Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Vodič za rukovođenje intervencijom prilikom požara u zatvoremom prostoru

09 maj Edukacija | SVS

VATROGASNA TAKTIKA

Vodič za rukovođenje intervencijom prilikom požara u zatvoremom prostoru

Darko Jocić, Vatrogasna brigada Novi Sad, Šef smene
Ivan Ladišić, Vatrogasna brigada Novi Sad, Komandir voda
Saša Milojević, Vatrogasni bataljon Kruševac, Šef smene

        Metodologija opisana u ovom priručniku omogućuje rukovodiocu da sistematično upravlja intervencijom i da sve vreme trajanja intervencije drži situaciju pod kontrolom. Ona predstavlja alat za poboljšanje kvaliteta rukovodjenja, smanjenja negativnih posledica i povećanje bezbednosti na intervenciji.

 

Sadržaj

1         Predgovor 2

2         Uvod. 2

3         Reaktivni i proaktivni pristup rukovođenju.. 2

4         Podela intervencija prilikom požara zatvorenog prostora po veličini i nivoi samostalnog rukovođenja. 2

5         Prioriteti na intervenciji i taktički ciljevi 2

6         Redosled radnji tokom rukovođenja. 2

7         Prikupljanje informacija –  identifikacija problema. 2

7.1         Informacije pre intervencje. 2

7.2         Inicijalne informacije. 2

7.3         Informacije po dolasku na mesto intervencije. 2

7.4         Informacije u toku intervencije. 2

8         Planiranje- plan upravljana rizikom i akcioni plan.. 2

8.1         Plan upravljanja rizikom.. 2

8.2         Akcioni plan intervencije. 2

8.3         Komandni mod. 2

8.4         Taktički ciljevi 2

8.5         Strategija. 2

8.6         Taktički zadaci 2

9         Delovanje- proces upravljanja. 2

10      Komunikacija. 2

10.1      Komunikacija sa komandno operativnim centrom.. 2

10.2      Interna komunikacija na intervenciji 2

11      Zaključak. 2

12      Literatura. 2

 

1  Predgovor

Ovaj sažet priručnik o vatrogasnoj taktici i upustvima za rukovodioce na intrvencijama u slučaju požara u zatvorenom prostoru se bazira na procedurama, koje se u većoj ili manjoj meri primenjuju u Evropskim zemljama.

Sačinjen je sa idejom da, osim što će pomoći operativnim rukovodiocima u svom radu, bude pokretač formalnog regulisanja vatrogastva u celosti i prvi korak ka kreiranju Standardnih operativnih procedura u Srbiji.

2  Uvod

Požari su neminovnost i bez obzira na razvijenost i organizovanost društvene zajednice u borbi protiv ove pošasti, požari će uvek biti prisutni u većoj ili manjoj meri, praveći pri tom štetu kako pojedincima, tako i društvu u celini.

Naravno, prioritet u zaštiti od požara treba da budu preventivne mere i postupci, koji će doprineti da do požara uopšte ne dođe, odnosno da maksimalno smanji mogućnost njegove pojave.

Međutim, požar će se, bez obzira na kvalitet preventivne zaštite, pre ili kasnije pojaviti.

Poslednja karika u borbi protiv požara, ali svakako ne i poslednja po važnosti je vatrogasna delatnost, koja se sastoji od aktivnosti koje se odvijaju nakon što se požar već dogodio, upotrebom specijalizovanih službi, kako bi se potencijalna šteta minimizovala.

Broj vatrogasaca, njihova obučenost, kvalitet vatrogasne opreme, brzina izlaska, vreme stizanja do mesta požara, izbor taktike, vreme nastanka požara i još mnogo faktora utiče na to u kom će se trenutku širenje požara zaustaviti.

Ovaj priručnik predstavlja kratak pregled informacija koje je potrebno da rukovodilac akcije spašavanja i gašenja prilikom intervencije u slučaju požara u zatvorenom prostoru, ima na umu, kako bi intervencija sve vreme bila maksimalno moguće pod kontrolom.

Takođe, svrha ovog priručnika je i da sistematizuje znanje koje rukovodioci intervencija u Srbiji već poseduju i pomogne im u organizaciji svojih misli tokom budućih intervencija, tako što će na jednom mestu imati jasan pregled svih segmenta bitnih za donošenje odluke na intervenciji.

3  Reaktivni i proaktivni pristup rukovođenju

Razlikujemo dva pristupa u rukovođenju intervencijom. To su reaktivni i proaktivni pristup.

U reaktivnom pristupu, intervencijom rukovodi sam požar, a vatrogasna ekipa samo reaguje na trenutnu situaciju. Ovakav pristup je moguće održavati sve dok se požar potpuno ne ugasi.

Opasnosti ovakovog pristupa su značajne.

Naime, ako rukovodilac blagovremeno ne prepozna postojeće i potencijalne probleme, identifikuje ključne faktore, i ne donese odluku o odgovarajućoj taktici, mogućnost ozbilјnih posledica se dramatično povećava.

Upravo zbog toga, proaktivni pristup rukovođenju je opcija kojoj treba težiti.

U proaktivnom pristupu intervencijom rukovodi- rukovodilac.

Ovakav pristup podrazumeva da rukovodilac preuzme komandu, identifikuje probleme, uspostavi prioritete, proceni snage i obezbedi sigurnost vatrogascima koji učestvuju u intervenciji.

Međutim, analiziranje, planiranje i donošenje odluka u situaciji kada adrenalin teče telom bez kontrole, zahteva unapred pripremljen, usvojen i uvežban proces.

Kada je rukovodilac akcije suočen sa ogromnim pritiskom zbog trke sa vremenom, on treba da ostane smiren, sabran, organizovan i proaktivan.

Ako rukovodilac intervencije nema kontrolu nad situacijom, svi su u opasnosti!

4  Podela intervencija prilikom požara zatvorenog prostora po veličini i nivoi samostalnog rukovođenja

Intervencije prilikom požara u zatvorenom prostoru se mogu podeliti na male, srednje i velike intervencije.

Pod malim intervencijama prilikom požara zatvorenog prostora se podrazumevaju intervencije koje mogu optimalno da se kontrolišu i završe sa do osam vatrogasaca, odnosno sa jednim vatrogasnim odeljenjem.

Pod srednjim intervencijama prilikom požara zatvorenog prostora se podrazumevaju intervencije koji ne mogu da se kontrolišu i završe samo sa jednim odeljenjem, već je potreban veći broj izvršioca. Smatra se da se srednje intervencije mogu kontrolisati i završiti sa brojem vatrogasaca do formacije jednog vatrogasnog voda.

Pod velikim intervencijama prilikom požara zatvorenog prostora se smatraju one za čiju kontrolu i završetak intervencije je potrebno više vatrogasca od formacije vatrogasnog voda. Smatra se da se velike intervencije mogu kontrolisati i završiti sa brojem vatrogasaca do formacije jedne vatrogasne čete.

Intervencije koje zahtevaju broj vatrogasaca veći od formacije vatrogasne čete, prevazilaze samostalno rukovođenje i zahtevaju štabno, ali se u ovom priručniku neće obrađivati.

Prema ovoj podeli proizilazi da se i samostalno rukovođenje intervencijom deli na tri nivoa, na rukovođenje malom, srednjom i velikom intervencijom.

Požari se po veličini takođe mogu podeliti na male, srednje i velike (u nekoj vatrogasnoj literaturi postoji i četvrta grupa- to su katastrofalni požari), ali je bitno shvatiti da podela požara po veličini nije isto što i podela intervencija po veličini.

Na primer, mali požari u višespratnicama mogu da prouzrukuju veliko zadimljenje i da zbog potrebe evakuacije i kompleksnog odimljavanja zahtevaju veći broj izvršilaca.Takve intervencije ne mogu da se kontrolišu i završe sa jednim odeljenjem.

Dakle, iako je požar mali, ovakva intervencija spada u srednju ili veliku.

5  Prioriteti na intervenciji i taktički ciljevi

Neizmerno je  važno da u svakom trenutku prilikom intervencije, rukovodilac bude svestan redosleda prioriteta. Nepoštovanje ovog redosleda može dovesti do nesagledivih posledica. Prioriteti na interveniji, prema njihovom redosledu po važnosti su sledeći:

  • Bezbednost vatrogasaca
  • Bezbednost ugroženih lica
  • Stabilizacija događaja
  • Zaštita imovine

Bezbednost vatrogasaca

Primarna odgovornost svakog rukovodioca intervencije je pre svega bezbednost vatrogasaca. Praćenje bezbednosti vatrogasaca treba da se odvija konstantno tokom cele intervencije.

Ako vatrogasci ne sačuvaju svoje živote, nikom neće moći da pomognu.

Rukovodilac mora da ima dinamički plani upravljanja rizikom i da obrati pažnju da odnos rizika i dobiti bude ispoštovan tokom cele intervencije.

Prioriteti na intervenciji u zavisnosti od konkretne situacije mogu postati taktički ciljevi.

Bezbednost vatrogasaca se ne može svrstati u taktičke ciljeve jer je osnovni prioritet prilikom svake intervencije.

Bezbednost ugroženih lica

Osnovni  zadatak vatrogasne ekipe jeste zaštita života ugroženih lica. Rizikovanje života vatrogasaca prevashodno mora biti usmereno na spašavanje života ugroženih koje je moguće spasiti. Vatrogasci će preuzeti veliki rizik ako je moguće da svojim dejstvom spasu živote ugroženih lica. Procena da u požaru više nema života koje je moguće spasiti, je vrlo velika odgovornost, koju je veoma teško prihvatiti na sebe, a standardizacija takve procene je izuzetno komplikovana. U praksi, vatrogasci najčešće preuzimaju nepotrebno veliki rizik, u strahu od mogućnosti pogrešne procene.

Takođe je bitno razlikovati neposredno od posredno ugroženih lica.

Svest o kategoriji ugroženih lica ima bitnu ulogu u odluci o taktičkom nastupu.

Stabilizacija akcidenta

Kada su životi koji su se mogli spasiti- spašeni, a bezbednost vatrogasaca se drži pod kontrolom, sledeći prioritet je stabilizacija incidenta i minimizacija štete. Pod stabilizacijom akcidenta prilikom intervencije u slučaju požara, podrazumevamo lokalizaciju požara, što praktično znači fazu intervencije u kojoj usled dejstva vatrogasne ekipe požar više nije u mogućnosti da se širi.

Zaštita imovine

Imovina u opožarenom objektu može biti izložena direktnom ili indirektnom uticaju vatre. Naravno imovinu koja je pod direknim uticajem plamena je praktično u većini slučajeva nemoguće zaštititi.

Zaštita imovine koja nije pod direktnim uticajem plamen podrazumeva primenu agresivne ventilacije, sklanjanje neuništene imovine, uklanjanje vode i sve ostalo što može da doprinese ovom cilju.

 VATROGASNA TAKTIKA-6-

6  Redosled radnji tokom rukovođenja

Tokom intervencije potrebno je držati taktičke ciljeve na umu, pratiti logički proces stvaranja odluke i uspostaviti i održavati proaktivni pristup rukovođenja.

Redosled radnji tokom rukovođenja intervencijom se sastoji iz tri faze, koja se najčešće ciklično ponavljaju:

  • Prikupljanje informacija- identifikacija problema
  • Planiranje- kreiranje akcionog plana i plana upravljanja rizikom
  • Delovanje

Proces formiranja odluke pod stresom treba da postane stvar dobre prakse, a usavršavanje ovog procesa je moguće postići jedino kroz permanentni trening.

Bitan faktor za imenovanje rukovodioca pored njegove stručnosti i formalnog obrazovanja, svakako mora da bude i njegovo iskustvo, kao i učešće na intervencijama u ulozi neposrednog izvršioca.

7   Prikupljanje informacija –  identifikacija problema

Kako bi identifikovali problem, potrebno je sakupiti, selektovati  i analizirati informacije.

Postoje četiri faze u prikupljanju informacija, potrebnih za donošenja akcionog plana i odluka tokom intervencije:

  • Informacije pre intervencije
  • Inicijalne informacije
  • Informacije po dolasku na mesto intervencije
  • Informacije u toku intervencije

7.1      Informacije pre intervencje

To su informacije koje rukovodilac mora da ima pre nastanka bilo kakvog događaja, koje su poznate na osnovu iskustva i sadrže informacije koje su važne za oblast koju vatrogasna jedinice pokriva, kao i potpuno znanje o resursima kojima raspolaže vatrogasna jedinica.

Informacije pre akcidenta obezbeđuju osnovu za proktivni pristup.

One su izuzetno važne kako za identifikaciju problema, tako i za određivanje taktike.

  • Konstrukciju objekata

Konstrukcija objekata podrazumeva poznavanje konstrukcionih karakteristika najčešćih građevina u oblasti koju pokriva vatrogasna jedinica.

  • Potencijalno opasne objekte

U ovu grupu informacija spada poznavanje potencijalno opasnih objekata u područiju koji  pokriva vatrogasna jedinica, kao i predhodna analiza i studija slučaja na tim objektima. Ove informacije doprinose skraćenju vremena za donošenje kvalitetnih odluka.

Način za prikupljanje ovih informacija je izrada, ažuriranje i obilazak po operativnim kartama. Idealno je da svi potencijalno opasni objekti imaju operativnu kartu, kao i da postoji mogućnost da se svi takvi objekti obiđu sa vatrogasnom ekipom bar jednom u toku godine.

  • Korisnici objekata

Veoma je važna i informacija o korisnicima objekata u oblasti koja se štiti.

Potrebno je zapravo imati indikaciju o tome koji tip i koliki broj korisnika objekt ima.

  • Snabdevanje vodom

Rukovodilac mora da ima svest o dopremanju vode u oblasti u kojoj je požar. Trebalo bi da ima plan sa kog hidranta će se snabdevati vodom.

  • Poznavanje grada

Poznavanje ulica kao i poznavanje  potencijalno opasnih objekata u gradu

  • Resursi jedinice

Svaki rukovodilac mora dobro poznavati resurse jedinice, kao i potencijalno dostupne resurse javnih komunalnih preduzeća i sl.

7.2      Inicijalne informacije

Ove informacije rukovodilac skuplja na putu ka mestu događaja i u ovoj fazi je veoma važna i uloga operatera u Komandno operativnom centru.

Ova faza počinje sa informacijama koje dobija operater i traje do dolaska na mesto događaja. Tokom ove faze, rukovodilac treba da kreira preliminarni plan i dobije osnovnu ideju o mogućem taktičkom nastupu na intervenciji.

Informacije dobijene od dojavljivača

Operater u komandno operativnom centru od dojavljivača treba da prikupi što više informacija.

Osnovna pitanja koja operater treba da postavi dojavljivaču, i koja po mogućnosti ne bi trebalo da izostavi (osim ako dojavljivač iz bilo kog razloga ne prekine vezu ili se veza sa dojavljivačem prekine usled više sile) su:

  • Gde gori?
  • Šta gori?
  • Da li ima ugroženih?
  • Šta vi vidite?

Važnost prva tri pitnja je očigledna, dok je smisao četvrtog pitanja u tome što dojavljivač, najčešće potpuni laik, i operater, mogu imati potpuno različitu interpretaciju onoga što se dešava na mestu požara. Iz tog razloga je ovo pitanje veoma bitno, jer na osnovu opisa mesta događaja, operater može dobiti jasniju sliku o događaju, koju će preneti rukovodiocu tokom kretanja ka požaru.

Takođe, operater treba od dojavljivača da dobije informacije o posebnim opasnostima (vrsta grejanja, postojanje butan-boca).

Dodatne informacije

Na putu ka mestu požara trebalo bi iz komandno operativnog centra dobiti informacije o broju poziva upućenih vatrogasnoj jedinici, precizne instrukcije o putu kojim je potrebno kretati se i lokaciji hidranata u blizini mesta događaja.

Takođe, ako je požar veliki, prilikom kretanja do mesta događaja, može da se uoči dim, što rukovodiocu još pre dolaska stvara sliku o požaru.

7.3      Informacije po dolasku na mesto intervencije

Po dolasku na mesto intervencije potrebno je za veoma kratko vrema doneti odluku o komandnom modu, taktičkim ciljevima,  kao i doneti plan upravljanja rizikom. Kako bi ova odluka bila što efikasnija potrebno je da najkasnije u drugih 60 sekundi nakon dolaska, vatrogasci dobiju jasne instrukcije i krenu u izvršavanje zadataka.

Prikupljanje informacija neposredno po dolasku na mesto događaja se naziva izviđanje.

Izviđanje

Nakon kratkog inicijalnog izveštaja koji rukovodilac podnosi komandno operativnom centru, on mora proceniti situaciju iz što je moguće više uglova. Obzirom na termodinamiku požara i njegovo brzo širenje, vreme za izviđanje ne sme biti duže od 120 sekundi, odnosno u drugoj minuti od momenta dolaska mora biti izdato naređenje o otpočinjanju akcije.

Potrebno je objekat koji gori pogledati i spolja. Idealno bi bilo kada bi se objekat sagledao sa svih strana, a ako to nije moguće trebalo bi težiti da se objekat osmotri sa najmanje tri strane.

Jedan kratak pogled u unutrašnjost objekta koji gori je u ovoj fazi  dovoljan da rukovodilac bude svestan unutrašnjih uslova.

Potrebno je da tokom izviđanja identifikuje ključne faktore, koji će biti detaljno objašnjeni u sledećem poglavlju.

Takođe je bitno dobiti informacije od prisutnih građana, ali je te informarmacije uvek potrebno uzeti sa rezervom.

Jasno je da će komandir u većini situacija plan za akciju razviti na osnovu nepotpunih informacija, i iako će težiti da ih kompletira, retko će ih imati kompletne i potpuno tačne.

Izviđanje vrši rukovodilac akcije, ali se u složenijim intervencijama može dodeliti i nekom od članova ekipe.

7.4      Informacije u toku intervencije

Informacije u toku intervencije je potrebno stalno prikupljati, obrađivati i upoređivati sa trenutnom akcijom ekipe.

Situacija prilikom intervencije se stalno menja. Rukovodilac mora tokom intervencije da stalno prikuplja informacije i da ih koristi kako bi intervencija bila maksimalno efikasna, a šteta minimalna.

Metod za prikupljanje informacija po dolasku i tokom intervencije je konstantno posmatranje  pet ključnih faktora

Pet ključnih faktora

Da bi prikupljanje informacija bilo što efikasnije, potrebno je imati standardni pristup za procenu ključnih oblasti koje se uobičajeno sreću u požaru.

Kao što je rečeno, u većini intervencija, akcioni plan je zasnovan na nekompletnim informacijama, stoga informacije koje nedostaju, logično treba da budu informacioni cilj rukovodioca tokom intervencije, bilo da do njih dolazi lično ili posredstvom grupe koja je u akcji.

Posmatranje pet ključnih faktora u kombinaciji sa planom upravljanja rizikom je dovoljno za procenu situacije u svakom trenutku i potrebno ih je primenjivati tokom cele intervencije.

Pet ključnih faktora predstavlja listu osnovnih stavki koje rukovodilac akcije mora da razmatra kada vrši periodičnu procenu situacije:

  1. Karakteristike objekta

Veličina (površina i visina), konstrukcija, starost, vertikalni i horizontalni otvori, stanje objekta, instalacije, mogućnost pristupa, skriveni prostori u objektu, efekat požara na objekat, preostalo vreme trajanja požara i dr.

  1. Karakteristike požara

Veličina, zahvaćen prostor požarom, meterja koja gori, lokacija, faza, smer kretanja požara, vreme trajanja požara, dim, temperatura, pristup požaru i dr.

  1. Ugroženi životi

Lokacija ugroženih, broj ugroženih, uslovi u kojima se nalaze, mogući pristup ugroženima, potrebne snage za pretragu i spašavanje (ljudstvo i oprema), potreba za medicinskim osobljem…

  1. Snage i sredstva

Ljudi i oprema na mestu događaja, ljudi i oprema na putu do požara, rezerve, stanje opreme i ljudstva, hidranti u okolini, mogućnost snabdevanja vodom

  1. Akcija

Efekti trenutne akcije, status akcije (pretraživanje, spašavanje, odimljavanje, gašenje, lokalizacija), dejstva koja je potrebno preduzeti

VATROGASNA TAKTIKA-10-

8          Planiranje – plan upravljana rizikom i akcioni plan

8.1      Plan upravljanja rizikom

Plan upravljanja rizikom podrazumeva konstantno praćenje situacije uz kontinuirano poređenje odnosa rizika i potencijalne dobiti. Ovakav plan u slučaju akcije gašenja je dinamičan i sklon promenama u odnosu na situaciju. Kako bi rizik bilo moguće meriti, stepen rizika na intervenciji je podeljen u tri kategorije, i to: veliki rizik, mali rizik i neznatni rizik.

Veliki rizik je situacija u kojoj je opasnost po život izvesna i gde je moguće, da i bez obzira na zaštitnu opremu i procedure koje koristi, vatrogasac može doći u životno opasnu situaciju.

Mali rizik je po pravilu situacija koja nije životno opasna, ali postoji verovatnoća nastanka povreda vatrogasaca.

Neznatni rizik isključuje bilo kakvu vidljivu opasnost po život i fizički integritet vatrogasaca.

Vatrogaci će pruzeti veliki rizik, ako postoji mogućnost da se spasu ljudski životi. Drugim rečima, veliki rizik se preuzima radi spašavanja života koje je moguće spasiti.

Vatrogasci će preuzeti mali rizik, kada je moguće spasiti imovinu.

Vatrogasci neće preuzeti nikakav rizik ako ne postoji dobit.

8.2      Akcioni plan intervencije

Nakon svih postojećih i prikupljenih informacija rukovodilac donosi odluku, odnosno kreira akcioni plan dejstva vatrogasne ekipe. Akcioni plan mora da sadrži sledeće elemente.

  • Komandni mod
  • Taktičke ciljeve
  • Strategiju
  • Taktičke zadatke

8.3      Komandni mod

Potrebno je da rukovodilac objavi ekipi izabrani komandni mod, i na taj način će svima u timu biti poznata njegova lokacija, a samim tim će biti obezbeđeni kvalitetniji uslovi dobre komunikacije.

Komandni mod može biti stacionarni i mobilni

Stacionarni komandni mod

Neke intervencije zahtevaju čvrstu i direktnu komandu od samog početka. Rukovodilac intervencije će se stacionirati na komandnoj poziciji i biti na njoj sve vreme intervencije.

Rukovodioci višeg ragna po dolasku na mesto intervencije mogu da preuzmu rukovođenje i predhonom rukovodiocu dodeli druge zadatke.

Mobilni komandni mod

Mobilni komandni mod delimo na:

  • Jurišni mod
  • Mod dodatnog izviđanja

Jurišni mod

Rukovodilac akcije će se odlučiti za ovaj mod u slučaju da odmah nakon izviđanja proceni da ima dovoljno snaga i sredstava, kako bi brzom akcijom stabilizovao incident. U tom slučaju zajedno sa ekipom učestestvuje u realizaciji taktičkog cilja.

U slučaju da se incident ne stabilizuje brzo kako je procenjeno, rukovodilac akcije mora da promeni komandni mod.

Mod dodatnog izviđanja

Ovaj mod se koristi kada rukovodioc nema dovoljno informacija za kreiranje jasnog akcionog plana i kada je potrebno u toku akcije prikupiti još informacija. Mod dodatnog izviđanja je mobilan i ostaće takav sve dok se ne steknu uslovi da pređe u stacionarni, a može da ostane mobilan i do kraja intervencije u slučaju dolaska oficira višeg ranga.

8.4      Taktički ciljevi

Taktički ciljevi su:

  • Bezbednost ugroženih lica
  • Stabilizacija akcidenta
  • Zaštita imovine

Oni su detaljno opisani u poglavlju 5

8.5      Strategija

Strategiju delimo na:

  • Napad
  • Odbrana

Napad

Napad se sprovodi kada uslovi požara dozvoljavaju brzo i aktivno delovanje vatrogasaca u opasnoj zoni. Ovakva strategija će se odabrati kada je njenom upotrebom dobit veća od izlaganja riziku i kada postoji dovoljan broj vatrogasaca i adekvatne opreme za uspešnu realizaciju. Dokle god postoji sumnja da u zgradi ima ljudi koji se mogu spasiti, taktički nastup napada se mora primenjivati, i svakako mora biti razmotren jurišni komandni mod

Svaki taktički nastup napada se odvija u četiri faze:

  1. Obezbeđivanje snabdevanja vodom
  2. Razvijanje pruge i obezbeđivanje vode na mlaznici
  3. Ulazak u objekat, pretraživanje i spašavanje
  4. Gašenje požara

Nikako ne treba slati vatrogasce u opožareni objekat, ako bezbednost nije adekvatna i ako nije obezbeđeno kontinuirano snabdevanje vodom, odnosno, vatrogasci moraju imati vodu na mlaznici, osim u slučaju da se unesrećeni uočava u neposrednoj blizini ulaza/izlaza u objekat.

Poželjno je pored glavne pruge, koja ide do požara, postaviti i dodatnu sa svrhom obezbeđenja povratka navalne grupe.

Prilikom ulaska vatrogasaca u opožareni objekat, rukovodilac mora da vodi računa o ventilaciji. Ventilacija može biti prirodna, veštačka pozitivnim pritiskom, podpritiskom, vertikalna , horizontalna itd.

Izbor mesta ulaska u objekat treba da bude određeno pravilom da se ulazi putem koji ima najmanje otpora, osim ako je na putu sa većim otporom verovatnoća nalaženja preživelih najveća.

Prilikom taktike napada bitno je da vatrogasci u objektu raspršeni vodeni mlaz upotrebe i za hlađenje dima ispod plafona, kako bi sprečili pojavu flešovera.

Primarni cilj taktike napada je ući u objekat i dejstvovati što je pre moguće.

Što se više okleva, destrukcija požara će biti veća.

Odbrana

Kada su uslovi na požaru takvi da prevazilaze mogućnosti vatrogasne ekipe na mestu događaja, rukovodilac mora da naredi strategiju odbrane koja se izvodi izvan opasne zone.

Strategija odbrane je generalno spoljašnja operacija.

Ona se bira kada je situacija u požarom zahvaćenom  prostoru takva da više nema ništa da se spase i kada je intezitet požara toliko velik da raspoloživa sredstva nisu dovoljna za akciju napada.

Uslove za strategiju odbrane nije uvek lako prepoznati.

Bitno je napomenuti da ne može istovremeno da se primenjuje strategija odbrane i napada na istom sektoru rada.

Promena strategije

Promena strategije podrazumeva potrebu da se  iz odbrane pređe u napad ili iz napada u odbranu.

Promena strategije iz odbrane u napad je uobičajena i relativno je bezbedna.

Obrnuti slučaj nastaje usled pogrešne procene rukovodioca koji je naredio napad ili usled nepredviđene promene situacije koja zahteva povlačenje ljudstva iz napada. Ovakva promena sa sobom nosi ozbiljne rizike, naročito ako je potreba za promenom strategije došla potpuno iznenadno.

8.6      Taktički zadaci

Taktički zadaci predstavljaju konkretne zadatke (postavljanje ventilatora, merdevina, pruge, razvaljivanje vrata i dr.)  koje obavljaju vatrogasci sa svrhom sprovođenja odabrane strategije ka ostvarenju specifičnih taktičkih ciljeva.

VATROGASNA TAKTIKA-14-

9  Delovanje – proces upravljanja

Dodeljivanje zadataka

Obaveze rukovodioca nakon prikupljanja informacija i kreiranja akcionog plana je dodeljivanje zadataka ekipi. Dodeljivanje zadataka se obavlja nakon izviđanja ili neposredno po dolasku ako se odabere jurišni komandni mod.

Stalno ocenjivanje efikasnosti

Situacija ne mestu događaja se stalno menja i odgovornost rukovodioca intervencije je konstantna analiza i procenjivanje problema.

Potrebno je da rukovodilac stalno postavlja sebi pitanja:

  • Šta se desilo?
  • Šta se dešava?
  • Šta je verovatno da će se desiti?

Ova pitanja su ključ ka proaktivnom pristupu rukovođenju intervencijom. U skladu sa odgovorima na ova pitanja, uzimajući u ubzir sve ostale dostupne informacije rukovodilac je u mogućnosti da donese najispravniju moguću odluku u datom trenutku, što predstavlja cilj uspešnog rukovođenja intervencijom.

Prenos komande

Viši rukovodioc po dolasku na mesto intervencije automatski preuzima odgovornost za intervenciju, a komandu preuzima ako je intervencija takvog obima da zahteva rukovođenje višeg rukovodioca.

Kada viši rukovodilac odluči da preuzme komandu, dotadašnji rukovodilac je u obavezi da preda komandu. Prilikom predaje komade predhodni rukovodilac je u obavezi da višem rukovodiocu preda izveštaj o trenutnom stanju.

VATROGASNA TAKTIKA-15-

10             Komunikacija

Na intervenciji se komunikacija može odvijati direktno ili posredstvom radio veze.

Radio veza je nužan i bitan segment u komunikaciji i od nje u mnogome zavisi kako sam tok, tako i ishod intervencije.

Kvalitetna razmena informacija na intervenciji može znatno ubrazati proces odlučivanja i upravljnja.

Komunikaciju na intervenciji u osnovi možemo podeliti na:

  • Komunikaciju sa Komandno operativnim centrom
  • Internu komunikaciju učesnika intervencije

10.1  Komunikacija sa komandno operativnim centrom

Komunikaciju sa Komandno operativnim centrom obavlja isključivo rukovodilac intervencije.

Obavezni segmenti komunikacije su:

  • Inicijalni izveštaj
  • Prvi izveštaj
  • Detaljan izveštaj
  • Vanredni izveštaj

Inicijalni izveštaj

Inicijalni izveštaj je izveštaj koji rukovodilac predaje operativnom centru neposredno po dolasku na mesto događaja, a ponekad još iz vatrogasnog vozila prilikom dolaska ka mestu događaja. Ovim izveštajem komandno operativni centar treba da bude upoznat o tome da je ekipa stigla, kao i sa najkraćim opisom događaja. Veoma je važno da ako rukovodilac još pre izviđanja proceni da događaj prevazilazi snage koje su upućene, odmah zatraži pojačanje.

Prvi izveštaj

Od prvog izveštaja zavisi kakva će biti odluka komandira u Komandno operativnom centru, u smislu angažovanja drugih vatrogasnih jedinica i aktivizacije vatrogasaca iz slobodnog vremena. Prvi izveštaj treba da se podnese nakon dodeljivanja zadatka i treba da sadrži dodatni opis događaja, odabrani komandni mod, starategiju i taktičke zadatke.

Detaljan izveštaj

U toku intervencije, kada se stvore uslovi, a najkasnije odmah nakon lokalizacije,  rukovodilac je u obavezi da da detaljan izveštaj. Ovaj izveštaj predstavlja informacije o napredovanju i postignutim taktičkim ciljevima.

Vanredni izveštaj

Vanredni izveštaj se predaje u bilo kom trenutku intervencije u slučaju da se dogodi nešto neplanirano.

10.2  Interna komunikacija učesnika intervencije

Interna komunikacija na intervenciji predstavlja komunikaciju između rukovodioca intervencije i rukovodioca pojedinih sektora, kao i međusobnu komunikaciju članova ekipe.

Prva informacija od vođe navalne grupe ka rukovodiocu intervencije treba da bude informacija o izvršenom pretraživanju delova opožarenog prostora koji nije pod direktnim dejstvom plamena i daje se neposredno nakon izvršenog pretraživanja.

Svi rukovodioci sektora imaju obavezu da rukovodiocu intervencije proslede informacije o napredovanju, potrebama i vanrednim događajima.

Tačno vreme davanja ovih informacija nije definisano i zavisi od situacije na intervenciji.

Komunikacija između stalih članova ekipe se odvija po potrebi.

11             Zaključak

Iako je poznato da je svaka intervencija jedinstvena i neponovljiva, ipak sadrži određene zajedničke elemente koji su obrađeni u ovom priručniku.

Metodologija zasnovana na tim elementima omogućuje rukovodiocu da sistematično upravlja intervencijom i da sve vreme trajanja intervencije drži situaciju pod kontrolom. Ona predstavlja alat za poboljšanje kvaliteta rukovođenja, smanjenja negativnih posledica i povećanje bezbednosti na intervenciji.

Glavna ideja ovakve metodologije je standardizovanje rukovođenja na intervenciji pomažući pri tom rukovodiocu intervencije da se fokusira na važne informacije, umesto na sporedne, omogućavajući mu pri tom da donosi kvalitetne odluke

Rukovođenje intervencijom na način iznet u ovom priručniku treba da poveća samopouzdanje rukovodioca intervencije, kao i samopouzdanje svih članova vatrogasne ekipe.

Ovakav način rukovođenja ni u kom slučaju ne bi trebalo da ograničava slobodu odlučivanja rukovodiocu, nego naprotiv, trebalo bi da mu da veću fleksibilnost, jer sve značajne faze odlučivnja, koje u svakom slučaju treba da prođe, ima na jednom mestu.

Primenjivanje ovakve metodologije je nemoguće bez konstantne vežbe.

Takođe, ova metodologija kroz njenu primenu treba da raste i usavršava se, u skladu sa primedbama i sugestijama rukovodioca koji je primenjuju.

12             Literatura

  1. City of Henderson Fire Department, The book of tactics & strategies, USA 2013.
  2. Grimwood P., Desmet K., Firefighting, UK 2003.
  3. Grimwood P., Firetactics.com, Model SOP Standard Operating Procedure, UK 2009.
  4. Norman J., Fire Officeres handbook of tactics, 4th Edition, USA 2012.
  5. Scandella F., Firefighters: feeling the heat, European Trade Union Institute, Brussels, 2012.
  6. TSO, Fire Service Manual, Volume 2, Fire Service Operatins, Incident Command, 3rd Edition, London 2008.

WORD preuzmi – VATROGASNA TAKTIKA

Podelite sa drugima!

Ostavi odgovor