u modu “Fireman Control” (pod kontrolom vatrogasaca).
Trenutno postavljanje glavne komande (“Lobby Command Post”) je kritično za operaciju. Sa ove lokacije, sve vitalne informacije se prenose ka i od komande sa lica mesta (“Operations Post”) (obično locirana na sprat ispod požara), komanda za traženje i evakuaciju (“Search and Evacuation Post”) (obično locirana najmanje pet spratova iznad požara) i osnovno (polazno) područje (“Staging area”) (obično locirano dva sprata ispod “Operations Post”).
Svako od ovih područja mora biti pod komandom vatrogasnog oficira (Chief Officer) i mora imati čvrstu vezu i radio komunikaciju sa glavnom komandom (“Lobby Command Post”). U mnogim zgradama slobodni prostori su opremljeni telefonima vezanim direktno sa Vatrogasnom jedinicom kao i javnim razglasom koji se može upotrebiti za upozorenje ljudi u zgradi.
Kada je požar na lokaciji likvidiran, stepenište za “Napad” i “Evakuaciju” može poslužiti svojoj nameni. Procedura evakuacije stanara zavisi od mnogo faktora, uključujući lokaciju i veličinu (granice) požara, dim, toplotu, unutrašnje stanje stepeništa … U samom startu, sprat zahvaćen požarom i sprat iznad njega jedini zahtevaju trenutnu evakuaciju.
Međutim, stanari sa ostalih spratova mogu takođe izaći, koristeći bilo koje slobono stepenište dok im se ne kaže drugačije. Stanari se takođe mogu evakuisati uz pomoć opreme za evakuaciju (lestvi ako dohvataju), jastuka za spasavanje ili na drugi način, ali je najbezbednije koristiti unutrašnje stepenište. Liftove treba maksimalno izbegavati.
Helikopter predstavlja izvestan rizik, i moralo bi biti upotrebljeno kao krajnje rešenje. Helikopter se u slučaju nužde može upotrebiti za zbrinjavanje ljudi i opreme na krovu zgrade.

BUDI AGRESIVAN U SVOM NAPADU

Koristeći stepenište za “Napad” vatrogasci koji prvi napadaju vatru moraju napraviti agresivan napad kako bi ograničili i uništili požar, i na taj način sprečili dalje širenje požara. Ali, ponekad se na spratu gde gori jave komplikacije- kao što su nepodnošljiva toplota i dim, velika površina sprata (većina radnog dela je kockasta), skriveni dodatni (vazdušni) prostori – mogu dati razlog koji utiče na odugovlačenje likvidacije požara.
Jedinstvenu pomoć pri napadu sa stepeništa daju izbacivači dima (“smoke ejectors”, two 9,500 cfm units) koji mogu biti postavljeni tri sprata ispod požara i to sa vratima zatvorenim na početku i na kraju stepeništa. Ovim ćemo dobiti “hermetički” zatvoreno stepenište u blizini požara, , smanjiti “stack effect” (efekat dimnjaka prim.prev.) i ograničiti širenje (prostiranje) dima kroz zgradu.
Izbacivači dima mogu takođe biti korišćenii sa vratima otvorenim na početku i na kraju stepeništa, što pomaže povećanju efekta dimnjaka a to opet pomaže izbacivanju dima izvan zgrade. Važno je podsetiti da pre početka napada sa stepeništa, mora biti proverena njena upotreba jer se možda prvo mora koristiti za evakuaciju stanara.
Druga cevna linija (drugi tim) se mora koristiti za sledeće svrhe: pojačati prvu cevnu grupu pri operaciji gašenja; štititi poziciju prve cevne grupe; štititi potragu i evakuaciju sa sprata ugroženog požarom; preventivno delovanje oko samog jezgra požara i eventualno ugrožavanje prve cevne grupe.

SISTEM VENTILACIJE

Horizontalna ventilacija mora biti razmotrena kao poslednja opcija i to kao efekat koji je najmanje poželjan. Kada izvršioci budu sklanjali ili otvarali prozore, moraju se preduzeti bezbedonosne mere u zoni gde se očekuje razbijeno ili otpalo staklo.
Ova zona može zahvatiti nekoliko blokova, uzimajući u obzir visinu zgrade. Vertikalna ventilacija utiče na “efekat dimnjaka” na više različitih načina. To postaje uočljivo kod zgrada višljih od 60 feet (18m) i povećava se sa povećanjem visine zgrade.

Gašenje visokih objekata i evakuacija

Ovo se može tumačiti na dva načina: kao pozitivan i kao negativan efekat. Pozitivan efekat dimnjaka je pomeranje vazduha na gore u vertikalno okno, a negativan efekat je pomeranje vazduha i na dole. Pozitivan efekat dimnjaka se ogleda u smanjenju spoljne temperature pri izlaganju temperaturi unutar zgrade, a negativan efekat može da se javi kada je spoljna temperatura veća od tempetrature u samoj zgradi.
Najveći efekat je kada je spoljna vazdušna temperatura iznad 330C. Efekat je još intenzivniji ukoliko imamo jak vetar. Ako želimo najveću korist od “efekta dimnjaka”, vrata na početku i na kraju stepeništa moraju biti otvorena kada stepenište koristimo za izbacivanje dima. Prostor najbliži stepeništu (spoljni hodnik, kancelarije, prozori i sl. prim.prev.) a daje najbliži put ka spolja, mora takođe biti izlazni ventil (odušak).
Vi imate odgovornost za verovatno hiljade stanara koji zavise od vašeg planiranja i vaše sposobnosti da se borite sa neizbežnim požarom visokih zgrada. Budite spremni, ili budite spremni da snosite posledice!!!


preveo sa engleskog:
ing.el. Nebojša Manojlović
m.nesha@sezam.com

Izvor: časopis “Fire & Rescue” , Engleska

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor