Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

UPRAVLJANJE RIZIKOM NA VATROGASNIM INTERVENCIJAMA

07 feb Edukacija | SVS

Info / SVS

Darko Jocić

UPRAVLJANJE RIZIKOM NA VATROGASNIM INTERVENCIJAMA

Uvod

 

Izuzetnoo je važno da u svakom trenutku prilikom intervencije, rukovodilac bude svestan redosleda prioriteta (Slika 1.). Nepoštovanje ovog redosleda može dovesti do nesagledivih posledica.

Primarna odgovornost svakog rukovodioca intervencije je pre svega bezbednost vatrogasaca. Praćenje bezbednosti vatrogasaca treba da se odvija konstantno tokom cele intervencije.

Ako vatrogasci ne sačuvaju svoje živote, nikom neće moći da pomognu.

Rukovodilac mora da ima dinamički plan upravljanja rizikom i da obrati pažnju da odnos rizika i dobiti bude ispoštovan tokom cele intervencije.

Prioriteti na intervenciji, prema njihovom redosledu po važnosti su sledeći:

 

  • Bezbednost vatrogasaca
  • Bezbednost ugroženih lica
  • Stabilizacija događaja
  • Zaštita imovine

 

Svaki od navedenih prioriteta na intervenciji u zavisnosti od konkretne situacije može postati taktički cilj, osim bezbednosti vatrogasaca.

Bezbednost vatrogasaca se ne može svrstati u taktičke ciljeve jer je osnovni prioritet i zajednički imenilac svih intervencija.

Definicija rizika

 

Rizik predstavlja mogućnost nastanka događaja sa neželjenim posledicama.

Postoji mnogo vrsta rizika u zavisnosti od toga gde ga prepoznajemo. Od rizika u bankarskim poslovima i poslovima osiguranja, gde se rizikuje novac, pa do situacija, kao što su vatrogasne intervencije, gde se razmatra rizik po život.

Ono što stvara rizik je pre svega nedostatak informacija, odnosno nemogućnost pravovremenog dobijanja svih relevantnih informacija. Razlog za nedostatak informacija je u suštini, činjenica da je budućnost po svojoj prirodi neodređena.

Naravno, jasno je da je neke događaje je moguće predvideti sa veoma velikom tačnošću, dok je neke druge, suprotno tome, gotovo potpuno nemoguće predvideti.

Rizik uopšteno zavisi od mnogo faktora. Iskazano jezikom matematike, rizik je funkcija različitih parametara:

 

R = f (H, V, E, CC, R, M, P, C, …)

 

gde su parametri:

 

H – hazard / opasnost (Hazard)

V – ranjivost / povredljivost (Vulnerability)

E – izloženost (Exposure)

CC – izdržljivost (Coping Capacity)

R – otpornost / žilavost (Resilience)

M – upravljivost (Manageability)

P – verovatnoća (Probability)

C – posledice (Consequences), i  tako dalje.

 

Očigledno je da procena rizika po učesnike na vatrogasnim intervencijama, rešavajući ovu složenu funkciju, a pri tome imajući u vidu „trku sa vremenom“, odnosno potrebnu brzinu odlučivanja, nije izvodljivo.

Zbog toga je potrebno koristiti alat kojim se može dovoljno brzo, a pritom i dovoljno tačno, proceniti rizik.

Alat za kvantifikaciju rizika

 

Alat za procenu rizika na vatrogasnim intervencijama (Tabela 1.) se zasniva na  analizi odnosa verovatnoće i posledica mogućeg štetnog događaja. Ovi se parametri mogu relativno brzo i tačno proceniti, a na osnovu njih je moguće relativno tačno predvideti rizik po učesnike u vatrogasnoj intervenciji.

Dakle, rizik prilikom vatrogasnih intervencija posmatramo kao odnos verovatnoće i posledica od budućeg događaja.

Takođe, pošto se okolnosti na vatrogasnoj intervenciji stalno menjaju, procena rizika ne može da se uradi samo jednom, na početku intervencije, nego mora konstantno da se preispituje, sve vreme tokom trajanja intervencije.

Takav način procenjivanja rizika se naziva dinamička procena rizika.

 

U Tabeli 1. su posledice i verovatnoća podeljeni u po pet kategorija. Posledice prema tome mogu biti:

  1. neznatne,
  2. male,
  3. umerene,
  4. značajne i
  5. katastrofalne,

 

dok se verovatnoća deli na kategorije:

  1. gotovo neverovatno,
  2. malo verovatno,
  3. verovatno,
  4. vrlo verovatno i
  5. gotovo sigurno.

 

Ukrštanjem ovih kategorija dobijamo meru rizika i to:

 

  • Izuzetno mali rizik, od 1 do 3
  • Mali rizik, od 4 do 6
  • Srednji rizik, od 8 do 12
  • Veliki rizik, 15 i 16,
  • Izuzetno veliki rizik, 20 i 25

 

Pošto je ipak nemoguće potpuno precizno odrediti sa kojom verovatnoćom će se dogoditi neželjeni događaj, kao i koje će posledice imati, u konačnoj istanci procena rizika na intervenciji zavisi od znanja i iskustva rukovodioca intervencije, a u meri koja nije zanemarljiva i od njegove intuicije.

Među vatrogascima u Srbiji načelno postoji dva dijametralno suprotna pristupa prema riziku.

Postoji mišljenje, da ako rizik ne možemo tačno da procenimo, bolje je da ga predimenzionišemo, kako bi bezbednost vatrogasaca uvek bila na najvišem nivou. Međutim, iako se na ovaj način obezbeđuje da bezbednost vatrogasaca uvek bude maksimalna, ovaj pristup dovodi do toga da bi mogućnost spašavanja ugroženih u požaru (ili drugom vanrednom događaju) uvek bila minimalna, a time osnovna svrha vatrogasaca ne bi bila ispunjena. Ovakav pristup može da se sretne u nekim manjim jedinicama i gotovo uvek je posledica nedovoljnog broja vatrogasaca koji učestvuju na intervenciji, odnosno nedovoljnog broja zaposlenih vatrogasaca u jedinici.[1]

Drugi, u Srbiji daleko češći pristup, je da vatrogasci uvek maksimalno rizikuju. Na ovaj način se stvaraju situacije u kojima dolazi do nepotrebnih povređivanja vatrogasca i u slučajevima kada je rizik bilo apsolutno moguće zaobići u potpunosti.

Da bi se izbegle greške kako precenjivanja, tako i potcenjivanja rizika, potrebno je da se u upravljanju rizikom na intervenciji ima u vidu šta je i u kojim slučajevima za vatrogasce rizik prihvatljiv.

___________________________

[1] Često je to samo jedan vatrogasac  u smeni- Prim.aut.

Prihvatljivi rizik

 

Prihvatljivi rizik je rizik, koji bi vatrogasci trebali da preuzmu, obzirom na očekivane rezultate.

 

U NFPA 1500[2] je koncept upravljana rizikom zasnovan na sledećim principima:

 

  1. Vatrogasci treba da preuzmu veliki rizik u situacijama kada je potencijalno moguće spasti ugrožene ljudske živote
  2. Vatrogasci treba da preduzmu akciju kako bi umanjili ili zaobišli uobičajene rizike, ako je moguće spasiti imovinu[3]
  3. Ako nije moguće spasiti ni ljudske živote, ni imovinu- vatrogasci neće rizikovati

 

Sandardom NFPA 1500 nije definisano šta podrazumeva potencijalno moguće spašavanja ljudskog života i u kojoj meri.

Korišćenje pet, umesto tri kategorija rizika (Tabela 1.) donekle može olakšati ovu u praksi veoma tešku dilemu prilikom određivanja prihvatljivog rizika na intervenciji, i to po sledećem ključu:

 

  1. Vatrogasci treba da preuzmu veoma velik rizik kada znaju tačnu lokaciju ugroženih lica. Tačna lokacija ugroženih lica podrazumeva da vatrogasci imaju ili vizuelni ili auditivni kontakt sa ugroženim licima.
  2. Vatrogasci treba da preuzmu veliki rizik ako se zna ili očekuje da u objektu ima ugroženih lica, ali se ne zna tačno njihova lokacija.
  3. Srednji rizik vatrogasci treba da preuzmu kada je ugrožena imovina od velikog kulturno- istorijskog ili naučnog značaja.[4]
  4. Mali rizik treba da preuzmu kada je ugrožena ostala imovna.
  5. Ako nije moguće spasiti ni ljudske živote, ni imovinu- vatrogasci neće rizikovati

___________________________

[2]  NFPA- National Fire Protection Association je američki set standarada; NFPA 1500 je standard koji se odnosi na zdravlje i bezbednost vatrogasaca

[3] Što praktično znači da treba da preuzmu mali rizik- Prim.aut.

[4] Imovina koju je nemoguće kupiti novcem.

Zaključak

 

Vatrogasne intervencije spadaju u događaje koji u sebi sadrže mnogo različitih opasnosti, a samim tim i mnogo različitih rizika, od kojih je mnoge teško, pa i nemoguće predvideti. Upravo zbog toga, kvalitetno upravljanje rizikom na vatrogasnim intervencijama zahteva pre svega veliko znanje iz raznih oblasti nauke i tehnike, kao i značajno iskustvo u rukovođenju vatrogasnim intervencijama.

U ovom tekstu je predstavljen model upravljanja rizikom na vatrogasnim intervencijama, pomoću kojeg takvo upravljenje postaje gotovo u potpunosti racionalan, odnosno logičan proces.

Iako logično i racionalno upravljanje rizicima na intervenciji, predstavljeno u ovom tekstu, treba da bude cilj svim rukovodiocima vatrogasnih intervencija, takođe se i pored toga ne sme u potpunosti zanemariti značaj intuitivnog razmišljanja i odlučivanja, koje, kada je odluku potrebno doneti u situacijama gde su prikupljene informacije maksimalno nepouzdane, može da odredi razliku između života i smrti.

 

Literatura

 

  1. Grimwood P., EuroFirefighter, UK 2008.
  2. Jocić D., Ladišić I., Milojević S., Vodič za rukovođenje intervencijom prilikom požara u zatvorenom prostoru, Srbija 2016.
  3. Norman J., Fire Officeres handbook of tactics, 4th Edition, USA 2012.
  4. NFPA 1500, Standard on Fire Department Occupational Safety and Health Program, Edition 1997, USA 1997.
  5. Sekulski D., Ćosić Đ., Popov S. i dr., Uvod u analizu rizika, Sripta- radna verzija, Novi Sad 2012.

 

UPRAVLJANJE-RIZIKOM-NA-INTERVENCIJAMA – PDF

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor