Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

DOBRO PREVENTIVNO PONAŠANJE – Smanjenje rizika od kancera u vatrogastvu

15 jan Edukacija | SVS

SVS Info / 15.01.2018. godine 

Predgovor

Prva studija o nastanku raka kod vatrogasaca je urađena još 2006. godine. Studiju je uradila Internacionalna Agencija za istraživanje raka (International Agency for Research on Cancer – IARC).

Ova studija pokazuje da kod vatrogasaca postoji povećani rizik od nastanka tri različite vrste raka; raka testisa, prostate i Hodžinove bolesti na limfomu.

U nekoliko vatrogasnih stanica su, nakon ove studije, počele da se preduzimaju izvesne mere kako bi se sprečilo, odnosno minimizovalo razvijanje raka kod vatrogasaca.

Krajem 2012., kao učesnici istraživanja na ovom polju, odlučili smo da se ponovo usmerimo na rizike od razvijanja raka, sa namerom da preduzmemo sve što je moguće, u širenju svesti, kao i u edukaciji vatrogasaca, zato što nam je važno da ih pokrenemo i motivišemo da se preduzme sve što je moguće kako bi se smanjila ekspozicija štetnim agensima, zbog koje kasnije može nastati rak.

Želimo da budemo sigurni da za 20 godina neće biti potrebe za rađenjem nove ovakve studije, jer ćemo svi zajedno uspeti da uspostavljanjem standarda i postupanjem na pravi način, rizik od raka kod vatrogasaca potpuno uklonimo ili da ga u najgorem slučaju smanjimo to te mere da postane prihvatljiv.

U rukama imate priručnik za postupanje pre, za vreme, i posle vašeg odlaska na intervenciju.

Priručnik je zasnovan na procedurama u Danskoj vatrogasnoj službi, jer je utvrđeno da se u Danskoj otišlo najdalje u postupcima potrebnim za minimiziranje rizika od raka kod vatrogasaca.

Cilj ovog priručnika je da vas inspiriše i motiviše da u vašoj lokalnoj vatrogasnoj jedinici preduzmete neophodne korake i uspostaviti procedure koje su zasnovane na najboljoj svetskoj praksi, sa svrhom smanjenja, pa i potpunog uklanjanja izlaganja kancerogenim agensima.

 

Požar i rak – Šta nam je poznato?

Internacionalne studije pokazuju da postoje stresovi kojem su vatrogasci izloženi svakog dana, a koji potencijalno imaju kancerogeni efekat.

Rizični faktori sa potencijalnim kancerogenim efektom kod vatrogasaca su;

  • Dim i pare koje nastaju u požaru
  • Isparenja dizela i izduvni gasovi
  • Razgradnja građevinskih materijala i
  • Rad noću, tj. nepostojanje ustaljenog dnevnog ritma

 

Čestice koje imaju kancerogeni efekat su štetne i dugo posle intervencije gašenja požara.

Većina čestica će i dalje biti na zaštitnom odelu, kao i na vatrogasnoj opremi korišćenoj za gašenje požara. Štetan uticaj se neće realizovati samo inhalacijom, nego i kroz kožu, posebno ako izostane adekvatna higijena nakon povratka sa intervencije.

Tipično, rak ostaje neprimećen čak 20 do 50 godina nakon izlaganja kancerogenim česticama.

Zbog dugačakog perioda od izlaganja štetnim agensima, pa do detektovanja znakova raka, nije uvek lako utvrditi konekciju između vatrogasnih intervencija i nastanka raka, posebno zato što često, rak ne nastaje samo kao posledica jednog faktora, već kao posledica više njih.

Danas znamo uzrok za 30-50% svih kancerogenih bolesti, što znači da je uzrok za više od 50% i dalje nepoznat. Takođe je procenjeno da su 4-5% svih slučajeva raka prouzrokovani od uslova u svakodnevnom radnom okruženju.

Studije pokazuju, kao što je već rečeno da kod vatrogasaca postoji povećan rizik od tri specifične vrste raka, i to:

  • Kancer testisa
  • Kancer prostate
  • Hodžinova bolest na limfomu

Ipak, ne može se sa stoprocentnom sigurnošću tvrditi da li ove bolesti nastaju isključivo kao posledica vatrogasne delatnosti ili i nekih drugih nepoznatih faktora u okviru ili izvan radnog okruženja.

Potrebno je napomenuti da za uobičajene faktori različitih životnih stilova, kao što su na primer pušenje i alkohol, nije utvrđena direktna veza sa nastankom ove tri specifične vrste raka.

 

Kako postupati?

 

Postupanje u osnovi možemo podeliti na postupanje pre, tokom i posle požara, kako bi se maksimalno smanjilo izlaganje opasnim agensima.

Dakle, cilj je delovati preventivno u svim fazama rada, a ne samo na intervenciji.

Svo osoblje, od rukovodioca do krajnjih izvršioca mora biti fokusirano na postupanje u smislu prevencije. Preventivno ponašanje treba da počne već tokom obuke i uvežbavanja rutina. Ovakvo ponašanje treba da preraste u kulturu u pogledu zdravlja i bezbednosti vatrogasaca.

U danskom pravilniku o radnom okruženju navedeno je kako poslodavac mora da osigura da svi zaposleni imaju potpuno prihvatljive uslove u smislu zdravlja i bezbednosti na radu. S tim u vezi poslodavac mora da obezbedi obuku i trening kako bi zaposleni mogli da rade svoj posao bez rizika od izlaganja toksičnim agensima. S druge strane, zaposleni moraju da doprinesu bezbednom okruženju, kako bi posao mogao biti sproveden sa prihvatljivim, zdravim i bezbednim ponašanjem.

Preventivno ponašanje takođe doprinosi menjaju zastarelih pogleda i prakse koja na žalost i dalje postoji među vatrogascima.

Jadna takva praksa je i ulaženje vatrogasaca sa kontaminiranom, prljavom zaštitnom opremom u vatrogasno vozilo i vožnja do vatrogasne stanice, zatim nošenje zaštitne opreme kući na pranje, čime se u opasnost dovode i članovi porodice i slično.

Bitno je shvatiti da proces prevencije u ovom smislu počinje i pre dobijene dojave o požaru i ne završava se, sve dok niste u ponovo u vašoj jedinici, okupani i u čistoj odeći.

 

Pre intervencije

  • Procedure i smernice
  • Kultura
  • Oprema za čišćenje

 

Tokom intervencije

  • Zaštitna odeća
  • Vatrogasna oprema
  • Postupanje

 

Posle intervencije

  • Čišćenje
  • Dodatna oprema
  • Rukovanje

 

Pre intervencije

Najbolja praksa pre požara se ogleda u širenju kulture zdravlja i bezbednosti na radnom mestu, kao i u kreiranju procedura i nabavci adekvatne opreme.

Procedure i smernice

Svaka vatrogasna jedinica treba da ima jasne smernice i procedure za smanjivanja izlaganja štetnim agensima, kako bi se obezbedila zajednička praksa i osiguralo da svi budu upoznati sa postupcima u svakoj situaciji. Potrebno je uzeti u obzir dotadašnje navike u ponašanju vatrogasaca i definisati procedure, bilo da je požar veliki ili mali.

Takođe, svaki novi zaposleni mora da ima odgovarajući trening o procedurama i smernicama pre nego što izađe na prvu intervenciju.

Kultura

Briga o zdravlju i bezbednosti prilikom gašenja požara mora postojati i pre intervencije. Znači, da se o sledećim temama treba konstantno diskutovati u jedinici:

  • Na koji način koristiti zaštitno odelo tokom požara.
  • Da je sasvim u redu da podsećamo jedni druge da koristi zaštitnu opremu
  • Da je svako odgovoran za svoju bezbednost
  • Da je rukovodilac akcije takođe odgovoran za bezbednost svih učesnika i da treba da bude uzor za druge na intervenciji.
  • Da se od strane komandira konstantno priča o značaju ispravnog ponašanja u smislu zdravlja i bezbednosti, kao i da se od cele jedinice očekuje da održava visok nivo bezbednosti i higijene .

Oprema

Neophodna je oprema za pranje zaštitnih odela, vatrogasnih vozila i opreme. Zaštitna oprema koja sprečava udisanje čestica za vreme intervencije, kao i za vreme rukovanja sa kontaminiranom opremom je takođe neophodna.

Vatrogasci moraju imati više od jednog zaštitnog odela. Treba da budu dostupne i kese za prljava vatrogasna odela, koje se rastvaraju u vrućoj vodi. Takođe mora da postoji oprema za održavanje higijene posle požara na samom mestu događaja.

Tokom intervencije

Najbolja praksa tokom intervencije je najpre korišćenje ispravne zaštitne opreme, a zatim i ponašanje u skladu sa najnovijim pravilima i procedurama. Jasne instrukcije i dogovori unutar jedinice su veoma važni, kako bi se tačno znalo kako postupati u svakoj situaciji.

Odeća

Po dojavi se oblače čista vatrogasna odela koja se koriste tokom intervencije. Pre nego što posada napusti mesto događaja, prvo se mora presvući iz prljavog zaštitnog odela u čistu odeću.

Prljava vatrogasna odela se stavljaju u specijalne kese rastvorljive u toploj vodi.

Vatrogasna oprema

Vatrogasci koji na intervenciji mogu doći u situaciju da budu izloženi dimu, moraju da budu opremljeni izolacionim aparatima. Oprema za zaštitu organa za disanje se koristi kad su u kontaktu sa dimom, prašinom, gasovima ili parom, a takođe i prilikom rukovanja sa prljavom opremom.

Rukovodilac intervencije će proceniti kada je korišćenje druge zaštitne opreme moguće. Vatrogasna vozila na intervenciji treba da budu parkirana na bezbednoj razdaljini kako bi se smanjilo izlaganje toksičnim česticama. Vrata i prozori na vozilima moraju biti zatvoreni.

Postupanje

Direktno u prostorije zahvaćene vatrom biće poslate samo neophodne snage. Svi ostali vatrogasci će ostati na bezbednoj razdaljini od požara. Vatrogasna vozila i oprema se postavljaju najdalje moguće od oblaka dima.

Rukovodilac intervencije je odgovoran za organizovanje i izvršavanje spašavanja i gašenja, kao i za omogućavanje učesnicima intervencije najmanje moguće izlaganje dimu i toksičnim česticama.

Rukovodilac mora da proceni, što pre je to moguće, potrebu za zamenom i povlačenjem ljudstva i korišćenje opreme za higijenu na samoj intervenciji.

Svi vatrogasci obraćaju pažnju jedni na druge, na kretanje dima i moguće izlaganje toksičnim česticama. Ako jedete ili pijete na mestu intervencije, redovna higijena ruku je obavezna. Ako imate pauzu tokom intervencije i skinete vašu masku, morate odabrati mesto daleko od dima.

Nakon intervencije

Kad se vratite sa intervencije, postoje više radnji koje se mogu uraditi radi smanjenja posledica izlaganja štetnim agensima. Najbolja praksa u ovoj situaciji je pre svega čišćenje opreme i mogućnost da se koristi čista oprema, dok se oprema koju je posada donela nazad u stanicu u potpunosti ne očisti.

Čišćenje

Obavezno je da se svaki vatrogasac okupa posle izlaganja potencijalnim kancerogenim česticama. Po dojavi se morate presvući u čistu odeću, a odmah na povratku u stanicu, prljava odela moraju biti oprana u skladu sa smernicama proizvođača.

Sva oprema je očišćena pre nego što se stavi nazad u vatrogasna vozila. Vatrogasna creva i ostala oprema se prema tome čiste odmah po povratku u stanicu. Korišćena oprema se nakon intervencije vraća u vozilo, ali tako da bude odvojena od čiste opreme.

Morate nositi filtrirane maske i rukavice kada skidate prljavo odelo, kao i kad čistite zaprljanu opremu.

Prljava oprema ne sme biti stavljane u vozilo pored vatrogasaca.

 

Dodatna oprema

Nakon intervencije dok se zaštitna odela na očiste i osuše, moraju postojati čista odela i oprema koja je obezbeđena u slučaju naredne intervencije.

 

Rukovanje

Maske sa filterom i rukavice moraju da se koriste prilikom rukovanja sa prljavom opremom.

Takođe osigurajte da prljava oprema i odela ne budu u kontaktu sa čistim odelima i čistom opremom.

Preporuke za dobro preventivno ponašanje

Mesto rada

Pre požara

  • Budite sigurni da imate potrebnu opremu, uključujući i kese za veš rastvorljive u toploj vodi, rukavice za jednokratnu upotrebu, maramice, papirne ubruse i maske sa filterom i odgovarajućim stepenom zaštite.
  • Osigurajte da su uređaji za čišćenje dostupni, kako za opremu, tako i za članove posade
  • Utičite da se u jedinici priča o tome kako smanjiti izloženost opasnim česticama.
  • Osigurate da se rizika od raka stavi u akt o proceni hemijskog rizika u radnom mestu, na kome će biti napisana jasne smernice i procedure za sprečavanje ovog rizika.

Tokom intervencije

  • Kontrolišite logistiku, npr. dodatni kapaciteti za prečišćavanje moraju da bude dostupni na mesta događaja.
  • Budite sigurni da znate šta ko radi u svakom trenutku.
  • Podržavajte odluke koje napravi rukovodilac akcije, npr. zamena posada i sl..

Posle požara

  • Ako se odela čiste od strane trećeg lica, osigurajte da je napravljen odgovarajući ugovor.
  • Osigurajte da postoji mesto za kupanje i za presvlačenje posade

 

Rukovođenje

 

Pre požara

  • Uvrstite kupovinu neophodne opreme u budžet.
  • Osigurajte da bezbednost i zaštita budu tema na sastancima menadžmenta i osoblja.
  • U saradnji sa operativnim rukovodiocima osigurajte da su postavljene jasne procedure i smernice za smanjenje izloženosti štetnim agensima na intervencijama.
  • Uključite dobro preventivno ponašanje u trening i vežbe.

Tokom požara

  • Kao rukovodilac akcije – proceniti nivo rizika
  • Kao rukovodilac akcije – osigurajte da ljudstvo koristi odgovarajuću opremu i da se pravilno ponaša tokom požara.
  • Kao rukovodilac akcije – osigurajte da je oprema za disanje korišćena pre prvog kontakta sa dimom i da se koristi tokom cele intervencije
  • Kao rukovodilac akcije – osigurati da je sva potrebna oprema dostupna.
  • Osigurati da su sva vatrogasna vozila parkirana na bezbednoj razdaljini od dima i nepogodnih čestica.

Posle intervencije.

  • Kao vatrogasni oficir – osigurajte da su korišćena vozila i oprema očišćeni i spremna za sledeću intervenciju.

 

Posada

Pre požara

  • Upoznajte se sa pravilima i uputstvima za postupanje na intervencijama.
  • Razgovarajte međusobno o tome kako možete zaštiti sebe, a i kako zaštititi jedne druge na intervenciji.
  • Upoznajte nove radnike sa vašom jedinicom i osigurajte da znaju sve procedure.
  • Pričajte sa upravom o potrebnoj opremi bi se bezbedno ugasio požar.
  • Osigurajte da je vaša odeća i oprema uvek čista pre intervencije.
  • Osigurajte da ste fizički i psihički spremni da budete deo tima.

Tokom intervencije

  • Uvek koristite zaštitnu opremu.
  • Koristite maske sa filterom i rukavice za jednokraku upotrebu kada stavljate vaše prljavo odelo u kesu i kad čistite opremu na mestu intervencije.
  • Nikad ne ulazite u vatrogasna vozila sa prljavim odelom ili prljavom opremom.
  • Dogovoriti se da je u redu opomenuti jedan drugoga u slučaju da neko zaboravi opremu ili procedure.
  • Ako vam je odelo prljavo, presvucite se u čistu odeću pre nego što napustite mesto događaja.
  • Pazite na ličnu higijenu i uvek perite ruke pre nego što jedete ili pijete na mestu događaja.
  • Očistite se ako ste na pauzi – čak i ako je kratka.

Posle intervencije

  • Stavite vašu prljavu opremu na čišćenje što pre je to moguće.
  • Ne nosite vaše prljavo odelo ili opremu u bilo koje prostorijama gde ljudi spavaju, jedu ili borave.
  • Uvek koristite rukavice i maske sa filterom kad ste u kontaktu sa prljavom opremom – uključujući vozila, zaštitnu opremu i odeću.
  • Istuširajte se što pre je to moguće nakon požara.
  • Očistite vašu opremu pre nego što se vratite u stanicu.

 

Smanjivanje rizika od raka na radnom mestu vatrogasac.

Preventivno ponašanje

Smanjivanje rizika od raka nije samo obezbeđivanje odgovarajuće opreme.

Naravno da je odgovarajuća oprema potrebna, ali takođe je veoma važno da se u jedinici priča o potrebnoj preventivi, pre, tokom i posle požara, kao i da se uvedu određene preventivne mere.

U ovom kratkom priručniku možete da pročitate o tome kako preventivnim merama rukovodioci i krajnji izvršioci u vatrogasnim jedinicama mogu da spreče postojanja budućih studija o tome zašto toliko često vatrogasci dobijaju rak.

PDF Knjižica za preuzimanje

DK_Booklet_preventive_behavior_firefighters

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor