FLASHOVER I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI GAŠENjU POŽARA | Sindikat vatrogasaca Srbije
Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

FLASHOVER I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI GAŠENjU POŽARA

29 mar Edukacija | SVS
FLASHOVER I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI GAŠENjU POŽARA
Autori:

Dragan Karabasil, Verica Milanko, Mirjana Laban

REZIME

Rad obrađuje opasnosti po zdravlje vatrogasaca pri gašenju požara u zatvorenim prostorima skopčane sa produktima pirolitičke disocijacije požarnih gasova u uslovima dobre ventilacije. Obrađen je flashover, kao najčešći uzročniik smrti američkih profesionalnih vatrogasaca. Flashover spada u fenomene pri požarima dobro provetravanih prostora, koji sačekuju vatrogasce pri unutrašnjim napadima nanoseći im teške opekotine. Izuzetaka ima i vatrogasci mogu postati žrtve flashover-a i pri taktici spoljašnjeg napada na opožarenu zgradu.
Ključne reči: plameni udar, flashover, obuhvat plamenom, bezbednost pri gašenju požara pirolitički produkti sagorevanja

UVOD

Flashover kao opasnost za zdravlje vatrogasaca ima tendenciju stalnog porasta zbog zastupljenosti složenih organskih materijala u unutrašnjoj dekoraciji radnog i životnog prostora ljudi. Ovaj trend, negativan za zdravlje vatrogasaca se ne može zaustaviti ali se svakako njegove štetne posledice za zdravlje onih koji učestvuju u požaru može svesti na minimum. Ako vatrogasci i žrtve na vreme prepoznaju opasnost i znaju koje mere treba preduzeti broj žrtava će se svesti na minimum. Od ključne je važnosti da vatrogasci prepozaju znake nastupajućeg flashover-a a ne njihovi komandiri jer se isti ne nalaze u opožarenom objektu i njihovi životi nisu ugroženi. Naravno bitno je i da komandni kadar dobro poznaje sve opasnosti kojima se izlažu vatrogasci kada krenu u požarom zahvaćeni objekat.

OBUHVAT PLAMENOM „FLASHOVER“

Flashover – plameni udar ventilisanog prostora ( u stručnoj literaturi koristi se i izraz „razbuktavanje dima“). Postoji više definicija flashover-a. U radu ćemo razmotriti dve najvažnije. ISO definicija (International standard organisation – ISO 1990): „Nagli prelaz rastućeg požara u stanje u kojem su odjednom zahvaćeni svi gorivi materijali koji se nalaze u prostoru“. Definicija u literaturi „British fire service operations“: „U požarnom sektoru požar može ući u fazu gde ukupna toplotna radijacija nastala požarom, vreli gasovi i vrući zidovi požarnog sektora prouzrokuju nastanak zapaljivih produkata pirolize izloženih površina unutar sektora. Uz postojeći izvor paljenja, situacija će rezultirati iznenadnim i naglim prelazom rastućeg požara u potpuno razvijeni požar“.

Definicija
Izraz flashover prvi je opisao britanski naučnik P. H. Thomas šezdesetih godina prošlog veka, a korišten je da opiše razvoj požara od početne faze do tačke posle koje požar postaje potpuno razvijen. Ova definicija opisuje da faza razvoja požara kulminira flashover-om. Današnja definicija je nešto drukčija od početne Tomasove, a glasila bi ovako; „plameni udar zatvorenog ventilisanog prostora naziva se flešover, a događa se u međufazi između početnog i razbuktalog požara“. Pod pojmom ventilisanog prostora podrazumeva se prostorija u kojoj su usled požara popucala prozorska stakla ili progorela vrata, što omogućava dotok svežeg vazduha. Osnovni potrebni uslovi za nastajanje flashovera-a su:

  • temperatura dima i zapaljivih gasova produkata nepotpunog gorenja pri stropu prostorije treba biti oko 600°C. Tada se postiže toplotno isijavanje koje je dovoljno da zagreje sav zapaljiv materijal (predmeti i gasoviti produkti pirolize) koji se nalazi u prostoriji na temperaturi paljenja.
  • Treba da postoji optimalan dotok svežeg vazduha kroz prozore ili vrata. Ako je prevelik dotok, ne može se postići temperatura od oko 600°C jer se prostorija hladi. Ako je dotok vazduha mali, požar ne gori dovoljno intenzivno i temperatura u prostoru pada. Ključan generator koji proizvodi pirolitičke gasove i pare je toplota. Oko 75% nastalog toplotnog zračenja biće zadržano i usmereno od stropa (neutralne površine) prema dole. To će dovestido povećanja nastanaka požarnih gasova kao rezultat pirolize. Tada nastaje kritičan trenutak kada se svi gasovi nastali pirolizom odjednom pale jer je njihova koncentracija bliska DGE a ekspanzijom dosegnu do plamenih jezičaka.

Da bi se sprečilo flashover (trenutno sagorevanje nakupljenih gasova), potrebno je pristupiti hlađenju i razređivanju nesagorelih produkata sagorevanja i pirolize. Flashover se događa kada ukupna toplota nastala unutar prostora, i u najudaljenijoj tački od izvora požara, emituje energiju u iznosu od 25 KW/m2.
Flashover-om se može upravljati i to kontrolom ventilacije, (dotok kiseonika u opožareni prostor), hlađenjem pirolitičkih gasova, ili hlađenjem preostalog goriva.
Požar je u početnoj fazi u potpunoj zavisnosti od ventilisanosti i zapaljivom sadržaju prostora. Ostaće u ovoj fazi ako je otvor na opožarenom prostoru veličine ulaznih vrata. Poveća li se otvor do veličine zida, požar će tada u potpunosti zavisiti od raspoloživog goriva. Kod požara koji se dogode u većim požarnim sektorima nije izvesno da će se uvek razviti u flashover. Razlog egzistencije ove mogućnosti leži u činjenici da se požarni gasovi hlade kako se šire prema stropu i udaljavaju od izvora paljenja. Struktura građevine (čelik, beton) ponaša se kao pasiv – čim požarni gasovi dosegnu strop oni se hlade zbog brzog odvođenja toplote. Tako ohlađeni požarni gasovi neće dostići potreban stepen zagrejanosti i pokretljivosti.

FAZE ZAGREVANjA

Za stvaranje uslova za flashover treba zadovoljiti dva činioca:

  • dovoljan priliv kiseonika iz vazduha, radi održavanja sagorevanja uz pojavu plamena
  • nedovoljno odvođenje toplote. Toplota nastala u požaru se uopšte ne odvodi ili se pak nedovoljno odvodi tako da temperatura raste. drvene obloge i ostali toplotni izolatori ugrađeni u objekat spre- čavaju razmenu toplote sa okolinom.

Oslobođeni zagrejani gasovi sakupljaju se u gornjem delu prostorije. Međutim, još ne dolazi do nagomilavanja toplote, obzirom da se dim može širiti, ili pak strop prostorije preuzima deo nastale toplote, pa se produkti pirolize hlade. Požar se počinje širiti i dolazi do povećanog stvaranja vrelog dima. Ako se toplota sadržana u dimu ili sam dim ne mogu dovoljno odvoditi ili prenositi, u zadimljenoj zoni će doći do porasta temperature i gornji deo prostorije će se zagrevati. Vreli dim i zagrejani deo prostorije počinju da zrače toplotu, te će gorive materije u preostalom delu prostora, koje su udaljene od žarišta požara, početi da oslobađaju pirolitičke gasove koji će se gomilati u gornjem delu prostorije (u zadimljenom sloju). To naizmenično delovanje požarnog dima i toplotnog zračenja naziva se povratno termičko delovanje radijacije. Poveća li se udeo pirolitičkih gasova u zadimljenoj zoni, moguća je pojava plamenih jezika i to:

  • ako se u zadimljenom sloju nalazi dovoljno vazduha
  • pri njihovom izlaženju iz prostorije
  • na granici vazdušnog i zadimljenog sloja (plameni jezici dodatno zrače toplotu, koja još više pojačava oslobađanje pirolitičkih gasova).

Za flashover je presudno da se u prostoriji nalazi dovoljno kiseonika i pirolitičkih gasova čija je koncentracija na granici buktanja. Do razbuktavanja zadimljenog sloja doći će čim se postigne blizina donje granice eksplozivnosti (DGE) pirolitičkih gasova koja se naziva granica buktanja. Pri požaru ne dolazi do značajnijeg porasta pritiska iznad zone neutralne ravni uz nagli dotok vazduha, pritisak može porasti do 1 KPa. Nakon iniciranja plamenom gorućeg požara i zapaljenja ove komprimovane smeše, cela će prostorija buknuti, kao da je polivena benzinom, a preživljavanje bez zaštite je nemoguće. Zaštitno odelo prema EN 469 omogućiće korisniku povlačenje u trajanju od oko 5-8 sekundi. Na žalost to je malo vremena da bi se vatrogasac povukao iz prostorije bez teških povreda, a najčešće se radi o opekotinama opasnim po život.

PREDZNACI FLASHOVER-a

U prirodnom razvoju požara razbuktavanje dima javlja se u ranoj fazi požara. Međutim očituje se tek u toku vatrogasne intervencije. Do flashover-a najčešće dolazi kada se prve mere zaštite pokažu neefikasnim ili kada se ne može odrediti žarište požara. Razbuktavanje dima ima samo jedan, stvarno pouzdan predznak (porast temperature), stoga je nužno preduzimanje preventivnih mera zaštite.
Dim prvi znak pretećeg flashover-a je ekstremno gust, taman dim koji dinamično izlazi iz prostorije, zgrade ili kuće. Ako je dim uz to još i toliko vruć da se u njemu ne može držati ruka, to također upućuje ne predstojeći flashover.

Osnovni predznaci flashover-a su:

  • Plameni jezici; ako se u zadimljenoj zoni ili na njenoj granici s ne zadimljenom zonom javljaju plameni jezici, za nekoliko će sekundi doći do flashover-a. Stoga odmah treba preduzeti mere zaštite (hlađenje vrelog dima) ili krenuti u povlačenje. Ako se dim pali na vazduhu dok izlazi iz objekta, potrebno je na to upozoriti navalne grupe koje se nalaze u unutarnjosti objekta, a po potrebi zapovediti njihovo povlačenje u interesu bezbednosti.
  • Porast temperature; prema američkim izvorima jedini pouzdan predznak flashover-a jest upadljivo jak porast temperature. Taj porast temperature se može osetiti i preko zaštitne odeće i sigurno najavljuje flashover.

Predznak flashover-a – ekstremno gust i dinamičan dim
Slika 1:

Predznak flashover-a

Evo još nekih predznaka za nastup flashover-a. Požar mora biti, kao što je već rečeno u ventilisanom prostoru.
Nesnosna isijavajuća toplota zbog koje je navalna grupa prisiljena da se zadrži vrlo nisko i vrele površine predznaci su nastupajućeg „obuhvata plamenom“. Ostali predznaci su:

  • spuštanje nivoa neutralne ravni s proplamsavanjem u visini stropa („plameni jezičci u dimu“).
  • povećana stopa pirolize.
  • povećana turbulencija neutralne površine.
  • porast brzine i/ili turbulencije gasova ukazuje na brzo približa- vanje flashover-a.

Ponekad je moguće uočiti i „nadimajući efekat“ požarnih gasova. Teško je, naravno, predvideti flashover. U zatvorenom prostoru je prisutno mnogo faktora koji sprečavaju suvislo rasuđivanje. Gledati u požar i rasuđivati realno analizirajući svaki signal stigao od vatre je prosto suludo, i za to vatrogasci nemaju vremena. Komandir ga mora imati ili ga naći ako ga nema!

Flashover u prodoru kroz prozor opožarenog objekta
Slika 2:

Flashover u prodoru

ZAKLjUČAK

Kvalitetna obuka je glavni faktor u borbi sa požarima, pa tako i u predviđanju flashover-a i pravovremenom reagovanju u datom trenutku. Vatrogasci se nalaze u nezavidnom položaju za vreme intervencija, uz veoma teške uslove rada tu su i ove opasnosti koje prete operativcima. Visoke temperature, mogućnost propadanja poda ili urušavanja samog objekta, gust dim koji smanjuje vidljivost, otrovni produkti gorenja i najgore od svih zapaljivi pirolitički gasovi koji mogu stvarati eksplozivne smeše. Kontakt tela sa visokom temperaturom je pogibeljan. Odela za zaštitu vatrogasaca od visokih temperatura na žalost nisu delotvorna. Zaštitno odelo prema EN 469 omogućiće korisniku povlačenje u trajanju od oko 5-8 sekundi. Kako flashover traje i po 20 sekundi, povrede su smrtonosne. Treba li podsećanje da kvalitet zaštitnih odela naših vatrogasaca nije prema citiranom standardu već su znatno slabije. Stoga je nužna kvalitetna obuka budućih vatrogasaca i onih koji to već jesu, jer upravo o stečenom znanju tokom školovanja u budućnosti će zavisiti njihovi životi, kao i životi onih koje treba spasavati. Nedvosmisleno je i neophodno da se u Srbiji oformi centar za obuku vatrogasaca, koji će ovu problematiku približiti vatrogascima na kursu kako bi ovu opasnost u realnom životu izbegli.

LITERATURA
  1. ***: „CFBT – Compartment Fire Behaviour Training“, Devon Fire and Rescue Service te Snjedish Rescue Service Agencć.
  2. Grimnjood P.: «Fog Attack», 1989. London
  3. Karabasil D.: “Osnove taktike gašenja požara”, Budućnost, NoviSad, 1998
  4. Karabasil D., Lovreković Z.: „Požarne opasnosti objekata i tehnologija kroz istoriju“, Zbornik radova savetovanja Zaštita od požara, zaštita životne sredine i bezbednost objekata, Subotica 1998.
  5. Karabasil D: «Strategija zaštite od požara i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara», doktorska disertacija, Beograd, 2004.
  6. ***: „British fire service operations“. Internet sajt
  7. Grimnjood P., Koen Desmet K., Tactical Firefighting, 2003
  8. Grimnjood P., Firefighting- Strategć & Tactics, 1998
  9. Hartin, E. (2006). Extreme fire behavior: Smoke explosion, 2006
  10. Hartin, E. (2005). Smoke Burns, 2008

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor