Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Oni odlaze tamo odakle svi beže

Autor: Dimitrije Bukvić nedelja, 28.01.2018. u 22:00 / Politika

Samo u prošloj godini, beogradski vatrogasci su spasli 334 života, a brojno stanje pripadnika ove službe će uskoro biti pojačano kad im se priključe buduće kolege koji već pohađaju obuku

(Foto A. Vasiljević)

„Kola tri i četiri, intervencija u Prizrenskoj, dimi se krov zgrade”, začulo se nešto posle podneva u glavnom štabu beogradskih vatrogasaca. Na znak za uzbunu dat s razglasa, desetak momaka je izjurilo u dugački hodnik na spratu zdanja u Ulici Mije Kovačevića. Hitro su se spustili niz šipke koje vode u garažu u prizemlju. Natukli su šlemove. Navukli opasače. Ušli u navalno vozilo i cisternu. Uz rotaciona svetla i sirene, za manje od pola minuta, pohitali su ka centru Beograda…

Jer ovi ljudi uvek odlaze tamo odakle svi beže. Za njih ne postoji državni praznik, vikend ni crveno slovo. Oni ne gase samo vatru, već spasavaju živote i imovinu ljudi u požarima, poplavama, klizištima, ruševinama, saobraćajnim nesrećama, vremenskim neprilikama, hemijskim akcidentima…

Samo u prošloj godini, beogradski vatrogasci su spasli 334 života, kaže Dragan Miković, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Zvezdara, koji je s oko 150 pripadnika najbrojniji u Srbiji. Uskoro će po svoj prilici biti pojačan, čim se završi obuka za nove vatrogasce-spasioce koja se takođe sprovodi u zgradi u Mije Kovačevića, gde se nalazi i sedište Uprave za vanredne situacije MUP-a Srbije, ali i Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, u čijem je sastavu bataljon koji predvodi Miković.

Upravo u razgovoru s njim, reportere „Politike” je prenuo poziv na intervenciju. Za razliku od novinara, stanje pripravnosti je za vatrogasce redovna okolnost.

„Od dojave s razglasa, vozilo bi za najviše minut moralo da izađe iz garaže. Vatrogasac u tom periodu mora da obuče zaštitnu opremu i krene. Svaki sekund je važan jer će vatra možda biti u manjoj fazi kad se dođe na poprište požara”, objašnjava Miković, dok su njegove kolege uveliko odjezdile na teren.

Do mesta gde je intervencija, dodaje, vatrogasci se suočavaju s mnogim neplaniranim poteškoćama. Nisu to samo uske ulice ili saobraćajne gužve, već i manir pojedinih vozača da ne propuste vatrogasna vozila uprkos uključenim sirenama. Ima i bizarnih primera da se pojedinci svojim automobilima „prikače” uz kolonu vatrogasaca kako bi brže stigli na odredište.

„Probleme nam stvara i nepropisno parkiranje, kao i razne barijere u vidu žardinjera i drugih prepreka kojima građani samoinicijativno sprečavaju da se neko parkira na njihovo mesto, a zapravo i nama ometaju prolazak”, upozorava Miković.

Zdanje u Mije Kovačevića, podignuto 1965, od pre nekoliko godina krasi spomenik vatrogascu na ulazu u zgradu. U holu se nalazi svojevrsni muzej „vatrogastva”, kako pripadnici ovog plemenitog poziva žargonom struke nazivaju svoj esnaf. Tu su izložene stare uniforme, konjska kola s natovarenim cisternama, alat korišćen pre mnogo decenija. I dok je prizemlje posvećeno istoriji, na spratu dominira tehnologija. I to ona najsavremenija, kakva se koristi u Komandno-operativnom centru 193. Telefoni zvone, kompjuteri rade, a tu su i elektronske mape na ekranima.

„Ko god okrene broj 193, ovde će da zazvoni”, objašnjava Nenad Leštanin, pomoćnik šefa smene u KOC-u. Osim prijema poziva sugrađana, iz Centra se upućuju vozila na intervenciju i radio vezom se održava kontakt s njima dok su na terenu.

„Odavde se izdaje naredba koja vozila da krenu na intervenciju, koliko ljudi, koja tehnika, sve u zavisnosti od dojave. Svaki poziv i odlazak se zavodi u knjige i elektronski dnevnik, sve se arhivira”, objašnjava Leštanin.

Zatim prilazi ekranu na kojem se nalazi digitalna mapa grada.

„Ovo je GIS mapa koja služi da se odredi lokacija. Budući da komuniciramo digitalnim radiom tetra, koji ima ugrađen GPS, možemo da u svakom trenutku navodimo i lociramo ekipe na terenu. Mapa ima kompletnu uličnu mrežu s objektima koji služe kao orijentiri u različitim delovima grada, ali i hidrantima koje redovno obilazimo i dopunjavamo. Takođe, imamo ucrtane i alternativne vodozahvate u rekama ili jezerima u slučaju potrebe”, objašnjava Leštanin.

Za sve pripadnike vatrogasno-spasilačkih snaga važi isto radno vreme: 12 sati posla, 24 časa odmora, pa opet 12 sati rada i 48 sati odmora. Zato komandant Miković u svojoj kancelariji drži dva kalendara: jedan je običan, a na drugom, koji svi vatrogasci češće gledaju, iscrtane su smene u četiri boje. I kada nema intervencija, ima posla. Nije dovoljno jednom proći psihičke, fizičke i lekarske testove, a zatim i osnovnu obuku koja podrazumeva teorijske predmete kao što su vatrogasne sprave i oprema, taktika, sredstva, preventiva, propisi, prva pomoć uz praktičnu primenu naučenog. Za ovaj posao se konstantno trenira. Važna je i fizička priprema jer, kako kaže Miković, za jedno gašenje požara vatrogasac na sebi ponese i do 45 kilograma opreme – od uniforme, šlema, čizama, rukavica, preko opasača sa sekirom, sve do boca s vazduhom, aparata, creva, mlaznica…

Upravo zato su četvorica vatrogasaca u hodniku glavnog štaba, u punoj opremi, vežbali spuštanje užetom niz šipku.

„Scenario je sledeći: požar na Čukaričkoj padini, šesti sprat, a vi morate da se spustite niz fasadu”, objasnio im je kolega zadužen za trening taktike, posle čega su ostali prionuli na vezivanje čvorova na užetu. Vežbu iskusnih kolega posmatrali su i njihovi budući saborci, mladi kandidati. A onda se oglasio onaj poziv s razglasa. Srećom, uzbuna se ispostavila kao lažna; nije bilo potrebe za intervencijom u Prizrenskoj. Time se potvrdila još jedna svojevrsnost vatrogasaca: pripadnicima njihove profesije svi žele da imaju što manje posla.

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor